Ненси Вејк

Од Википедија — слободната енциклопедија
Ненси Вејк
Nancy Wake (1945).jpg
Роден на 30 август 1912
Роден во Велингтон,  Нов Зеланд
Починал на 7 август 2011
Починал во Лондон,  Обединето Кралство


Ненси Вејк (англиски: Nancy Wake; Велингтон, 30 август 1912Лондон, 7 август 2011) една од најодликованите сојузнички шпионки од Втората светска војна. Меѓу гестаповците била позната под името Бел глушец. Била една од најтражените лица на списокот на Гестапо, а за нејзината глава понудена е награда од пет милиони франци.[1]

Според зборовите на тогашната австралиска премиерка Џулија Гилард, која прва ја известила јавноста за нејзината смрт, „извонредната храброст и снаодливост на Ненси Вејк и нејзините дрски подвизи спасиле животи на стотина припадници на сојузничкот екипаж и помогнале да се заврши нацистичката окупација на Франција”.[2]

Животопис[уреди | уреди извор]

Ненси Вејк е родена како Ненси Грејс Аугуста Вејк во 1912 година во Велингтон, главен град на Нов Зеланд. Кога имала само две години нејзиното семејство се преселило во Сиднеј Австралија. Со само 16 години побегнала од дома исе вработила како медицинска сестра, а на 19 успеала да го оствари својот сон и да отиде во Европа. Студирала новинарство во Лондон и потоа била известувач за Чикаго трибјун од Париз.[2] Во Франција се омажила за Хенриј Едмунд, богат француски индустријалец, со кој живеела во Марсеј.[1]

Уште во 1933 година, кога во Виена го интервјуирала Адолф Хитлер, се посветила на борбата против растечкиот нацизам и се заветила дека ќе се бори против прогонот на Евреите. Кога во 1939 године е објавен почетокот на Втората светска војна Ненси била во Лондон. Се пријавила за борба, но ја упатиле да работи во кантина во морнарицата и воздушните сили, што ја примила со гадење.[3] Затоа се вартила во Франција и Веднаш се активирала во Движењето на отпорот, како саботерка и шпионка. Ги сокривала и криумчарила мажите од Франција, пренесувала намирници и фалсификувани документи, воспоставувала рути за бегство и саботирала германска инфраструктура.[1]

Во 1943 година била принудена , преку Шпанија, да побегне во Лондон, каде се приклучила на британската разузнавачка служба и поминала обука за шпионажа и саботажа. Од таму се вратила во Франција како службена шпионка.[1] и станала еден од водачите на Движењето на отпорот во деновите пред истоварањето на сојузниците во Нормандија.[2]

Кога по ослободувањето се вратила во Марсеј, дознала дека сопругот и е мртов. Набргу штом таа си заминала од градот, го фатиле Гестапо. Го затвориле, мачеле и на крај го убиле, затоа што не сакал да открие каде се наоѓа таа. Себе се обвинувала за неговата смрт. До крајот на војната останала верна на својот маж.[3] Подоцна повторно се омажила за британскиот воен пилот Џон Форвард со кој во брак била 30 години, сè до неговата смрт во 1997 година.[1] Со него заминала во Австралија, некое време се занимавала со политика, а потоа се вратила во Велика Британија каде се пензионирала во 2001 година.[3] Није имала деце.[2]

Починала во старачки дом во Лондон во 2011 година. Оваа вест ја соопштила тогашната премиерка на Австралија Џулија Гилард.[2] По сопствена желба нејзиниот пепел е истурен во Монлисон во централна Франција, каде во 1944 година го предводела нападот на локалниот штаб на Гестапо.[1]

Воени активности[уреди | уреди извор]

Истовар на американски трупи на плажата Омаха во Нормандија

Штом британските разузнавачи ја обучиле за шпионажа и саботажа, Ненси Вејк обучила и предводела 7.000 борци на француското Движење на отпорот. Главна цел на нејзините дејствија било слабеење на германската одбрана во очи на сојузничкиот истовар во Нормандија, во 1944 година. Дистрибуирала оружје, пари и шифрарници по окупираната Франција.[2]

Никогаш не била фатена, поради што се искачила на првото место на гестаповскиот список на најбарани одметници. Нејзината глава е уценета на пет милони француски франци. Делувала под различни псевдоними, но најпозната е по прекарот Бел глушец, кои и го дале Германците поради нејзините способности секогаш да ги избегне нивните стапици. Дел од успехот на оваа шпионка лежел во нејзиниот заносен изглед. Нејзините надредени сметале дека не е совршен таен агент и дека нема да потрае долго зад непријателските линии, бидејќи била страсна, импулсивна и привлекувала внимание. Сепак, таа ги демантирала.[3] Според зборовите на нејзиниот биограф Питер Фицсимонс „Германците барале некој ко ј е како нив - агресивен, наоружан - а таа во тоа не се вклопувала”.[2] Иако била во постојано бегање и извршувала најтешки задачи, никогаш не го занемарувала својот изглед. Фризурата, шминката, елегантната облека и високи потпетици секогаш ја краселе гламурозната и убава Ненси. Кога зборувал за неа, еден нејзин колега ја опишал со зборовите: „Таа е најженствената жена која ја познавам, до моментот кога почнува борбата. Тогаш станува како пет мажи.[1]

Орден Џорџов медал

За своето делување во текот на војната Ненси Вејк во една прилика изјавила:[4]

Одликувања и почести[уреди | уреди извор]

