Нервно ’рбетно едро

Од Википедија — слободната енциклопедија
Монтиран скелет на Dimetrodon limbatus

Нервно ’рбетно едро е голема, плочеста испакнатина на задниот дел на животинскиот колонеар со ’рбетот. Многу изумрени видови водоземци и амниоти имаат проширени нервни ’рбети кои растат од грбот на пршлените. Се смета дека овие поддржувале едра. Палеонтолозите предложиле низа начини на кои пловењето можело да функционира во животот.

Функција[уреди | уреди извор]

Грчки камелеон, егзистентен влекач со едро на грбот

Дадени се различни предлози за функцијата на едрата.

Терморегулација[уреди | уреди извор]

Структурата можеби е користена за терморегулација . Основата на ’рбетниот столб има канал што можело да содржи крвен сад кој доставувал обилна крв до едрото. Животното можело да ја искористи големата површина на едрата за да апсорбира топлина од сонцето наутро. Како ектотерми, тие барале топлина од надворешен извор пред нивните мускули да започнат да функционираат правилно. Грабливците на тој начин би имале предност пред својот плен што полека се движи. Едрата можело да се користат обратно ако животното се прегреело. Со стоење во сенка, едрата зрачеле со топлина нанадвор.[1]

Сепак, неодамнешните студии ја довеле во прашање ефикасноста на ова наводно средство за терморегулација, и навистина не се смета дека за едровити исчезнати животни во моментов се користеле со едрата за терморегулација.[2][3]

Сексуална селекција[уреди | уреди извор]

Елаборатните структури на телото на многу современи животни обично служеле за привлекување припадници на спротивниот пол за време на парењето. Ова е предложено како една потенцијална функција на едрата.[1]

Складирање храна[уреди | уреди извор]

Високите нервни ’рбети на бизонот формираат грпка наместо едро.

Структурата можеби била повеќе како грпка отколку како плови, како што забележал Стромер во 1915 година („попрво би можело да се размисли за постоење на голема грбна маснотија [германски: Fettbuckel], на која [нервните боцки] давале внатрешна поддршка“)[4] и од Џек Боуман Бејли во 1997 година.[5] Како поддршка на неговата хипотеза „од бивол“, Бејли тврдел дека кај Спиносаурус, Ураносаурус и други диносауруси со долги нервни ’рбети, ’рбетите биле релативно пократки и подебели од боцките на пеликосаурусите (за кои се знаело дека имаат едра); наместо тоа, нервните ’рбети на диносаурусите биле слични на нервните' рбети на изумрените цицачи поткрепени со грпка, како што се Мегацеропс и Бисон Ларифронс.[6]

Камуфлажа[уреди | уреди извор]

Диметродон можеби го користел едрото на грб за да помогне да се камуфлира кога се криел меѓу трска и чекал да го заседи својот плен.[7]

Екран за звук[уреди | уреди извор]

Григориј Пол тврдел дека паралелните едра на вратот на Амаргасаурус ќе ја намалеле флексијата на вратот. Наместо тоа, тој предложил, со нивните кружни, а не рамни пресеци, овие боцки биле поверојатно покриени со роговидна обвивка. Тој исто така сугерирал дека можеле да бидат збркани заедно за приказ на звук.[8]

Список на организми со едра[уреди | уреди извор]

Спиносаурус, диносаурус со едро.

Водоземци[уреди | уреди извор]

Амниоти[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 D.R. Khanna, Biology of Reptiles, pp. 59-60, Discovery Publishing House, 2004 ISBN 8171419070.
  2. Tomkins, Joseph L.; LeBas, Natasha R.; Witton, Mark P.; Martill, David M.; Humphries, Stuart (2010). „Positive allometry and the prehistory of sexual selection“ (PDF). American Naturalist. 176 (2): 141–148. doi:10.1086/653001. PMID 20565262. Архивирано од изворникот (PDF) на 2017-08-09. Посетено на 2021-02-27.
  3. Huttenlocker, A. K.; Mazierski, D.; Reisz, R. R. (2011). „Comparative osteohistology of hyperelongate neural spines in the Edaphosauridae (Amniota: Synapsida)“. Palaeontology. 54 (3): 573–590. doi:10.1111/j.1475-4983.2011.01047.x.
  4. Stromer, E. (1915). „Ergebnisse der Forschungsreisen Prof. E. Stromers in den Wüsten Ägyptens. II. Wirbeltier-Reste der Baharije-Stufe (unterstes Cenoman). 3. Das Original des Theropoden Spinosaurus aegyptiacus nov. gen., nov. spec“. Abhandlungen der Königlich Bayerischen Akademie der Wissenschaften, Mathematisch-physikalische Klasse. 28 (3): 1–32.
  5. Bailey, J.B. (1997). „Neural spine elongation in dinosaurs: sailbacks or buffalo-backs?“. Journal of Paleontology. 71 (6): 1124–1146. doi:10.1017/S0022336000036076. JSTOR 1306608.
  6. Bailey, J.B. (1997). „Neural spine elongation in dinosaurs: sailbacks or buffalo-backs?“. Journal of Paleontology. 71 (6): 1124–1146. doi:10.1017/S0022336000036076. JSTOR 1306608.
  7. Bramwell, C. D.; Fellgett, P. B. (16 February 1973). „Thermal regulation in sail lizards“. Nature. 242 (5394): 203–205. doi:10.1038/242203a0. ISSN 0028-0836. Many suggestions have been made about the function of the sail, as camouflage among reeds while it waited for prey, for sexual display, or literally as a sail while swimming
  8. Paul, Gregory S. (2000) The Scientific American Book of Dinosaurs, p 94. St. Martin's Press. ISBN 0-312-26226-4.