Одеса
| Одеса Одесса/Одеса |
|||
|---|---|---|---|
| Потемкините скали | |||
|
|||
|
|
|||
| Координати: | |||
| Држава | |||
| Област | |||
| Реон | |||
| Основан | 2 септември, 1794 | ||
| Управа | |||
| • Претседавач на градскиот совет | Алексеј Костушев | ||
| Површина | |||
| • Град | 236,9 км2 | ||
| Надм. вис. | 40 м | ||
| Највисока точка | 65 м | ||
| Најниска точка | -4,2 м | ||
| Население (1 јули, 2011) | |||
| • Град | 1.003.705 жит. | ||
| • Пошир. | 1.191.0001 жит. | ||
| • Демоним | украински: Одесит. одеситка | ||
| Час. појас | EET (UTC+2) | ||
| • Лете (DST) | EEST (UTC+3) | ||
| Поштенски број | 65000–65480 | ||
| Повик. бр. | +380 48 | ||
| Портал | odessa.ua | ||
| 1 Населението во градскиот дел според пописот 2001 | |||
Одеса (украински: Одеса, руски: Одесса, романски: Odesa) — град во Украина на Црното Море. Одеса е големо пристаниште и културен центар, како и административен центар на Одеската област. Населението на градот според последниот попис во 2004 било 1 012 500 жители. Во 1945 год. година е прогласен за град-херој.
Претходница на градот Одеса било едно мало место населено со Татари, чиј водач бил Хаџи I Герај, кримски хан, по кого и тогашното гратче се викало „Хаџибеј“. По кус период на литванско владеење, градот потпаднал под османлиска власт во 1529 год. Под нивна управа останал се до поразот на Османлиите во Руско-турската војна од 1792. Денешната Одеса била изградена по декрет од кралицата Катерина II во 1794. Од 1819 до 1858 градот бил слободна зона, а за време на Советскиот Сојуз претставувал главно поморско упориште и важна база за морнарицата.[1] На 1 јануари 2000 год. одеското пристаниште било прогласено за слободна економска зона во период од 25 години.
Во 19. век Одеса бил четвртиот најголем град во Руската империја, веднаш зад Москва, Санкт Петербург и Варшава.[2] Архитектонскиот стил на градот повеќе наликува на оној од медитеранските земји, отколку на стилот од словенските. Дел од постарите градби се мешавина од модернистички, ренесансен и класичен стил.[3]
Одеса е стратешки важен пристанишен град на Црното Море. Пристаништата Јужна и Иличовск се двете витални точки на градот. Тие меѓусебно се поврзани со развиена и модернизирана железница. Во градот се изградени неколку нафтени и хемиски фабрики, кои преку долги цевководи се поврзани со Русија и земјите од ЕУ.
Содржина
Демографија[уреди | уреди извор]
Украинците се доминатниот етникум со 62% од вкупното население во Одеса. Руското малцинство е доста застапено, со 29% од популацијата во милионски населениот град. И покрај тоа што поголемиот дел од жителите национално се произнесле како Украинци, рускиот јазик е јазикот кој најмногу се говори во градот, па дури и од страна на мештаните со не-руско потекло. Освен овие две етнички групи, во Одеса уште живеат Албанци, Ерменци, Бугари, Кримски Татари, Грузијци, Грци, Евреи, Роми и Турци. Пред почетокот на Втората светска војна, во местото имало голема еврејска заедница, но поради нивната масовна депортација во концентрационите логори, нивниот број значително опаднал. Во текот на 1970-тите и преостанатите Евреи се иселиле од градот во странство. Во прилог е табелата со бројот на вкупното население по определени временски периоди.
| Според извршените пописи и проценки | |
|---|---|
| Година | Население |
| 1795 | 122 |
| 1799 | 4.117 |
| 1814 | 20.000 |
| 1820 | 60.000 |
| 1850 | 100.000 |
| 1873 | 181.000 |
| 1881 | 208.000 |
| 1900 | 400.000 |
| 1910 | 500.000 |
| 2001 | 1.029.000 |
| 2006 | 993.000 |
| 2007 | 1.080.000 |
| 2010 | 1.009.000 |
| 2011 | 1.004.000 |
| 2012 | 1.007.000 |
Клима[уреди | уреди извор]
Одеса има суптропска клима, со влијанија од континентална и степска клима. Поради овие поволни климатски услови, туризмот во градот бележел постојан развој. За време на царска Русија, богатите болни луѓе биле испраќани на престој во ова крајбрежно место како би се одмориле и закрепнале. Вредно е да се спомене дека таму снегот е многу ретка појава, за што придонесува топлото зимско време. Зимите се благи и суви, а температурата на воздухот ретко оди под нулата. Речните корита во Одеса никогаш не замрзнуваат. Што се однесува до летата, тогашната просечна температура е над 30 °C.
| Клима на {{{Место}}} | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показател | Јан | Фев | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Ное | Дек | |
Личности[уреди | уреди извор]
- Јосип Михајлович де Рибас (1749-1800) - руски воен адмирал, се смета за татко на градот Одеса.
