Прејди на содржината

Моклишна незаборавка

Од Википедија — слободната енциклопедија
Моклишна незаборавка

Безбеден (ТНЦ)[1]
Научна класификација [ у ]
Царство: Растенија
клад: Скриеносеменици
клад: Евдикоти
клад: Астериди
Ред: Лисичинковидни
Семејство: Лисичинки
Род: Myosotis
Вид: Моклишна незаборавка
Научен назив
Myosotis scorpioides
L.
Синоними[2]
Список
    • Echioides palustris Moench
    • Echioides perennis Moench
    • Myosotis adpressa Stokes
    • Myosotis aspera Lamotte
    • Myosotis coronaria Dumort.
    • Myosotis dumortieri Thielens
    • Myosotis geniculata Schur
    • Myosotis laxiflora Rchb.
    • Myosotis multiflora Mérat
    • Myosotis oraria Dumort.
    • Myosotis palustris (L.) Hill
    • Myosotis palustris subsp. eupalustris Hyl.
    • Myosotis palustris var. subglabrata Polozhij
    • Myosotis perennis Moench
    • Myosotis scabra Simonk.
    • Myosotis scorpioides var. palustris L.
    • Myosotis scorpioides subsp. palustris (L.) F.Herm.
    • Myosotis scorpiurus Reichard
    • Myosotis serotina Hülph.
    • Myosotis strigulosa Rchb.
    • Scorpioides glaber Gilib.

Моклишна незаборавка (латински: Myosotis scorpioides) (син. Myosotis palustris)[3] — растителен вид незаборавка од семејството, Boraginaceae.

Моклишната незаборавка е повеќегодишно тревесто растение, високо од 20 до 55 см, со ползечки ризом и столони. Стеблото ѝ e вертикално или се издигнува, неразгрането или во горниот дел разгрането, во базалниот дел голо или со ретки стрчести влакненца, во горниот дел со прилегнати влакна. Базалните листови се ланцетни или издолжено тесно ланцетни до елиптични, долги 20 до 60 мм долги, широки 5 до 15 мм, во основата стеснети во дршка, од долната страна речиси голи или со куси прилегнати четинести влакна, насочени кон врвот на листовите. Стеблените листови се тесно елиптични, елиптични, ланцетни до јајцевидно-ланцетни, приседнати, долг 20 до 65 мм, широки 5 до 14 мм, со слична влакнавост како и базалните листови. Цветовите се собрани во врвни или странични соцветија кои при образување на плодот се издолжуваат. Цветните дршки се долги 1,5 до 3 мм, при образувањето на плодот се издолжуваат до 8 мм, стрчести или лачно свиткани наназад, најгорните косо поставени и насочени нагоре во однос на оската на соцветието. Чашката е yвончевидна, долга 1,5 до 3 мм, при образување на плодот се издолжува (до 6 мм), плитко всечена до 1/3 на 5 триаголни запци, со прилегнати четинести влакна, не отпаѓа. Проширениот дел од венчето е рамен, со пречник од 5–8 мм, венчето сино. Оревчињата се тесно јајцевидни, долги 1,5 до 2,0 мм, широки 1 до 1,2 мм, затапени, со јасно забележлив страничен раб, обично црни.[4]

Живеалиште

[уреди | уреди извор]

Растението обично се наоѓа во влажни или мокри живеалишта, како што се тресетишта, бари, потоци, ендеци, мочуришта и реки,[5] Иако претпочита влажна почва, може да преживее потопено во вода и често може да образува пловечки сплавови.[5] на надморска височина до 1900 м.[4]

Распространетост

[уреди | уреди извор]

Ова тревно повеќегодишно растение потекнува од Европа и Азија, но е широко распространето и на други места, вклучувајќи го и поголемиот дел од Северна Америка, како воведен вид, а понекогаш и како штетен плевел. Растението е вообичаено и широко распространето во Велика Британија, но е многу ретко во Џерси.[6] :596

Македонија

[уреди | уреди извор]

Познат за Шар Планина – Лисец, Попова Шапка, Елак , Вакуф, Рудока; Маврово: „Кожа“ – с. Врбен, Маврово, с. Никифорово; Бистра – Царева Чешма, с. Галичник ; клисурата на реката Радика: Состав – Торбешки Мост; Пелистер – с. Нижеполе, реката Сапунчица, Скрково, Орлови Бари, Дебел Рид – Езерска Река, с. Маловиште – реката Шемница, Широка – Палиснопје, Рбет, Црвени Стени, Арвати; Ниџе ; Крива Паланка – Герман; Осогово – Пониква; Саса ; Огражден – Суви Лаки.[4]

Историско и културно влијание

[уреди | уреди извор]

Според едно старо европско предание, цветот го добил своето име по еден настан каде што еден витез и неговата свршеница шетале покрај водата кога ги забележале цвеќињата. Дамата изразила желба да има едно од прекрасните цвеќиња и витезот отишол да ја исполни желбата на својата сакана. Но, кога витезот посегнал по нив, паднал во водата. Ги зграпчил цвеќињата што растеле покрај работ на водата и додека се давел, извикал „Не ме заборавај!“[7]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. NatureServe (2023). Myosotis scorpioides. Arlington, Virginia. Архивирано од изворникот 11 June 2024. Посетено на 15 November 2023.
  2. Myosotis scorpioides subsp. scorpioides. Plants of the World Online. Kew Science. Архивирано од изворникот 11 December 2021. Посетено на 11 December 2021.
  3. Myosotis scorpioides L.“. The World Flora Online. World Flora Online Consortium. 2025. Посетено на 28 June 2025.
  4. 1 2 3 Матевски, Владо (2010). ФЛОРА НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА (PDF). Скопје: МАНУ. стр. 161-162. ISBN 978-608-203-052-4. Посетено на 31 март 2026. Укажано повеќе од еден |pages= и |page= (help)
  5. 1 2 Myosotis scorpioides (Water Forget-me-not) | Online Atlas of the British and Irish Flora“. www.brc.ac.uk (англиски). Архивирано од изворникот на 9 August 2020. Посетено на 16 May 2017.
  6. Stace, C. A. (2019). New Flora of the British Isles (Fourth. изд.). Middlewood Green, Suffolk, U.K.: C & M Floristics. ISBN 978-1-5272-2630-2.
  7. Folkard, Richard (1884). Plant Lore, Legends, and Lyrics: Embracing the Myths, Traditions, Superstitions, and Folk-lore of the Plant Kingdom (англиски). S. Low, Marston, Searle, and Rivington.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]