Мили Алексеевич Балакирев

Од Википедија — слободната енциклопедија
Портрет на Балакирев c. 1900

Мили Алексејевич Балакирев (руски: Милий Алексеевич Балакирев, бил руски композитор, пијанист и диригент познат денес првенствено по неговато творештво за промовирање на националниот музички стил и неговото охрабрување на повеќе познати руски композитори, особено Пјотр Илич Чајковски. Тој ја започнал својата кариера како клучна фигура, проширувајќи го спојот на традиционалната народна музика и експерименталните класични музички практики започнати од композиторот Михаил Глинка. Во тој процес, Балакирев разви музички обрасци кои може да го изразат отворено националистичко чувство[1].

Тој е претставник на рускиот национален музички правец, основач и водач на композиторска група именувана по него, кругот на Балакирев или Петкорката.

Основал бесплатно музичко училиште во Санкт Петербург. Надоврзувајќи се на Глинка, тој го изгради својот музички стил врз елементи на фолклорот, првенствено руски и ориентален, и на жива програмска основа. Иако самоук, Балакирев, според Римски-Корсаков, бил одличен пијанист и импровизатор, знаел многу добро да чита ноти и имал неверојатно чувство за вистинска хармонија.

Како композитор, Балакирев бил познат по тоа што долго време работел на неговите композиции. На пример за сонатата во б-мол му требало, наизменично, 50 години! Негови најпознати дела се колористички богатите симфониски песни „Тамара“ и „Русија“, увертира на три руски теми, музика за „Кралот Лир“, композиции за пијано, особено фантазијата „Исламеј“, едно од врвните дела на виртуозност, Силен поттик на истражувањето на руските народни песни дадоа неговите стилски верни аранжмани.[2].

Творештво[уреди | уреди извор]

Оркестарски дела[уреди | уреди извор]

  • Симфонија бр. 1 во С-дур (1864–66, 1893–97)
  • Симфонија бр. 2 во ре-мол (1900–08)
  • Апартман во Б-мол (1901–08, завршен од Сергеј Љапунов)
  • Увертира на тема на шпанскиот марш Оп. 6 (1857, отк. 1886)
  • Русија (руски Русь[A 1]), симфониска поема (1862–64 со наслов 1000 години, рев. како Русија 1884)
  • Во Бохемија, увертира (1866/67)
  • Тамара, Симфониска песна (1867–82)
  • Концерт за пијано бр. 1 во ф остар мол, оп. 1 (1855/56)
  • Концерт за пијано бр. 2 во е-дур (1861/62, 1909/10, завршен од Сергеј Љапунов)
  • Гранде фантазија на теми од руска народна песна за пијано и оркестар во ре-дур, оп. 4 (1852)

Сценски дела[уреди | уреди извор]

  • Кралот Лир, Музика на Шекспировата трагедија (1857–61, rev. 1902–05)

Вокална музика[уреди | уреди извор]

  • Кантата за откривањето на споменикот на Глинка во Петербург за сопран, хор и оркестар (1902–04)
  • хорски дела
  • соло песни
  • аранжмани на народни песни

Пијано и камерна музика[уреди | уреди извор]

  • Соната во б-мол оп.5 (1855/56)
  • Соната во б-мол (1900–05)
  • Исламеј, Ориентална фантазија (1869, rev. 1902)
  • Токата во Ц остар мол (1902)
  • 7 мазурки
  • 7 валцери
  • Ноктурна, Шерзи и други дела
  • Октет за флејта, обоа, хорна, виолина, виола, виолончело, контрабас и пијано во Ц-мол, оп. 3 (1850–56)
  • Романса во Е-дур за виолончело и пијано (1856)

Цитат[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Abraham, Gerald, "Balakirev, Mily Alexeyevich". In The New Grove Encyclopedia of Music and Musicians (London: Macmillan, 1980), ed. Stanley Sadie, 20 vols. ISBN 0-333-23111-2.
  • Brown, David, Tchaikovsky: The Early Years, 1840–1874 (New York: W.W. Norton & Company, 1978). Предлошка:Listed Invalid ISBN.
  • Campbell, Stuart, "Balakirev, Mily Alekseyevich". In The New Grove Encyclopedia of Music and Musicians, Second Edition (London: Macmillan, 2001), ed. Stanley Sadie, 29 vols. ISBN 0-333-60800-3.
  • Figes, Orlando, Natasha's Dance: A Cultural History of Russia (New York: Metropolitan Books, 2002). ISBN 0-8050-5783-8 (hc.).
  • Holden, Anthony, Tchaikovsky: A Biography (New York: Random House, 1995). ISBN 0-679-42006-1.
  • Maes, Francis, tr. Arnold J. Pomerans and Erica Pomerans, A History of Russian Music: From Kamarinskaya to Babi Yar (Berkeley, Los Angeles and London: University of California Press, 2002). ISBN 0-520-21815-9.
  • Rimsky-Korsakov, Nikolai, Letoppis Moyey Muzykalnoy Zhizni (Saint Petersburg, 1909), published in English as My Musical Life (New York: Knopf, 1925, 3rd ed. 1942). ISBN n/a.
  • Taruskin, Richard, Stravinsky and the Russian Traditions: A Biography of the Works Through Mavra, Volume 1 (Oxford and New York: Oxford University Press, 1996). ISBN 0-19-816250-2.
  • Zetlin, Mikhail, tr. and ed. George Panin, The Five (Westport, Connecticut: Greenwood Press, 1959, 1975). ISBN 0-8371-6797-3.

Наводи[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]