Милиски јазик
Изглед
| Милиски јазик | |
|---|---|
| Ликиски Б | |
| Застапен во | Ликија, Анадолија |
| Ера | 1 милениум п.н.е. |
| Јазично семејство | |
| Писмо | ликиско писмо |
| Јазични кодови | |
| ISO 639-3 | imy |
| Linguist | imy |
Милиски јазик, порано именуван како ликиски Б или ликиски 2 — мртов анадолски јазик кој се зборувал во југозападните делови на Древна Анадолија. Во минатото за милискиот се сметало дека е дијалект на ликискиот јазик, но денес има статус на засебен јазик.
Извори
[уреди | уреди извор]Јазикот е познат по два натписа. Едниот натпис е составен од 45 слогови на Обелискот од Ксантос, додека пак другиот е пократок натпис од саркофагот во Антифелос. Натписот од Каснтос е во форма на стих, каде строфите се означени со употреба на ⟨)⟩.[1]
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Pedersen, Holger; Caroline C. Henriksen; E. F. K. Koerner (1983). A glance at the history of linguistics: with particular regard to the historical study of phonology: Holger Pedersen (1867-1953). studies in the history of the language sciences 7. Amsterdam; Philadelphia: John Benjamins Publishing Company. стр. 27.
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- „Дигитален етимолошко-филолошки речник на древните анадолски јазици“. Универзитет Лудвиг-Максимилијанс. Посетено на 2017-03-14.
| |||||||||||||||||||||||||