Маринмузеј
Маринмузеј е поморски музеј се наоѓа на островот Стумхолмен, во Карлскрона. Тоа е национален поморски музеј на Шведска, посветен на одбраната на шведската морнарица и зачувувањето на поморската историја на земјата.
Маринмузејот е еден од најстарите музеи во Шведска.[1] Музејот е основан во 1752 година, кога кралот Адолф Фредерик започнал со собирање и документирање на поморски предмети во она што се нарекувало Модел соба (Modellkammaren).[2] Тој, исто така, наредил да се зачуваат моделите на бродови и машините за бродоградба.[1]
Во периодот од 1953 до 1997 година, музејот бил сместен во касарната на поморското пристаниште Орлогшамнен. Пред 1963 година, тој бил познат како Музеј на бродоградилиштето (Varvsmuseet). Во 1960-тите, десет фигури создадени од Јохан Торнстром беа донесени во музејот.[3] Од јуни 1997 година, музејот е сместен на островот Штумхолмен во центарот на Карлскрона.[4][5]
Архитектура[уреди | уреди извор]
Правоаголниот дизајн на зградата вклучува столб кој се протега и во водата. Околу пристаништето има неколку музејски бродови. Специјално дизајниран подводен тунел со прозорци овозможува начин да се видат остатоците од неколку бродови од седумнаесеттиот век.
Колекции[уреди | уреди извор]
Изложени се глави од шведски бродови, вклучително и многу направени од вајарот Торнстром,[6] кралски вајар на морнарицата,[7] кој работел во бродоградилиштето Карлскона во текот на 1700-тите. Тие ја вклучуваат фигурата на бродот Dristigheten. Архивата на Маринмузеите вклучува 4.000 цртежи и мапи, главно поврзани со историјата на морнарицата на Шведска;[8] има и слики, слики и модели. Предметите вклучуваат подморници, стратегии за бродоградба, борбени тактики и живот на бродовите на Балтичкото Море.[9]
Во јуни 2014 година, бил отворен нов дел од музејот каде посетителите можат да ја видат првата подморница на шведската морнарица, ХМС Хајен, како и нејзината многу помодерна сестра на оружје, ХМС Нептун, која може да се види не само од надвор, но и од внатре.
Наводи[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 Aymar, Brandt (1967). A pictorial treasury of the marine museums of the world: a guide to the maritime collections, restorations, replicas, and marine museums in twenty-three countries. Crown Publishers. стр. 185. Посетено на 22 June 2012.
- ↑ Sweden. DK Publishing. 26 April 2005. стр. 188. ISBN 978-0-7566-0913-9. Посетено на 22 June 2012.
- ↑ American Bureau of Shipping (1980). Surveyor. American Bureau of Shipping. Посетено на 22 June 2012.
- ↑ Proctor, James; Roland, Neil (18 May 2009). The Rough Guide to Sweden. Penguin. стр. 427–. ISBN 978-1-4053-8062-1. Посетено на 21 June 2012.
- ↑ „National Maritime Museums in Sweden runs three public museums“. Statens Maritima Museer. Архивирано од изворникот на 4 July 2012. Посетено на 23 June 2012.
- ↑ The Grove Encyclopedia of Decorative Arts: Aalto to Kyoto pottery. Oxford University Press. 2006. стр. 346–. ISBN 978-0-19-518948-3. Посетено на 21 June 2012.
- ↑ Proctor, James; Roland, Neil (18 May 2009). The Rough Guide to Sweden. Penguin. стр. 427–. ISBN 978-1-4053-8062-1. Посетено на 22 June 2012.
- ↑ Bes, Lennart; Frankot, Edda; Brand, Hanno (2007). Baltic connections: archival guide to the maritime relations of the countries around the Baltic Sea (including the Netherlands) 1450-1800. Poland, Russia, Sweden. Brill. стр. 2017. ISBN 978-90-04-16433-8. Посетено на 22 June 2012.
- ↑ Henrik Berezin (30 April 2006). Adventure Guide Scandinavia: Sweden, Norway, & Denmark. Hunter Publishing, Inc. стр. 124–. ISBN 978-1-58843-579-8. Посетено на 22 June 2012.