Прејди на содржината

Лукас Тореира

Од Википедија — слободната енциклопедија
Лукас Тореира
Лични податоци
Полно име Лукас Себастијан Тореира Ди Пасква[1]
Роден на 11 февруари 1996(1996-02-11)(29 г.)
Роден во Фрај Бентос, Уругвај
Држава Уругвај Уругвај
Висина &100000000000001660000001,66 м
Позиција среден ред
Клупски податоци
Сегашен клуб Галатасарај Галатасарај
Број 34
Младинска кариера
Монтевидео Вондерерс Монт. Вондерерс
Пескара Пескара
Кариера*
Години Клуб Наст. (Гол.)
2014-2015 Пескара Пескара 5 (0)
2015-2018 Сампдорија Сампдорија 71 (4)
2015-2016Пескара Пескара 29 (4)
2018-2022 Арсенал Арсенал 63 (3)
2020-2021Атлетико Мадрид Атлетико Мадрид 19 (1)
2021-2022Фјорентина Фјорентина 31 (5)
2022- Галатасарај Галатасарај 94 (4)
Репрезентација
2018- Уругвај Уругвај 40 (0)

Лукас Себастијан Тореира Ди Пасква (роден на 11 февруари 1996, во Фрај Бентос) — уругвајски фудбалер, играч од средниот ред на Галатасарај и на уругвајската репрезентација.

Технички карактеритстики

[уреди | уреди извор]

Италијанскиот новинар Марко Фанули од il Fatto Quotidiano го опишал на следниов начин: „Мал по раст, но жилав по природа, тој ја започнал кариерата како втор напаѓач, но со текот на времето го поместил својот опсег на дејствување поназад (со техничко-тактичка поддршка од Пескара) станувајќи дефанзивен играч од средниот ред пред одбранбената линија, кој постојано се движи, освојува голем број топки, со вистински спортски и атлетски предиспозиции. Благодарение и на неговите технички вештини, тој успева да ја комбинира „валканата работа“ на деструктивец со посуптилните задачи како организирање на играта. Честопати офанзивниот маневар започнува токму од неговите нозе, демонстрирајќи, одличен карактер и професионален темперамент.“[2]

Во однос на карактеристиките, тој бил споредуван со Лукас Биља, играч за кој самиот Тореира тврди дека е инспириран,[3] како и со Давид Писаро и Валтер Гаргано.

Клупска кариера

[уреди | уреди извор]

Почетоци

[уреди | уреди извор]

Кариерата ја започнал тренирајќи во Институсион Атлетика 18 јули, фудбалска академија во неговиот роден град во Уругвај, пред на 17-годишна возраст, по совет на пријател, да замине во главниот град Монтевидео на проби во екипата на Вондерерс, клуб од првата лига на земјата; пробите биле успешни и момчето се приклучило на клубот на 15 февруари 2013 година. Уште пред да дебитира за првиот тим, во декември истата година, набљудуван околу една година од скаутот Роберто Друда, тој бил доведен во Италија, во екипата на Пескара, заедно со уште четворица млади Уругвајци. На крајот, Лукас бил единствениот кој ја добил довербата на клубот од Абруцо, со кој набрзо младиот играч потпишал договор.

Тореира играјќи за Пескара во 2014

Откако по доаѓањето во Пескара година и половина играл за Примавера тимот (за кој одиграл 28 натпревари со 4 гола), на 16 мај 2015 година, тој го имал своето деби во Серија Б играјќи од првата минута во натпреварот загубен со 2-1 од Варезе, во кој бил распореден од тренерот Марко Барони како офанзивен играч од средниот ред.[4].

Сепак, во следната рунда, новиот тренер Масимо Одо, кој го тренирал во текот на целата сезона во Примавера, го вратил во средниот ред како плејмејкер во натпреварот добиен со 3-0 против Ливорно.[5] Тој одиграл уште 3 натпревари како стартер во плејофот за промоција, вклучувајќи го и реваншот од финалето кој завршил нерешено, резултат што значел враќање во Серија А на Болоња за сметка на „делфините“.

На 1 јули 2015 година, тој бил целосно купен од Сампдорија, кои одлучиле да го остават на позајмица во Пескара за уште една сезона.[6] На 9 август 2015 година, тој го постигнал својот прв професионален гол во кариерата за време на натпреварот од Купот на Италија во кој Пескара го победила Сидтирол со 2-0.[7] За време на сезоната во Серија Б, тој постигнал 4 гола. На крајот од сезоната, Пескара за разлика од претходната сезона победила во плејофот против Трапани во финалето и обезбедила промоција во Серија А.

