31 Лебед

Од Википедија — слободната енциклопедија
(Пренасочено од Омикрон1 Лебед)
31 Лебед
Местоположбата на 31 Лебед (заокружена)
Податоци од набљудување
Епоха J2000,0      Рамноденица J2000,0
Соѕвездие Лебед
Ректасцензија 20ч 13м &1000000000003790700000037,907с[1]
Деклинација +46° 44′ &1000000000000287800000028,78″[1]
Прив. величина (V) 3.73 - 3.89[2]
Особености
Спектрален тип K4Iab + B4IV-V[2]
Променлив тип алголски[2]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)–7.41 ± 0.08[3] км/с
Сопствено движење (μ) Рект: 4.78 ± 0.38[1] млс/г
Дек.: 1.21 ± 0.35[4] млс/г
Паралакса (π)4.3432 ± 0.3464[4] млс
Оддалеченост750 ± 60 сг
(230 ± 20 пс)
Орбита[5]
Период (P)3.784,3 дена
Занесеност (e)0.2084 ± 0.0031
Перицентарска епоха (T)2,452,345 ± 9
Аргумент на перицентарот (ω)
(споредна)
204.5 ± 1.0°
Полузамав (K1)
(главна)
13.94 ± 0.04 км/с
Полузамав (K2)
(споредна)
18.0[6] км/с
Податоци
портокалов суперџин
Маса6.73[6] M
Полупречник197 ± 20[7] R
Сјајност4,300 ± 1,100[8] L
Температура3,590 ± 225[8] K
бело-сино џуџе
Маса5.22[6] M
Полупречник5.2 ± 0.5[7] R
Температура16,500+1.000
−2.000
[8] K
Старост39.8[9] Мг.
Други ознаки
ο1 Cyg, ο2 Cyg,[10] 31 Cyg, V695 Cyg, HD 192577, BD+46°2882, HIP 99675, HR 7735, SAO 49337
Наводи во бази
SIMBAD— податоци
31 Лебед е близок двоец. Третата ѕвезда е 30 Лебед.

31 Лебед (позната и како ο1 Лебед, Омикрон1 Лебед или V695 Лебед) — ѕвезда во соѕвездието Лебед.

Бајеровото означување ο (омикрон) било различно користено на две или три од ѕвездите 30, 31 и 32 Лебед. 31 Лебед била означена, различно, како ο1 или ο2 Лебед — затоа, за појасно, се претпочита да се користи Флемстидовото означување 31 Лебед.[10]

Претставува ѕвезда од типот Алгол и има величина од 3,73 и 3,89 во период од десет години. Составни ѕвезди се портокаловиот суперџин од типот K4Iab и сино-белата ѕвезда, која веројатно е од видот B4IV-V. Системот на затемнување бил проучуван во обид да се одреди точна директна маса за црвениот суперџин. Вредноста 6.73 M се верува дека е точна околу 2%, но постојат некои разлики.[6]

30 Лебед е уште ѕвезда видлива со голо око, со што создаваат јасна тројка.

32 Лебед се наоѓа неколку степени северно, исто така е во систем на двојна ѕвезда. Се состои од голема ладна развиена ѕвезда и мала топла главна низа или подџин.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 van Leeuwen, F. (2007). „Validation of the new Hipparcos reduction“. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653–664. arXiv:0708.1752. Bibcode:2007A&A...474..653V. doi:10.1051/0004-6361:20078357.Vizier catalog entry
  2. 2,0 2,1 2,2 Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; и др. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007-2013)“. VizieR On-line Data Catalog: B/Gcvs. Originally Published In: 2009yCat....102025S. 1. Bibcode:2009yCat....102025S.
  3. Eaton, Joel A.; и др. (2008). „Orbits and Pulsations of the Classical ζ Aurigae Binaries“. The Astrophysical Journal. 679 (2): 1490–1498. arXiv:0802.2238. Bibcode:2008ApJ...679.1490E. doi:10.1086/587452.
  4. 4,0 4,1 Brown, A. G. A.; и др. (Gaia collaboration) (август 2018). „Gaia Data Release 2: Summary of the contents and survey properties“. Astronomy & Astrophysics. 616. A1. arXiv:1804.09365. Bibcode:2018A&A...616A...1G. doi:10.1051/0004-6361/201833051. Запис на DR2 од „Гаја“ за овој извор на VizieR.
  5. Griffin, R. F. (2008). „Spectroscopic binary orbits from photoelectric radial velocities - Paper 202: 31 and 32 Cygni“. The Observatory. 128: 362. Bibcode:2008Obs...128..362G.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Bennett, Philip; Brown, Alexander; Ayres, Thomas R. (2018). „An Accurate Mass of the 31 Cygni Red Supergiant“. Cambridge Workshop on Cool Stars: 46. Bibcode:2018csss.confE..46B. doi:10.5281/zenodo.1467958.
  7. 7,0 7,1 Eaton, Joel A. (1993). „31 Cygni: The B star and the wind“. Astronomical Journal. 106: 2081. Bibcode:1993AJ....106.2081E. doi:10.1086/116787.
  8. 8,0 8,1 8,2 Di Benedetto, G. P.; Ferluga, S. (1990). „Angular diameters of Zeta Aurigae-type supergiants by Michelson interferometry“. Astronomy and Astrophysics. 236: 449. Bibcode:1990A&A...236..449D.
  9. Tetzlaff, N.; и др. (January 2011). „A catalogue of young runaway Hipparcos stars within 3 kpc from the Sun“. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 410 (1): 190–200. arXiv:1007.4883. Bibcode:2011MNRAS.410..190T. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17434.x.
  10. 10,0 10,1 Kostjuk, N. D. (2004). „VizieR Online Data Catalog: HD-DM-GC-HR-HIP-Bayer-Flamsteed Cross Index (Kostjuk, 2002)“. VizieR On-line Data Catalog: IV/27A. Originally Published In: Institute of Astronomy of Russian Academy of Sciences (2002). 4027. Bibcode:2004yCat.4027....0K.