Прејди на содржината

Мидхат-паша

Од Википедија — слободната енциклопедија
Ахмед Шефик Мидхат
паша
Голем везир на Отоманското Царство
На должноста
19 декември 1876  5 февруари 1877
Монарх Абдул Хамид II
Претходник Мехмед Рушди-паша
Наследник Ибрахим Едем-паша
На должноста
31 јули1872  19 октомври1872
Монарх Абдул Азис
Претходник Махмуд Недим-паша
Наследник Мехмед Рушди-паша
Лични податоци
Роден(а) 18 октомври 1822
Цариград, Отоманско Царство
Починал(а) 26 април 1883
Та'иф, Хејаски Вилает, Отоманско Царство
Собрание Собрание на Отоманското Царство

Ахмед Шефик Мидхат-паша[1] (18 октомври 1822 26 април 1883 ) – отомански демократ[2] и еден од водечките државници за време на доцното танзиматско раздобје.[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Најпознат е по водењето на отоманското уставно движење од 1876 и воведувањето на Првата уставна ера, но иста така тој е водечка личност на реформите во образовната и провинциската администрација.[3] Бил дел од владејачката елита која признавала дека царството е во криза и сметал дека реформата е очајно потребна.[4] Мидхат-паша е опишан како личност со либерален став и се смета за еден од основачите на Отоманското собрание.[5][6][7]

Каролин Финкел го опишала како "вистински претставник на танзиматскиот оптимизам, кој верувал дека на сепаратистичките стремежи може да им се спротивстави со покажување на придобивките од добро владеење."[8] За Британците, неговата реформска преданост била исклучок, заснована на поединечната снага и личност.[9] Тие верувале дека Мидхат-паша не може да успее, наведувајќи ја неефикасната и корумпирана природа на отоманската држава и расцепканоста на нејзиното општество.[9]

Мидхат-пашиниот сук во Дамаск сè уште го носи неговото име.[3]

Судење, затвор и смрт

[уреди | уреди извор]
Мидхат-паша на пат кон изгнаништвото во Таиф, фотографиран на пристаништето пред качувањето на паробродот „Изудин“ (ʿİzzu'd-Dîn), 28 јули 1881 година (фотографија: Василакис Каргопулос).

Во 1881 година бил уапсен под обвинение дека учествувал во „убиството“ на Абдул Азис (политички процес со слаби докази, добиени преку тортура). Осуден на смрт, но под британски притисок казната му била заменета со доживотен затвор. Испратен во Таиф (Хеџаз, денешна Саудиска Арабија).

На 26 април 1883 (или 7/8 мај 1884 според некои извори) бил удавен во ќелијата по наредба на султанот Абдул Хамид II. Официјално се тврдело природна смрт или самоубиство, но историчарите го сметаат за политичко убиство. Неговата глава наводно била испратена во Истанбул за потврда.

Во 1951 година неговите останки биле пренесени во Истанбул и закопани во Споменикот на слободата (Abide-i Hürriyet) заедно со други реформатори.

  1. Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters (2009). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. стр. 378–379. ISBN 978-1-4381-1025-7. Посетено на 9 June 2013.
  2. Innes & Philip, Joanna & Mark (2018). Re-Imagining Democracy in the Mediterranean, 1780-1860 (англиски). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-879816-3.
  3. 1 2 3 J. Rgen Nielsen; Jørgen S. Nielsen (9 December 2011). Religion, Ethnicity and Contested Nationhood in the Former Ottoman Space. BRILL. стр. 117. ISBN 978-90-04-21133-9. Посетено на 9 June 2013.
  4. Toby Dodge (2003). Inventing Iraq: The Failure of Nation-Building and a History Denied. C. Hurst & Co. Publishers. стр. 57. ISBN 978-1-85065-728-6. Посетено на 9 June 2013.
  5. Hanioglu, M. Sukru (1995). The Young Turks in Opposition. Oxford University Press. ISBN 0195358023. Посетено на 6 May 2017.
  6. The Syrian Land: Processes of Integration and Fragmentation : Bilād Al-Shām from the 18th to the 20th Century. Franz Steiner Verlag. 1998. стр. 260. ISBN 3515073094. Посетено на 6 May 2017.
  7. Zvi Yehuda Hershlag (1980). Introduction to the Modern Economic History of the Middle East. Brill Archive. стр. 36–37. ISBN 978-90-04-06061-6. Посетено на 9 June 2013.
  8. Caroline Finkel (19 July 2012). Osman's Dream: The Story of the Ottoman Empire 1300-1923. John Murray. стр. 6–7. ISBN 978-1-84854-785-8. Посетено на 11 June 2013.
  9. 1 2 Toby Dodge (2003). Inventing Iraq: The Failure of Nation-Building and a History Denied. C. Hurst & Co. Publishers. стр. 54. ISBN 978-1-85065-728-6. Посетено на 9 June 2013.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]
Политички функции
Претходник
Махмуд Недим-паша
Голем везир на Отоманското Царство
31 јули 1872 – 19 октомври 1872
Наследник
Мехмед Рушди-паша
Претходник
Мехмед Рушди-паша
Голем везир на Отоманското Царство
19 декември 1876 – 5 февруари 1877
Наследник
Ибрахим Едем-паша
Претходник
Сабри-паша
Управник на Ајдин
1880 – 17 мај 1881
Наследник
Али-паша
Претходник
'
Управник на Отоманска Сирија
22 ноември 1878 – 31 август 1881
Наследник
'