Сампдорија

[уреди | уреди извор]

Во летото 2016 година, по завршувањето на позајмицата, тој се вратил во Сампдорија која овојпат го задржала во составот. Дебитирал за клубот на 14 август, играјќи како стартер во натпреварот од Купот на Италија, добиен со 3-0 против Басано Виртус. Своето деби во Серија А го имал во првиот натпревар од сезоната 2016-2017, гостинската победа со 1-0 над Емполи на 21 август.[8] Првата сезона во дресот на Самп ја завршил со 35 одиграни натпревари, без постигнат гол.

Тој го задржал местото во почетната постава на тимот и во следната сезона, земајќи учество во еден лигашки натпревар повеќе во однос на претходната сезона. На 29 октомври 2017 година, тој ги постигнал своите први голови во италијанската прва лига, постигнувајќи два гола во победата од 4-1 против Кјево.[9] Сезоната 2017-2018 ја завршил со 4 гола зад своето име, постигнувајќи голови и против Јувентус и Торино, со кој ги надополнил одличните настапи кој ги понудил во сезоната.

По одличните партии на Светското првенство 2018 во Русија, на 10 јули 2018 година, Тореира преминал во Арсенал во трансфер вреден 30 милиони евра.[10] Своето деби во Премиер лигата го направил на 12 август, влегувајќи како замена во 70-тата минута на местото на Гранит Џака, во поразот со 0-2 на домашен терен од Манчестер Сити.[11] На 2 декември, Тореира го постигнал својот прв гол за Арсенал и ја освоил наградата за играч на натпреварот против Тотенхем Хотспар кога го искористил додавањето од Пјер-Емерик Обамејанг за да ја протне топката покрај голманот Иго Лорис, со што му го донел на Арсенал четвртиот гол во победата од 4–2 во Севернолондонското дерби. Шест дена подоцна, Тореира го постигнал победничкиот гол за Арсенал во 83-тата минута од успехот со 1-0 над Хадерсфилд Таун.[12] На 29 мај 2019, тој го започнал во стартната постава на Арсенал финалето на Лига Европа, кое топџиите го загубиле од Челси со 4-1.

По ветувачката прва сезона, на почетокот на втората Тореира се соочил со проблеми да се избори за поголема минутажа. Сепак, тој се вратил во почетната постава по назначувањето на Микел Артета за нов менаџер на клубот. На 2 март, Тореира претрпел тешка повреда на глуждот, која требало да ја заврши неговата сезона, во победата против Портсмут во ФА Купот.[13] Сепак, суспензијата на Премиер лигата поради пандемијата на КОВИД-19 му дала на Тореира доволно време да се опорави и да се врати во форма за продолжувањето на сезоната во јуни; и покрај тој факт, тој играл само повремено до крајот на сезоната.

Позајмиците во Атлетико Мадрид и Фјорентина

[уреди | уреди извор]

На 5 октомври 2020 година, Тореира му се приклучил на Атлетико Мадрид на позајмица до крајот на сезоната.[14] На 17 октомври, Тореира го направил своето деби за клубот во победата со 2–0 против Селта Виго во Примера Дивисион.[15] Четири дена подоцна, го направил своето деби во Лигата на шампионите, влегувајќи како замена на местото на Коке во 79-тата минута од поразот со 4-0 на гостувањето кај Бајерн Минхен. На 31 октомври, повторно влегувајќи од клупата, тој го постигнал својот прв гол во дресот на Атлетико во победата со 3–1 на гостувањето кај Осасуна.[16] Сезоната ја завршил со вкупно 26 одиграни натпревари, најчесто влегувајќи од клупата, и еден постигнат гол.