- Арман Емануел де Плеси Ришелје (1766-1822) - француски државник, привремено гувернер на Одеса.
- Михаил Воронцов (1782-1856) - руски принц и фелдмаршал, познат по успесите во војните со Наполеон и во Кавкаската војна (1844-1853).
- Александар Сергеевич Пушкин (1799-1837) - руски поет од ерата на романтизмот.
- Адам Мицкјевич (1798-1855) - полски поет, есеист, публицист и преведувач.
- Михаил Александрович Врубељ (1856-1910) - руски сликар од модернистичкиот правец симболизам.
- Владислав Гордецки (1863-1930) - руско-полски архитект.
- Борис Фармаковски (1870-1928) - руски археолог.
- Иван Бунин (1870-1953) - прв руски поет добитник на Нобеловата награда за литература.
- Владимир Филатов (1875-1956) - украински лекар-офталмолог и академик.
- Корнеј Иванович Чуковски (1882-1969) - руски поет за деца.
- Константин Паустовски (1892-1968) - советски писател номиниран за Нобеловата награда за литература во 1965 год.
- Исак Бабељ (1894-1940) - руски новинар и драматург.
- Едуард Багрицки (1895-1934) - влијателен советски поет од стилот конструктивизам.
- Илја Илф (1897-1937) - популарен советски писател.
- Свјатослав Рихтер (1915-1997) - украински музичар и пијанист.
- Емил Гилељс (1916-1985) - советски пијанист.
Меѓународни односи[уреди | уреди извор]
Збратимени градови[уреди | уреди извор]
Градови партнери[уреди | уреди извор]
|
Галерија[уреди | уреди извор]
Култура[уреди | уреди извор]
Траснпорт[уреди | уреди извор]
Поврзано[уреди | уреди извор]
Наводи[уреди | уреди извор]
- ↑ Nataliya and Yuri Kruglyak, KRT Web Studio at www.webservicestudio..com , Odessa, Ukraine. „Odessa population during WWII“. Odessitclub.org. http://www.odessitclub.org/en/archives/dallin/chapter_5.html#Elite. конс. 28 октомври 2011.
- ↑ Herlihy, Patricia (1977). The Ethnic Composition of the City of Odessa in the Nineteenth Century. ст. g. 53.
- ↑ „Odessa: Architecture and Monuments“. 2009 UKRWorld.Com. http://ukrworld.com.ua/odesskaya-oblast/odessa/97-odessa-architecture-and-monuments.html. конс. 9 јуни 2009.
Литература[уреди | уреди извор]
На англиски[уреди | уреди извор]
- King, Charles (2011). Odessa: Genius and Death in a City of Dreams. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-07084-2.
- Richardson, Tanya (2008). Kaleidoscopic Odessa: History and Place in Contemporary Ukraine. University of Toronto Press. ISBN 0-8020-9563-1. http://books.google.com/?id=BmXmyel_q6EC. конс. 7 ноември 2009.
- Tanny, Jarrod (2011). City of Rogues and Schnorrers: Russia's Jews and the Myth of Old Odessa. Indiana University Press. ISBN 0-253-22328-9. http://www.iupress.indiana.edu/product_info.php?products_id=650630. конс. 28 мај 2012.
На украински[уреди | уреди извор]
- Болдирєв О. В. Одесі — 600: Іст. нарис. — О.: Юг, 1994. — 72 с.
- Герлігі, Патриція. Одеса: Історія міста, 1794–1914. Київ: Критика, 1999 (ISBN 966-7679-04-7).
- Сапожников Ігор Вікторович, Сапожникова Г. В. Запорожские и черноморские казаки в Хаджи-бее и Одессе (1770—1820-е годы). — О., 1998. — 272 с. — (монографія).
- Трусов Юрій Сергійович — Хаджибей (трилогія).
- Бучач і Бучаччина
Надворешни врски[уреди | уреди извор]
| „Одеса“ на Ризницата ? |
- Одеса - Проект „Отворен директориум“
- „Официјалната веб страница на градот“. Градскиот совет, оддел за информации за јавноста. http://www.odessa.ua/en/. (руски), (украински) и (англиски)
- „Официјалниот водич низ градот“. http://www.citymap.odessa.ua/map/?lang=1. (руски), (украински) и (англиски)
- „Мапа на постојните линии на сите видови траснпорт во Одеса“. http://www.eway.in.ua/en/cities/odessa. (руски), (украински) и (англиски)
- „Народот ја мие Одеса. Овој видео запис беше поставен од страна на Александар Милов.“. http://www.youtube.com/watch?v=ab9dX-xHXyQ.
|
||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||
|