Мал був

Од Википедија — слободната енциклопедија
Мал був
Glaucidium passerinum
Период: 240px
Научна класификација
Нерангирано: Хордати (Chordata)
Ред: Бувови (Strigiformes)
Linnaeus, 1758
Род: Glaucidium
Вид: Glaucidium passerinum
Распространување на малите бувови во светот.
Мал був
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Семејство: Strigidae
Род:
Glaucidium
Вид
G. passerinum
Биномен назив
Glaucidium passerinum(Linnaeus, 1758)

Мал був, врапчарка( латински: Glaucidium passerinum), е вид на птици што припаѓа на редот на бувови (Strigiformes), семејството на вистински бувови (Strigidae). Овој вид е најмалиот европски був, кој е едвај поголем од обичен сколовранец. Малиот був има кафени пердуви со бели точки. Се гнезди во напуштени дупки од клукајдрвец и се храни со мали птици и глодачи кои ги лови најмногу во самрак.[2] Малиот був е на списокот на строго заштитени видови птици во Србија.[3] Живеат 6-7 години во дивина, а во заробеништво подолго.[4]

Опис на видот[уреди | уреди извор]

Малиот був е покриен со меки пердуви кои се со темна боја на грбот и бели во стомакот. Има големи жолти очи и клун на главата. Има кратки нозе и опашка долга неколку сантиметри. Женките се малку поголеми од мажјаците, должината на телото од 17,4 до 19 и може да тежат 67-77 грама, додека мажјаците се од 15,2 до 17 грама и тежат 50-65 грама.

Начин на живот[уреди | уреди извор]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Тој лови дење и ноќе. Малите бубачки се хранат главно со глодачи: стаорци, леминзи и глувци. Исто така, лови помали птици, гуштери, лилјаци, риби и пчели. Кога е зима, тој дури јаде и други бубачки.

Репродукција[уреди | уреди извор]

Женката снесува 4-7 јајца 25x10 во гнездо на дрво во април или мај и ги снесува четири недели. Подоцна излегуваат птици долги неколку сантиметри, кои по неколку дена имаат црни пердуви.

Распространетост[уреди | уреди извор]

Малите бувови се широко распространети во Централна Северна Европа и Сибир. Тие се најзастапени во тајгата, па затоа имаат способност да издржат екстремен студ. Главно живее во иглолисни шуми и планини. Распространете е и во Скандинавија и Алпите.

Галерија[уреди | уреди извор]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. . База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. Далиборка Станковић (2009). „Све Сове Србије“ (српски). Политикин забавник. Архивирано од изворникот на 10. 01. 2011. Посетено на 10. август 2010. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |archive-date= (help)
  3. Прилог I: Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива, Посетено на 12. 4. 2013.
  4. Deane P. Lewis. „Eurasian Pygmy Owl - Glaucidium passerinum (англиски). OwlPages.com. Посетено на 13. август 2010. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

Предлошка:Glaucidium