Откако не бил откупен од Атлетико, на 25 август 2021 година, тој повторно бил позајмен од Арсенал, овојпат на Фјорентина, која исто така добила и опција за откуп за 15 милиони евра.[17][18] На 12 септември, Тореира го направил своето враќање на терените во Серија А по пауза од три години, започнувајќи во стартната постава на тренерот Винченцо Италијано во победата со 2-1 над Аталанта.[19][20] Својот прв гол за „виола“ го постигнал на 19 декември во ремито 2-2 против Сасуоло.[21] И покрај позитивната сезона во која забележал 31 настап и постигнал 5 гола во Серија А, по завршувањето на сезоната тој не бил откупен од Фјорентина.[22]

Галатсарај

[уреди | уреди извор]

На 9 август 2022, Тореира потпишал четиригодишен договор со турскиот клуб Галатасарај[23], во транасфер вреден 6 милиони евра.[24] Своето деби го имал на 13 август во натпреварот на гости против Гиресунспор.[25] Со Галатасарај тој го освоил турското првенство во сезоната 2022-2023: победувајќи го Анкарагуџу со 4-1 на гостински терен во натпреварот одигран во 36-то коло на 30 мај 2023 година, Галатасарај го обезбедил насловот на две кола пред крајот на шампионатот и го освоил 23-тото првенство во својата историја.[26] Тореира, кој бил конзистентен во својата прва сезона во клубот, одиграл 34 официјални натпревари[26] и бил наречен „Атомска мравка“ од навивачите поради неговата борбеност на теренот.[27]

Следната сезона, тој го постигнал својот прв гол во жолто-црвениот дрес во победата на домашен терен над Ризеспор со 6-2 на 8 март 2024 година.[28]

Репрезентативна кариера

[уреди | уреди извор]
Тореира играјќи за Уругвај на Светското првенство 2018.

Во 2013 година, тој бил вклучен во списокот на повикани играчи во уругвајската репрезентација под 17 години за Светското првенство во категоријата и учествувал во два подготвителни натпревари одиграни во Јапонија.

Во март 2018 година, тој бил повикан за првпат во сениорската репрезентација, од селекторот Оскар Табарес за турнирот „Кина куп“ на кој учествувале четири репрезентации закажан да се игра од 22 до 26 истиот месец.[29] Дебиотирал на 23 март, во пријателски натпревар против Чешка, влегувајќи како замена за Матијас Весино во 68-мата минута.[30]

После позитивната позитивната сезона со Сампдорија, тој бил вклучен во списокот на играчи кој требало да го претставуваат „Селесте“ на Светското првенство 2018 во Русија,[31] каде што играл како резерва во првите два натпревари (против Египет и Саудиска Арабија) од групата А и како стартер, во текот на сите 90 минути, во преостанатите три (последниот од групната фаза против Русија, во осминафиналето против Португалија и во четвртфиналето против Франција). Патот на уругвајците на првенството завршил во четвртфиналето, каде загубиле од Франција со 2-0.

Во следните години учествувал со репрезентацијата на Копа Америка во 2019 и 2021, и на двете изданија Уругвај губел во четвртфиналето.

Повикан од новиот селектор Диего Алонсо за Светското првенство 2022 во Катар, Тореира сепак, не запишал ниту еден настап на овој „Мундијал“, на кој Уругвај бил елиминиран уште во групната фаза.