За своите заслуги во текот на Втората светска војна ги добила најголемото француско воено одликување, Националниот орден на Легијата на честа, три воени крста и медал на Движењето на отпорот.[1] Во Соединетите Американски Држави го добила Медалот на слободата, во ВеликаБританија Џорџовиот медал, а одликувана е и во Австралија.[2]

Нејзиниот живот бил инспирација на писателот Себастијан Фолкс за книгата Шарлот Греј, по која е снимен истоимениот филм[5] у ком насловну улогу тумачи Кејт Бланчет.[3]

Список на одликувања на Ненси Вејк[уреди | уреди извор]

Одликување Држава Опис Датум на врачување Напомени
Ribbon of the AC Австралија Орден на Австралија (Order of Australia) 22 февруари 2004 Признание за значаен придонес и залагање во текот на војната [6]
Ribbon of the GM Обединето Кралство Џорџов медал (George Medal) 17 јули 1945 За посебни операции во Франција[7][8][9]
Ribbon of the 1939–1945 Star Обединето Кралство Ѕвезда 1939—1945 (1939–1945 Star) [10]
Ribbon of the France & Germany Star Обединето Кралство Француска и Германска ѕвезда [11]
Ribbon of the Defence Medal Обединето Кралство Медал за одбрана [11]
Ribbon of the War Medal Обединето Кралство Воен медал 1939–1945 [11]
Ribbon of the Legion of Honor – Chevalier Република Франција Витез на Легија на честа 1970 [12]
Ribbon of the Legion of Honor – Officier Република Франција Офицер на Легија на честа 1988 [12]
Ribbon de la croix de guerre Република Франција Француски Воен крст со две палми и ѕвезда[12][13]
Ribbon de la Médaille de la Résistance Република Франција Медал на Движењето на отпорот [14]
Ribbon of the PMOF Соединети Американски Држави Медал на слободата са бронзаном палмом (за заслуге током Другог св. рата додељено је само 987)[15][16]
RSA Badge in Gold Нов Зеланд Златна значка 15 ноември 2006 [17]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 „Ovo lepo lice je značilo SMRT ZA NACISTE“. Blic. 31. 8. 2016. Посетено на 17. 11. 2019. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |date= (help)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 „Umrla neuhvatljiva saveznička špijunka Nensi Vejk“. Глас јавности. 9. 8. 2011. Посетено на 17. 11. 2019. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |date= (help)
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Stojanov, Ivana. „Seksi partizanka: Naciste je ubijala golim rukama, a glava joj je bila ucenjena na pet miliona“. Noizz news. Noizz. Посетено на 17. 11. 2019. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  4. „Umrla fatalna saveznička špijunka Nensi Vejk“. e-Novine. 8. 8. 2011. Архивирано од изворникот на 13. 10. 2019. Посетено на 17. 11. 2019. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |date=, |archivedate= (help)
  5. „Charlotte Gray“. IMDb. Посетено на 17. 11. 2019. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  6. „WAKE, Nancy: Companion of the Order of Australia“. Search Australian Honours. Commonwealth of Australia. 22. 2. 2004. Архивирано од изворникот на 04. 06. 2011. Посетено на 11. 6. 2011. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |date=, |archive-date= (help)
  7. „WAKE, Nancy: George Medal“. Search Australian Honours. Commonwealth of Australia. 17. 7. 1945. Архивирано од изворникот на 29. 06. 2011. Посетено на 11. 6. 2011. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |date=, |archive-date= (help)
  8. Supplement to the London Gazette, 17 July 1945, p. 3676
  9. „George Medal : Ensign N G A Wake, First Aid Nursing Yeomanry (Special Operations Executive)“. AWM Collection. Australian War Memorial. Архивирано од изворникот на 2015-02-15. Посетено на 16. 2. 2015. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  10. „1939–45 Star : Ensign N G A Wake, First Aid Nursing Yeomanry (Special Operations Executive)“. AWM Collection. Australian War Memorial. Архивирано од изворникот на 2015-02-15. Посетено на 16. 2. 2015. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  11. 11,0 11,1 11,2 „France and Germany Star : Ensign N G A Wake, First Aid Nursing Yeomanry (Special Operations Executive)“. AWM Collection. Australian War Memorial. Архивирано од изворникот на 2015-02-15. Посетено на 16. 2. 2015. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  12. 12,0 12,1 12,2 „French Officer of the Legion of Honour : Ensign N G A Wake, First Aid Nursing Yeomanry (Special Operations Executive)“. AWM Collection. Australian War Memorial. Архивирано од изворникот на 2015-02-15. Посетено на 16. 2. 2015. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  13. „French Croix de Guerre : Ensign N G A Wake, First Aid Nursing Yeomanry (Special Operations Executive)“. AWM Collection. Australian War Memorial. Архивирано од изворникот на 2015-02-15. Посетено на 16. 2. 2015. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  14. „French Medaille de la Resistance : Ensign N G A Wake, First Aid Nursing Yeomanry (Special Operations Executive)“. AWM Collection. Australian War Memorial. Архивирано од изворникот на 2015-02-15. Посетено на 16. 2. 2015. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  15. „United States Medal of Freedom : Ensign N G A Wake, First Aid Nursing Yeomanry (Special Operations Executive)“. AWM Collection. Australian War Memorial. Архивирано од изворникот на 2015-02-15. Посетено на 16. 2. 2015. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  16. OMSA Info on Medal of Freedom Архивирано на 27. 7. 2011.
  17. „Nancy Wake presented with Badge in Gold“. RSA Review. Royal New Zealand Returned and Services' Association. децембар 2006. Архивирано од изворникот на 17. 7. 2011. Посетено на 11. 6. 2011. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |date=, |archivedate= (help)

Надворешни врски[уреди | уреди извор]