Прејди на содржината

Наум Веќилхарџи

Од Википедија — слободната енциклопедија
Наум Веќилхарџи
Веќилхарџи ок. 1844
Роден/аНаум Панајот Бреди
6 декември 1797
Виткуќ, Корча, Османлиска империја
Починат/а1846[1][2] (возр. 57)
Константинопол, Османлиска империја[3]
Јазикалбански
Значајни делаEvëtor
Потпис

Наум Веќилхарџи (роден Наум Панајот Бреди; 1797–1846)[1][2] бил албански правник и учен. Во 1844, тој објавил уникатна азбука за албанскиот јазик со букви што тој лично ги создал, наречена Виткуќска азбука. Веќилхарџи е еден од најзначајните фигури во раната албанска преродба, и се смета за нејзин прв идеолог.[4][5]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ран живот

[уреди | уреди извор]

Наум Веќилхарџи е роден на 6 декември 1797 во село Виткуќ, во близина на Корча, во јужна Албанија во православно христијанско семејство.[6][7] Неговото семејство го презело надимакот Веќилхарџи (Vekilharç букв. управник) бидејќи неговиот татко Панајот Бреди го снабдувал дворот на Али-паша Јанински.[8] По уништувањето на Виткуќ во 1819, во потрага по подобар живот заминал во Дунавските кнежевства.[9][10] Како студент учествувал во Влашкото востание од 1821.[2] Неколку години подоцна работел во Браила како адвокат, се збогатил и ги искористил своите пари за промоција на идеите на албанската преродба.[11]

Во 1824 или 1825[9] започнал со создавање на азбука за албанскиот јазик.[12] Конечната верзија на неговата Виткуќска азбука од триесет и три букви, чии знаци ги измислил лично тој, била испечатена како дел од буквар во 1844-5 со наслов Ëvetari Shqip Fort i Shkurtër ("Најкорисната и најконцизната албанска азбука").[13][12][2] Веќилхарџи избегнувал употреба на латински, грчки или арапски букви и знаци поради можното нивно повраување со религијата и можноста да предизвикаат поделби помеѓу Албанците од различни религии.[14][12] Букварот на Веќилхарџи прво бил дистрибуиран во Корча и подоцна на запад до Берат, каде што постигнал голем успех.[15][12][2] Букварот циркулирал и во Премет.[16] На 22 април 1845 Атанас Паскали, еден од позначајните луѓе од Корча заедно со други му испратил писмо во кое барал што е можно повеќе примероци.[15] Помеѓу албанските историчари, ова дело на Веќилхарџи се смета за почеток на албанската преродба.[2]

Во 1845 Веќилхарџи испратил отворено полемичко писмо до својот внук на грчки јазик, кој ги нарекол неговите патриотски идеи химера: писмото се смета за еден од првите пишани документи во кои се споменуваат главните идеи на албанското преродбенско движење.[17] Се смета дека неговата смрт е предизвикана од труење, според некои по наредба на Цариградскиот патријарх.[18] Причината и времето на неговата смрт се непознати. Се верува дека починал кратко по летото 1846 година, кога се објавени последните информации за него во влашкиот печат.[19]

Виткуќска азбука

[уреди | уреди извор]
Буквите од оригиналното писмо на Веќилхарџи (во црвено). Буквите што недостасуваат gj, rr, xh and zh се означени со X.

Веќилхарџи измислил оригинално писмо за своите буквари. Писмото кое понекогаш се смета за слично со ерменската азбука, најверојатно било развиено некаде околу 1825 година. Писмото на Веќилхарџи, познато како Виткуќско писмо, по родното место на неговиот автор. Краток период се користело во некои делови на Албанија, но никогаш не доживеало поголема популаризација.

