Магнификат (Вивалди)

Од Википедија — слободната енциклопедија

Антонио Вивалди направи неколку верзии на неговата G мали поставка на кантатата Magnificat.

Тој ја постигна својата најпозната верзија, во опусот RV 610, за вокални солисти, хор со четири дела, како и оркестрација со обоа и гудачки оркестар, кој исто така постои во верзија и за две групи изведувачи (навремено cori, RV 210a). работел на повеќе верзии - едната е само за гласови и гудачи (RV 610b). Неговата алтернативна верзија опфаќа- хорски исполнители со пет арии, кои ги пеат a cappella девојчињата од сиропиталиштето Ospedale della Pietà, таа е каталогизирана како RV 611[1]. .

Верзии[уреди | уреди извор]

Верзии на Vivaldi's Magnificat во G мол
RV Numeracii додатни информации
610 2 сопран, алт, тенор, SATB, 2 обоа, жичани инструменти крајот на 1720-тите - почетокот на 1730-тите
610a s, t, SATB, 2ob, str + 2s, a, SATB, ул
610b 2s, a, t, б, SATB, ул најраната верзија (ок. 1715)
611 s, a, t, SATB најнова верзија (1739)

Историја[уреди | уреди извор]

Вивалди работел во Венеција како свештеник и диригент во сиропиталиштето за девојчиња, Ospedale della Pietà, оставил голем опус на дела од црковен карактер

Болницата на Пиета

Според музикологот Мајкл Талбот, Вивалди ја напишал најраната верзија за сиропиталиштето во 1715 година и го препишал за Цистерцискиот манастир во Осек набргу потоа. Оваа верзија станала позната како RV 610.

Додека Вивалди поставил два хора, со инструкции во хорските пеења кои сепак остануваа во доменот на монохорска музика.

Вивалди напиша подоцнежна верзила, RV 611, кој ги задржала хорските делови, но ги замени трите делови за соло гласови со уште пет арии, во кои поединечни девојчиња од сиропиталиштето можеа да ги покажат своите гласовни богатства. Нивните имиња биле забележани во партитурата.

Композициска структура и нумерација[уреди | уреди извор]

Вивалди го структурирал Magnificat, RV 610, во девет делови , во осум од нив се користи текст од евангелистот (Лука 1: 46-55) а финалето е во доксологија.

Создадено е во Г-мол, во кој се вклучени два сопрани , алт и тенор , SATB хор, виолина I и II, виола, и basso continuo , како што се виолончело и инструмент со клавикорди.

Следната табела ги прикажува насловите, гласовите, ознаката темпо, време, клуч и извор на текст за деветте ставови.

Изведбата најчесто тра 15 минути.

Ставовиа на Вивалдиевиот Magnificat, RV 610
Бр. Наслов Гласови Темпо Време Клуч Извор на текст Аудио
1 Magnificat SATB Adagio common time Г-мол извор=Библија|верзија=Крал Џејмс|книга=Лука|поглавје=1|стих=46 1
2 И радувај се
  • s
  • a
  • t
Allegro common time Б- мол извор=Библија|верзија=Кралот Џејмс|книга=Лука|поглавје=1|стих=47|опсег=-49 2
3 И сочувство SATB Andante molto common time Ц -мол извор=Библија|верзија=Крал Џејмс|книга=Лука|поглавје=1|стих=50 3
4 Тој ја создаде моќта SATB Presto 3/4 А - мол извор=Библија|верзија=Крал Џејмс|книга=Лука|поглавје=1|стих=51 4
5 Тој ги спушти моќните од нивното место SATB (unisono) Allegro 3/4 Г-мол извор=Библија|верзија=Крал Џејмс|книга=Лука|поглавје=1|стих=52 5
6 Го полни гладниот со добри работи
  • s
  • s
Allegro common time Б-мол извор=Библија|верзија=Крал Џејмс|книга=Лука|поглавје=1|стих=53 6
7 Тој му помогна на Израел SATB Largo common time Де-мол извор=Библија|верзија=Крал Џејмс|книга=Лука|поглавје=1|стих= 7
8 Како што зборуваше SAB Allegro ma poco common time Ф-мол извор=Библија|верзија=Крал Џејмс|книга=Лука|поглавје=1|стих=55 8
9 Слава на отецот SATB Largo cut time Г-мол Слава на Отецот 9

Ставови[уреди | уреди извор]

Сликарство од 17 век на Средба

Вивалди го интерпретира секој стих од кантатата Magnificat со различен музички материјал, но ја одржува концизна структурата.

