Прејди на содржината

Меѓународна Букерова награда

Од Википедија — слободната енциклопедија

Меѓународната награда Букер (порано позната како Меѓународна награда Ман Букер) е меѓународна книжевна награда која се одржува во Обединетото Кралство. Воведувањето на Меѓународната награда е дополнување на познатата Букерова награда, и било објавено во јуни 2004 година. [1] Спонзорирано од Ман Груп, од 2005 до 2015 година, наградата се доделувала на секои две години на жив автор од која било националност за дело објавено на англиски или општо достапно со англиски превод.[2] Наградата била доделувана за „постојаната креативност, развој и севкупниот придонес кон фикцијата на светската сцена“ на еден автор,[3] и била признание за севкупното дело на писателот, а не за кој било наслов.

Од 2016 година, наградата се доделува годишно на едно дело белетристика или збирка раскази, преведено на англиски и објавено во Обединетото Кралство или Ирска, со награда од 50.000 фунти, подеднакво поделена помеѓу авторот и преведувачот.[4][5]

Кранкстарт, добротворната фондација на Сер Мајкл Мориц и неговата сопруга, Хариет Хејман, почнала да ги поддржува Букеровите награди на 1 јуни 2019 година. Од овој датум, наградите се познати како Букерова награда и Меѓународна Букерова награда. За нивната поддршка Мориц коментирал: „Ниту еден од нас не може да замисли ден во кој не трошиме време на читање книга. Наградите Букер се начини за ширење на зборот за увидите, откритијата, задоволствата и радоста што произлегуваат од големата фикција“.

Историја

[уреди | уреди извор]

Пред 2016 година

[уреди | уреди извор]

Додека наградата Ман Букер била отворена само за писатели од Комонвелтот, Ирска и Зимбабве, Меѓународната награда била отворена за сите националности кои имале достапно дело на англиски јазик, вклучително и преводи.[6] Наградата вредна 60.000 фунти и се доделува на секои две години на целокупната литература на жив автор, слично на Нобеловата награда за литература.[3] Меѓународната награда Ман Букер дозволи и посебна награда за превод. Победничкиот автор може да избере нивните преведувачи да добијат награда од 15.000 фунти.[7]

Првиот добитник на наградата во 2005 година бил албанскиот писател Исмаил Кадаре. Пофалувајќи го нејзиниот договорен суд, новинарот Хепзиба Андерсон истакнала дека меѓународната награда Ман Букер „брзо станува позначајна награда, појавувајќи се како сè покомпетентна алтернатива на Нобеловата награда“.[8]

година Автор Земја Преведувач Јазик Уп.
2005 година Исмаил Кадаре  Албанија / албански [9]
2007 година Чинуа Ачебе  Нигерија / англиски јазик [10]
2009 година Алис Манро  Канада / англиски јазик [11]
2011 година Филип Рот  САД / англиски јазик [12]
2013 година Лидија Дејвис  САД / англиски јазик [13]
2015 година Ласло Краснахоркаи  Унгарија Џорџ Сзиртес и Отили Мулцет унгарски [14]

Од 2016 година наваму

[уреди | уреди извор]

Во јули 2015 година било објавено дека Наградата за странска фикција од Индепендент ќе биде распуштена.[4] Паричната награда од таа награда ќе биде преклопена во меѓународната награда Ман Букер, која отсега ќе дејствува слично како наградата од Индепендент: доделување на годишна награда за книга со белетристика преведена на англиски јазик, со награда од 50.000 фунти поделена меѓу авторот и преведувачот.[15] Секој автор и преведувач кој влегува во потесниот избор добива по 2.500 фунти.[16] Неговата цел е да поттикне објавување и читање на квалитетни дела во превод и да ја истакне работата на преведувачите. Судиите избираат долга листа од 12 или 13 книги во март („Букерова дузина“), проследена со потесен список од шест во април, со прогласување на победник во мај.[17]