  1. 1 2 Islami, Selim (1984). „4“. Historia e Shqiperise (Albanian). 2. Academy of Sciences of Albania. стр. 134.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  2. 1 2 3 4 5 6 Gawrych, George (2006). The Crescent and the Eagle: Ottoman rule, Islam and the Albanians, 1874–1913. London: IB Tauris. стр. 20. ISBN 9781845112875.
  3. Elsie, Robert (2012). A Biographical Dictionary of Albanian History (англиски). I.B. Taurus. ISBN 978-1-78076-431-3.
  4. Enis Sulstarova, Naum Veqilharxhi dhe lindja e kombit [Naum Veqilharxhi and the birth of the nation] (Albanian), Pashtriku, Посетено на 2014-12-01, Naum Veqilharxhi is considered the avant-garde and first ideologue of the National Awakening, because his work results in one of the first attempts for an original Albanian alphabet (1844 and 1845), as well as contains an embryo form of the ideas which would develop later on during the National Renaissance. [Naum Veqilharxhi është konsideruar si pararendësi dhe ideologu i parë i Rilindjes Kombëtare Shqiptare, sepse vepra e tij përbën një nga përpjekjet e para për një alfabet origjinal të shqipes (1844 dhe 1845), si edhe përmban në trajtë embrionale idetë që do të zhvilloheshin më vonë gjatë periudhës së Rilindjes.]CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  5. Fedhon Meksi (2011-10-21), Naum Veqilharxhi, babai i alfabetit dhe abetares shqipe. [Naum Veqilharxhi, the father of Albanian alphabet and ABC-book] (Albanian), Архивирано од изворникот на 2014-12-02, Посетено на 2014-12-01CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  6. Naum Veqilharxhi (1844). Fort i shkurtër e i përdorshim ëvetar shqip, Bucharest, p. 3 "Pjellë mbë 1797 mbë 6 të Deqembvrit."
  7. Bido, Ardit (October 2020). The Albanian Orthodox Church: A Political History, 1878–1945. стр. 14. ISBN 9780429424595. Посетено на 7 May 2024.
  8. Trencsényi, Balázs; Kopeček, Michal (2006-06-15). Late Enlightenment: Emergence of the Modern 'National Idea' (англиски). Central European University Press. стр. 258. ISBN 978-615-5053-84-9.
  9. 1 2 Robert Elsie (2010). Historical Dictionary of Albania. Scarecrow Press, inc.: Plymouth, United Kingdom. стр. 469–470. Nationalist figure. Naum Veqilharxhi was one of the earliest men to devote himself to the creation of a new Albanian alphabet and also one of the first to formulate the ideals and objectives of the Albanian nationalist movement in its budding stages. He was born of a family from the village of Bredh near Vithkuq in the Korça region. It was no doubt after the destruction of Vithkuq in 1819 that Veqilharxhi immigrated to Romania in search of a better life. In 1821, he took part in a Wallachian uprising against the Turks. He spent the rest of his life as a lawyer, as far as is known, in the port of Brăila on the Danube. He died of poisoning in Istanbul, allegedly at the hands of Greek Orthodox fanatics supposedly linked to the patriarch of Constantinople. Whether this is true or not will never be known. However, it is known that the patriarchate was at odds with all expressions of non-Greek nationalism in the Balkans. In a letter in Greek, which Naum Veqilharxhi is reported to have circulated, he pointed to the backwardness and misery of the Albanians as a result of long centuries of Turkish rule and stressed the need for a new Albanian alphabet as a means of overcoming this stagnation and of uniting the country. In 1824 or 1825, Veqilharxhi had already begun working on the 33-letter alphabet of his own invention, which he had printed in an eight-page Albanian spelling book in 1844. This little spelling book was distributed throughout southern Albania, from Korça to Berat, and was received, it appears, with a good deal of enthusiasm. The booklet was augmented to 48 pages in a second edition in 1845 entitled Faré i ri abétor shqip per djélm nismetore (A Very New Albanian Spelling Book for Elementary Schoolboys)... Veqilharxhi stands out as the first man of letters in the 19th century to have expressed the ideals of the growing Albanian nationalist movement.
  10. Skendi 1967, стр. 121, 145.
  11. Treptow, Kurt (1992). From Zalmoxis to Jan Palach: studies in East European history. East European monographs. 328. East European Monographs. стр. 98. ISBN 0-88033-225-5.
  12. 1 2 3 4 Skendi, Stavro (1967). The Albanian national awakening. Princeton: Princeton University Press. стр. 139. ISBN 9781400847761.
  13. Norris, H.T (1993). Islam in the Balkans: religion and society between Europe and the Arab world. University of South Carolina Press. стр. 247. ISBN 0-87249-977-4. Naum Bredhi.
  14. Straehle, Carolin (1974). International journal of the sociology of language. Mouton. стр. 5.
  15. 1 2 Michelson, Paul (2002). National development in Romania and southeastern Europe. Center for Romanian Studies. стр. 54. ISBN 973-9432-37-9.
  16. Pahumi, Nevila. "The Consolidation of Albanian Nationalism: The League of Prizren 1878-1881". Page 25: "Berat, Korça and Përmet"
  17. Islami, p.137
  18. Palairet, Michael (2016). Macedonia: A Voyage through History (Vol. 2, From the Fifteenth Century to the Present). Cambridge: Cambridge Scholars Publishing. стр. 114–115. ISBN 9781443888493. A pioneering effort by one Vekilcharje in about 1850 produced an Albanian alphabet, in which a few small books were printed. It flourished briefly at Korçë, but its creator is believed to have been poisoned by the Greek Patriarch.
  19. Yll Rugova (2022). Dëshmi të reja për vendin e shtypit të Ëvetarëve nga Naum Veqilharxhi dhe çështje të tjera, in Seminari ndërkombëtar për gjuhën, letërsinë dhe kulturën shqiptare (40), Prishtina, p. 296–322.