Металотионеин

Од Википедија — слободната енциклопедија

Металотионеин e фамилија на белковини богати со цистеин и мала молекулска маса (од 500 до 14000 Da). Металотионеинот ги врзува како физиолошките (цинк, бакар, селен) и ксенобиотските (кадмиум, жива, сребро, арсен) тешки метали, преку поврзување со тиолната група од цистеинските остатоци, кои претставуваат приближно 30% од аминокиселинските остатоци во белковината.[1]

Металотионеинот бил откриен во 1957 година, од бубрежната кора кај коњ.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Sigel H, Sigel A, уред. (2009). Metallothioneins and Related Chelators (Metal Ions in Life Sciences). Metal Ions in Life Sciences. 5. Cambridge, England: Royal Society of Chemistry. ISBN 1-84755-899-2.