Мондо (филм)

Од Википедија — слободната енциклопедија
„Мондо“
РежисерТони Гатлиф
ПродуцентМишел Рај-Гавра
Главни улогиОводиу Балан
Филип Петит
Пјерет Феш
Џери Смит
Шала Алам
МузикаАлен Вебер
КинематографијаЕрик Гишар
МонтажаНикол Д. В. Берканс
СтудиоCanal+
Национален центар за кинематографија (Франција) (СБК)

K.G. Productions
ДистрибутерCanal+ (Франција)
Shadow Distribution (Соединети Држави)
Премиерааприл 17 1996 (1996-04-17) (Франција)
Времетраење80 минути
ЗемјаФранција
ЈазикФранцуски, англиски

Мондофранцуски драмски филм од 1995 година, напишан и режиран од Тони Гатлиф, заснован на расказот на Ж.М.Г. Ле Клезио.[1] Филмот дебитирал на Францускиот филмски фестивал „Унифранс“ во Јапонија во 1995 година, а премиерно бил прикажан во Франција на 17 април 1996 година.

Позадина[уреди | уреди извор]

Ѕвездата на филмот, Овидиу Балан, имал 11 години кога бил сниман филмот. Тој е романски циган кој бил земен под режисерската палка со помош на француската влада.[2] Гатлиф го создал филмот како дело на темите на „немирниот и слободен“ Циган, за разлика од поимните населби предложени за синтските и ромските населенија во ЕУ. За разлика од сличните филмови за деца на улица, како што се Салам Бомбај или Пиксот, овој филм бил наменет како бајка за еден вид митски дух кој ги допира животите на отфрлените луѓе во општество исполнето со предрасуди кон Циганите.

Синопсис[уреди | уреди извор]

Филмот следи едно момче сираче кое преживува во Ница преку добрината на странците и неговата сопствена генијалност. Еден ден Мондо (Овидиу Балан) се појавува на улиците на Ница. Тој нема семејство, нема имот, нема школување, но споделува блескава насмевка и добар дух. Бидејќи е повеќе дома во градините, полињата и крајбрежјето на градот, се чини дека го обзема вревата на градот. Тој има добри инстинкти за преживување, избегнувајќи полиција и им се заканува на возрасните во потрагата по семејство.

Улоги[уреди | уреди извор]

  • Овидиу Балан како Мондо
  • Филип Петит како Магионичарот
  • Пјеррет Феш како Ти Чин
  • Џери Смит како Дади
  • Шахла Алам како Пријателот на магионичарот
  • Морис Морин како рибарот Џордан
  • Катерин Брин како Црковен солист
  • Анж Гоби како Поштарот
  • Жан Ферие како Началник на полицијата
  • Марсел Лемуе како Птичарот.
  • Надја Кутаја како Пекарката
  • Пјер Клуман како Пуканкарот

Признанија[уреди | уреди извор]

Награди и номинации[уреди | уреди извор]

  • 1998 година, Сертификат за заслуги од жирито за возрасни за „Игран филм и видео“ на Меѓународниот детски филмски фестивал во Чикаго[3]

Прием[уреди | уреди извор]

Претходниот филм на Гатлиф, Лачо Дром, претставил романтичен портрет на циганската музика и култура. Тој го носи истиот сензибилитет на овој лирски Мондо, слика со тажни очи на универзалниот аутсајдер, најнепосакуваниот во Франција.[4] Се опишува дека Mondo визуелно потсетува на оние ретки денови кога светот блескал како да е сосема нов, сместен на улиците и пристаништата на францускиот пристаништен град Ница.[5]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Stephen Holden (30 мај 1997). 'Gypsy Boy on the Run Sees Beauty in Every Raindrop'. The New York Times.
  2. Peter Stack (9 јуни 1997). „Mondo a Wandering Wonder“. [San Francisco Chronicle.[мртва врска]
  3. „15th ANNUAL CHICAGO INTERNATIONAL CHILDREN'S FILM FESTIVAL 1998 AWARDS“ (PDF). Chicago International Children's Film Festival<. 1998. Архивирано од изворникот (PDF) на 23 мај 2011. Посетено на 3 април 2022.
  4. Dave Kehr (30 мај 1997). 'He's France's Most Unwanted In Moving 'Mondo,' A Lost Gypsy Boy Finds Himself Cast Out'. Daily News. Посетено на 3 април 2022.
  5. Lanie Goodman (28 јуни 1997). 'A Reluctant Star Is Born in France'. Los Angeles Times. Посетено на 3 април 2022.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]