Хронологија на репрезентативните настапи

[уреди | уреди извор]
Хронологија на настапи и постигнати голови за националната селекција ― Уругвај
Дата Град Домашни Резултат Гости Натпреварување Голови Инфо Детали
23-3-2018 Нанинг Уругвај Уругвај 2 – 0 Чешка Чешка Пријателска - влегол во игра 68'
26-3-2018 Нанинг Уругвај Уругвај 1 – 0 Велс Велс Пријателска - влегол во игра 70'
8-6-2018 Монтевидео Уругвај Уругвај 3 – 0 Узбекистан Узбекистан Пријателска - влегол во игра 59'
15-6-2018 Екатеринбург Египет Египет 0 – 1 Уругвај Уругвај СП 2018 - Прва фаза - влегол во игра 88'
20-6-2018 Ростов Уругвај Уругвај 1 – 0 Саудиска Арабија Саудиска Арабија СП 2018 - Прва фаза - влегол во игра 59'
25-6-2018 Самара Уругвај Уругвај 3 – 0 Русија Русија СП 2018 - Прва фаза -
30-6-2018 Сочи Уругвај Уругвај 2 – 1 Португалија Португалија СП 2018 - Осминафинале -
6-7-2018 Нижни Новгород Уругвај Уругвај 0 – 2 Франција Франција СП 2018 - Четвртфинале -
7-9-2018 Лос Анџелес Уругвај Уругвај 1 – 4 САД САД Пријателска - заменет 46'
12-10-2018 Сеул Јужна Кореја Јужна Кореја 2 – 1 Уругвај Уругвај Пријателска -
16-10-2018 Саитама Јапонија Јапонија 4 – 3 Уругвај Уругвај Пријателска - заменет 74'
16-11-2018 Лондон Бразил Бразил 1 – 0 Уругвај Уругвај Пријателска - добил жолт картон во 24-тата минута 24'
20-11-2018 Сен Дени Франција Франција 1 – 0 Уругвај Уругвај Пријателска - заменет 74'
22-3-2019 Нанинг Уругвај Уругвај 3 – 0 Узбекистан Узбекистан Пријателска - влегол во игра 70'
25-3-2019 Нанинг Тајланд Тајланд 0 – 4 Уругвај Уругвај Пријателска - влегол во игра 46'
7-6-2019 Монтевидео Уругвај Уругвај 3 – 0 Панама Панама Пријателска - влегол во игра 56'
16-6-2019 Бело Хоризонте Уругвај Уругвај 4 – 0 Еквадор Еквадор Копа Америка 2019 - Прва фаза -
20-6-2019 Порто Алегре Уругвај Уругвај 2 – 2 Јапонија Јапонија Копа Америка 2019 - Прва фаза -
29-6-2019 Салвадор Уругвај Уругвај 0 – 0
(4 – 5 пен.)
Перу Перу Копа Америка 2019 - Четвртфинале - влегол во игра 57'
7-9-2019 Сан Хосе Костарика Костарика 1 – 2 Уругвај Уругвај Пријателска - заменет 45'
12-10-2019 Монтевидео Уругвај Уругвај 1 – 0 Перу Перу Пријателска -
15-11-2019 Будимпешта Унгарија Унгарија 1 – 2 Уругвај Уругвај Пријателска - влегол во игра 68'
18-11-2019 Тел Авив Аргентина Аргентина 2 – 2 Уругвај Уругвај Пријателска -
13-10-2020 Кито Еквадор Еквадор 4 – 2 Уругвај Уругвај Квал. за СП 2022 - влегол во игра 77'
13-11-2020 Баранкиља Колумбија Колумбија 0 – 3 Уругвај Уругвај Квал. за СП 2022 -
17-11-2020 Монтевидео Уругвај Уругвај 0 – 2 Бразил Бразил Квал. за СП 2022 - заменет 60'
3-6-2021 Монтевидео Уругвај Уругвај 0 – 0 Парагвај Парагвај Квал. за СП 2022 - влегол во игра 58'
8-6-2021 Каракас Венецуела Венецуела 0 – 0 Уругвај Уругвај Квал. за СП 2022 - влегол во игра 75'
18-6-2021 Бразилија Аргентина Аргентина 1 – 0 Уругвај Уругвај Копа Америка 2021 - Прва фаза - заменет 65'
21-6-2021 Кујаба Уругвај Уругвај 1 – 1 Чиле Чиле Копа Америка 2021 - Прва фаза - влегол во игра 81'
28-6-2021 Рио де Жанеиро Уругвај Уругвај 1 – 0 Парагвај Парагвај Копа Америка 2021 - Прва фаза - влегол во игра 76'
10-10-2021 Буенос Аирес Аргентина Аргентина 3 – 0 Уругвај Уругвај Квал. за СП 2022 - влегол во игра 75'
14-10-2021 Манаус Бразил Бразил 4 – 1 Уругвај Уругвај Квал. за СП 2022 - влегол во игра 46'
12-11-2021 Монтевидео Уругвај Уругвај 0 – 1 Аргентина Аргентина Квал. за СП 2022 -
16-11-2021 Ла Пас Боливија Боливија 3 – 0 Уругвај Уругвај Квал. за СП 2022 -
24-3-2022 Монтевидео Уругвај Уругвај 1 – 0 Перу Перу Квал. за СП 2022 - влегол во игра 76'
29-3-2022 Сантјаго Чиле Чиле 0 – 2 Уругвај Уругвај Квал. за СП 2022 - заменет 74'
2-6-2022 Глендејл Мексико Мексико 0 – 3 Уругвај Уругвај Пријателска - добил жолт картон во 67-мата минута 67' заменет 73'
11-6-2022 Монтевидео Уругвај Уругвај 5 – 0 Панама Панама Пријателска - заменет 62'
23-9-2022 Санкт Пелтен Иран Иран 1 – 0 Уругвај Уругвај Пријателска - влегол во игра 85'
Вкупно Настапи 40 Голови 0

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клупска статистика

[уреди | уреди извор]

Статистиката е ажурирана на 10 ноември 2024.