година Автор Земја Преведувач Земја на издаден превод Дело Јазик Навод
2016 Хан Канг  Јужна Кореја Дебора Смит ОК Вегетаријанка корејски јазик [18]
2017 Давид Гросман  Израел Џесика Коен Израел/ОК/САД Коњ влегува во бар хебрејски јазик [19]
2018 Олга Токарчук  Полска Џенифер Крофт САД Талкачи полски јазик [20]
2019 Џоха Ал Харти  Оман Марилин Бут САД Небесни тела арапски јазик [21]
2020 Марике Лукас Рејнефелд  Холандија Мишел Хачинсон ОК Непријатност на вечерта холандски јазик [22]
2021 Давид Диоп  Франција Ана Мошковакис САД Браќа по душа француски јазик [23]
2022 Гитанџали Шри  Индија Дејзи Роквел САД Гроб од песок хинди [24][25]
2023 Георги Господинов  Бугарија Анджела Родел ОК/ САД Засолниште од времето бугарски јазик [26]
2024 Џени Ерпенбек  Германија Михаел Хофман Герм Каирос германски јазик [27]

Поврзано

[уреди | уреди извор]
  1. „Readers debate world Booker prize“. BBC News. 20 December 2004. Посетено на 22 May 2011.
  2. Crerar, Simon (27 May 2009). „Alice Munro announced as Man Booker International Prize winner“. The Times. Архивирано од изворникот на 29 August 2011. Посетено на 22 May 2011.
  3. 3,0 3,1 „Spark heads world Booker nominees“. BBC News. 18 February 2005. Посетено на 22 May 2011.
  4. 4,0 4,1 Sarah Shaffi (7 July 2015). 'Reconfiguration' of Man Booker International Prize“. The Bookseller. Посетено на 8 July 2015.
  5. „The International Booker Prize and its History | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). Посетено на 2022-12-08.
  6. „Atwood on World Booker shortlist“. BBC News. 12 April 2007. Посетено на 22 May 2011.
  7. Callil, Carmen (21 May 2011). „Why I quit the Man Booker International panel“. The Guardian. Посетено на 21 May 2011.
  8. Anderson, Hephzibah (31 May 2009). „Alice Munro: The mistress of all she surveys“. The Guardian. Посетено на 28 May 2012.
  9. „Ismail Kadare | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). 28 January 1936. Посетено на 2022-12-08.
  10. „Chinua Achebe | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). Посетено на 2022-12-08.
  11. „Alice Munro | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). 10 July 1931. Посетено на 2022-12-08.
  12. „Philip Roth | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). 19 March 1933. Посетено на 2022-12-08.
  13. „Lydia Davis | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). 15 July 1947. Посетено на 2022-12-08.
  14. „László Krasznahorkai | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). Посетено на 2022-12-08.
  15. Michael Orthofer (8 July 2015). „Man Booker Independent International Foreign Fiction Prize“. complete review. Посетено на 8 July 2015.
  16. „The International Booker Prize and its History | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). Посетено на 2023-04-17.
  17. „Evolution of the Man Booker International Prize announced | The Man Booker Prizes“. themanbookerprize.com. Архивирано од изворникот на 4 June 2016. Посетено на 18 May 2016.
  18. „The Vegetarian | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). January 2015. Посетено на 2022-12-08.
  19. „A Horse Walks into a Bar | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). 16 June 2017. Посетено на 2022-12-08.
  20. „Flights | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). 17 May 2017. Посетено на 2022-12-08.
  21. „Celestial Bodies | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). 21 June 2018. Посетено на 2022-12-08.
  22. „The Discomfort of Evening | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). 5 March 2020. Посетено на 2022-12-08.
  23. „At Night All Blood Is Black | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). 5 November 2020. Посетено на 2022-12-08.
  24. „The 2022 International Booker Prize | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). Посетено на 2022-05-28.
  25. Schaub, Michael (2022-05-27). „Winner of International Booker Prize Is Revealed“. Kirkus Reviews (англиски). Посетено на 2022-05-31.
  26. „Time Shelter | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). 2023-04-21. Посетено на 2023-05-30.
  27. „Kairos | The Booker Prizes“. thebookerprizes.com (англиски). 2024-05-22. Посетено на 2024-05-22.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]