1[уреди | уреди извор]

Првотио дел го изразува зголемувањето, „Magnificat anima mea Dominum“ (Мојата душа го велича Господ), со впечатлив нагорен хроматски премин со бавно темпо.

2[уреди | уреди извор]

Во вториот став, три пасуси од стихот се дадени на различни соло гласови во „арија а тре“. „Et exultavit spiritus meus“ (И се радува мојот дух) ја пее сопранот, „Quia respexit humilitatem“ (затоа што тој ја сметаше понизноста на својот слуга) од алтот, со хорски запис за илустрација на „omnes generations“ (сите генерации) и пасус „Quia fecit mihi magna“ (бидејќи ми направи големи работи) од тенорот.

3[уреди | уреди извор]

Третиот став, „Et misericordia ejus“, зборува за милоста на Господ за сите што се плашат од него. И милоста и стравот се изразени во густа текстура на имитативна музика, со хроматски линии и скокови од мала шеста и голема седмасек, наречени „мачни интервали“ .

4[уреди | уреди извор]

Четвртиот став, „Fecit potentiam“ (Тој врши моќ), е брзо, моќно хорско движење.

5[уреди | уреди извор]

Следниот стих, „Deposuit potentes“, опишува како моќните се фрлаат од своите места, додека понизните се воздигнуваат. Вивалди го изразува во графички драматични унисон линии на хорот.

6[уреди | уреди извор]

Во шестиот став, „Esurientes implevit bonis“, дует сопрани, често во паралелни линии, илустрира како гладните се полнат со добри работи, на [[ [ostinato]] фигура во бас линијата.

7[уреди | уреди извор]

Седмиот став, „Suscepit Israel“, е кратко хорско движење кое вели дека Господ го одржува Израел, додавајќи во побрз среден дел „Recordatus misericordiae suae“ (сеќавајќи се на неговата милост).

8[уреди | уреди извор]

Осмиот став „Sicut locutus est ad patres nostros“ (Како што им ветил на нашите татковци), е весело трио за тројца солисти и две обои obbligato. Рецензент ги опиша линиите на обоа и фагот како „пенливи“, во дијалог со „живи транспарентни вокални линии“

9[уреди | уреди извор]

Последниот став ја додава традиционалната доксологија на библискиот текст „Gloria Patri“ (Слава на Отецот). Музиката потсетува на почетокот на првиот став, со долга хроматска мелизма на „sancto“ (свето) „{{lang|la|Sicut erat in principio|italic=no} }“ (Како што беше на почетокот) исто така потсетува на првиот став, но води кон традиционален двојна фуга третман на „Et in saecula saeculorum“ (и засекогаш и секогаш) во еден глас и истовремено „Амин“ во друг.

Публикации[уреди | уреди извор]

Carus-Verlag објавил две верзии на Magnificat на Вивалди, RV 610 и RV 611, во 1978 година, Bärenreiter објави аранжман на двете верзии за гласови и оргули во 2004 година.

Избрани снимки[уреди | уреди извор]

Во 1964 година беше издадена верзија на Карло Феличе Силарио кој диригира со камерниот оркестар Ангеликум во кој учествуваа солистите Емилија Кундари, Анџела Верчели и Ана Марија Рота. , Orchestra Da Camera Dell'Angelicum – Nisi Dominus / Magnificat. Angelicum LPA 5917, Оваа снимка била објавена во Соединетите Држави во 1968 година од Musical Heritage Society.Антонио Вивалди - Nisi Dominus & Magnificat во G Minor: Ана Марија Рота, Феручо Де Поли, Емилија Кундари , Анџела Верчели, полифоничен хор од Торино, камерен оркестар Ангеликум, Карло Феличе Силарио. Musical Heritage Society MHS 834 Во 1994 година, беше направена снимка од The King's Consort and Choir, под диригентство на Роберт Кинг. Снимката од 2002 година беше изведена од Камерниот хор на Естонската филхармонија со солисти и камерниот оркестар на Талин, под диригентство на Тону Каљусте.Во 2015 година, Делото е снимено, заедно со Глорија на Вивалди, од Le Concert Spirituel под диригентство на Herve Niquet. беше претставен и на Festival Oude Muziek во Утрехт.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Magnificat, RV 610 (Vivaldi, Antonio)“. Архивирано од изворникот на 2022-04-17. Посетено на 2022-04-12.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]