Остеодерм

Од Википедија — слободната енциклопедија
Фотографија одблизу на кожата на Хелодерматид, откривајќи го остеодермот
Скелет од армадило со школка, кој е изработен од остеодерми, изложен во Музејот за остеологија.

Остеодермите се коскени наслаги кои формираат жабрена покривка, плочки или други структури со седиште во дермисот. Остеодермите се вбројуваат во многу групи на преживеани и изумрени влекачи и водоземци, вклучувајќи ги и гуштерите, крокодилите, жабите, темноспондилите (изумрени водоземци), различни групи на диносауруси (особено анкилосауруси и стегосауруси), фитосаурус, аетосаурус, плакодонти и хупесучијаните (морски влекачи со можни иктиосаурусни афинитети).

Osteoderms се невообичаени во цицачи, но се случиле во многу чуднозглобни (армадило и изумрени глиптодонти и милодонти и скелидотеридни земјени мрзливци). Тешките, коскени остеодерми еволуирале независно во многу различни потомства.[1] Се верува дека остеодермот на армадилото се развива во поткожни ткива.[2] Овие разновидни структури треба да се сметаат за анатомски аналози, не за хомолози, и не мора да означуваат монофилија . Сепак, структурите се добиени од израстоци, вообичаено за сите класи на амниоти и се пример за она што е наречено длабока хомологија.[3] Во многу случаи, остеодермите можат да функционираат како одбранбен оклоп. Остеодермите се составени од коскеното ткиво, и се добиени од популацијата на нервните грбови на склеробластите за време на ембрионалниот развој на организмот. Населението на склеробластичните нервни грбови на клетки дели некои хомологни одлики поврзани со дермисот.[4] Се претпоставува дека клетките на нервниот грб, преку епителна-во-мезенхимална транзиција, придонесуваат за формирање на остеодермисот.[2]

Остеодермите на современите крокодили се силно васкуларизирани,[5] и можат да функционираат и како оклоп и како разменувач на топлина,[6] овозможувајќи им на овие големи влекачи брзо да ја покачат или намалат температурата. Друга функција е да се неутрализира ацидозата, предизвикана од подолго време потопување под вода и што доведува до акумулација на јаглерод диоксид во крвта.[7] Калциумот и магнезиумот во дермалната коска ќе ослободат алкални јони во крвотокот, дејствувајќи како пуфер против закиселување на телесните течности.[8]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Hill, R.V. (December 2006). „Comparative anatomy and histology of xenarthran osteoderms“. Journal of Morphology. 267 (12): 1441–1460. doi:10.1002/jmor.10490. PMID 17103396.
  2. 2,0 2,1 Nasoori, Alireza (2020). „Formation, structure, and function of extra‐skeletal bones in mammals“. Biological Reviews. 95 (4): 986–1019. doi:10.1111/brv.12597. PMID 32338826.
  3. Vickaryous, M.K.; Hall, B.K. (April 2008). „Development of the dermal skeleton in Alligator mississippiensis (Archosauria, Crocodylia) with comments on the homology of osteoderms“. Journal of Morphology. 269 (4): 398–422. doi:10.1002/jmor.10575. PMID 17960802.
  4. Vickaryous, Matthew K.; Sire, Jean-Yves (2009-04-01). „The integumentary skeleton of tetrapods: origin, evolution, and development“. Journal of Anatomy (англиски). 214 (4): 441–464. doi:10.1111/j.1469-7580.2008.01043.x. ISSN 1469-7580. PMC 2736118. PMID 19422424.
  5. Clarac, F.; Buffrénil, V; Cubo, J; Quilhac, A (2018). „Vascularization in Ornamented Osteoderms: Physiological Implications in Ectothermy and Amphibious Lifestyle in the Crocodylomorphs?“. Anatomical Record (англиски). 301 (1): 175–183. doi:10.1002/ar.23695. PMID 29024422.
  6. Clarac, F.; Quilhac, A. (2019). „The crocodylian skull and osteoderms: A functional exaptation to ectothermy?“. Zoology. 132: 31–40. doi:10.1016/j.zool.2018.12.001. PMID 30736927.
  7. Jackson, DC.; Andrade, D.; Abe, AS. (2003). „Lactate sequestration by osteoderms of the broad-nose caiman, Caiman latirostris, following capture and forced submergence“. Journal of Experimental Biology. 206 (Pt 20): 3601–3606. doi:10.1242/jeb.00611. PMID 12966051.
  8. „Antacid armour key to tetrapod survival“. ABC Science. 2012-04-24. Посетено на 6 March 2017.