Оливер Јовановиќ

Од Википедија — слободната енциклопедија

Оливер Јовановиќ (Заечар, 16 ноември 1967 година ) е српски писател, сликар и дизајнер.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирал на Училиштето за применета уметност во Ниш (првата самостојна изложба одржана во 1995 година). Учествувал во војната во 1991 година. Има два сина, Вук и Крсман. Живее и работи во Заечар.[1]

Литературни дела[уреди | уреди извор]

Во 1996 година објавил единаесет книги на различни теми од поезија до раскази:

  • Хајка (прво класично издание на „Културно-просветна заедница“ на општина Заечар, 1996 година; прво електронско издание - „Балкански литературен весник“ 2008 година),
  • 1991 - Мојата визија за војната (1997),[2]
  • Ѕид (1998),
  • Анатомија на криминалот (1999),
  • Жена на точка (2002),
  • Мојата борба (2002) во класична форма и како мултимедијално издание (2005),
  • Ноќни движења (2003),
  • Човек, основни алатки - употреба, цел и одржување (2007),
  • Гротло (Тардис, Белград, 2010),[3]
  • Глас (Центар за култура на општина Заечар, 2014).[4]

Има објавено повеќе текстови во печатот, особено во списанието за популаризација на науката „Галаксија“, литературното списание „Развој“ и „Збор и мисла“ во Ниш „Градина“, како и на веб-страницата на списанието. „Астрономски магазин“ art-anima.com и balkanwriters.com.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. Oliver Jovanović, sajt „Art-anima“[мртва врска][мртва врска]
  2. Oliver Jovanović, Moje viđenje rata, 1991
  3. Intervju iz "Grotla"
  4. Helly Cherry Web Magazine: Oliver Jovanović: Ono što će davati svetlost mora da izdrži izgaranje