Сезона Клуб Првенство Национален куп Континентален куп Останати купови Вкупно
Лига Наст Гол Лига Наст Гол Лига Наст Гол Лига Наст Гол Наст Гол
2014-2015 Италија Пескара Б 2+3[32] 0 КИ 0 0 - - - - - - 5 0
2015-2016 Б 26+3[32] 3+1[32] КИ 2 1 - - - - - - 31 5
Вкупно Пескара 28+6 3+1 2 1 - - - - 36 5
2016-2017 Италија Сампдорија А 35 0 КИ 1 0 - - - - - - 36 0
2017-2018 А 36 4 КИ 2 0 - - - - - - 38 4
Вкупно Сампдорија 71 4 3 0 - - - - 74 4
2018-2019 Англија Арсенал ПЛ 34 2 ФАКуп+ЛК 1+3 0 ЛЕ 12 0 - - - 50 2
2019-2020 ПЛ 29 1 ФА Куп+ЛК 2+2 0+1 ЛЕ 6 0 - - - 39 2
Вкупно Арсенал 63 3 8 1 18 0 - - 89 4
2020-2021 Шпанија Атлетико Мадрид ПД 19 1 КШ 2 0 ЛШ 5 0 - - - 26 1
2021-2022 Италија Фјорентина А 31 5 КИ 4 0 - - - - - - 35 5
2022-2023 Турција Галатасарај СЛ 31 0 КТ 3 0 - - - - - - 34 0
2023-2024 СЛ 35 1 КТ 1 0 ЛШ+ЛЕ 8[33]+2 0 СТ 1 0 47 1
2024-2025 СЛ 10 1 КТ 0 0 ЛШ+ЛЕ 2[34]+4 0 СТ 1 0 17 1
Вкупно Галатасарај 76 2 4 0 16 0 2 0 98 2
Вкупно во кариерата 294 19 23 2 39 0 2 0 358 21

Репрезентативна кариера

[уреди | уреди извор]
Обновено на 23 септември 2022
Репрезентација Година Настапи Голови
Уругвај Уругвај 2018 13 0
2019 10 0
2020 3 0
2021 9 0
2022 5 0
Вкупно 40 0
2019-2020

Атлетико Мадрид

[уреди | уреди извор]
2020-2021

Галатасарај

[уреди | уреди извор]
2022-2023, 2023-2024
2023
  1. „FIFA World Cup Russia 2018: List of players: Uruguay“ (PDF). FIFA. 15 July 2018. стр. 32. Архивирано од изворникот (PDF) на 19 June 2018. Посетено на 2 December 2018.
  2. Lucas Torreira, il ragazzo dal moto perpetuo
  3. „Samp, ecco Torreira: 'Mi ispiro a Verratti e Biglia e sogno la Serie A'. Посетено на 29 октомври 2016.
  4. Varese-Pescara 2-1
  5. Pescara-Livorno 3-0
  6. „Ufficiale: acquistato il giovane Torreira, Fornasier riscattato dal Pescara“. 1 јули 2015.
  7. Pescara-Südtirol 2-0
  8. „Torreira out to earn his Samp stripes: "I'm here for the long haul". U.C. Sampdoria. 10 July 2016. Архивирано од изворникот 29 October 2019. Посетено на 1 August 2016.
  9. Alessio Da Ronch (29 ottobre 2017). „Sampdoria-Chievo 4-1, Torreira show. Maran allontanato“. Посетено на 29 октомври 2017. Проверете ги датумските вредности во: |date= (help)
  10. „Arsenal: Lucas Torreira agrees deal & Matteo Guendouzi set for medical“. BBC Sport. 10 July 2018. Архивирано од изворникот 30 March 2019. Посетено на 10 July 2018.
  11. Begley, Emlyn (12 August 2018). „Arsenal 0–2 Manchester City: Raheem Sterling and Bernardo Silva give champions win“. BBC Sport. Архивирано од изворникот 20 August 2019. Посетено на 13 August 2018.
  12. Skelton, Jack (8 December 2018). „Arsenal 1–0 Huddersfield Town“. BBC Sport. Архивирано од изворникот 31 March 2019. Посетено на 8 December 2018.
  13. Simpson, Christopher (9 March 2020). „Arsenal Confirm Lucas Torreira Out for 8 to 10 Weeks Among Injury Updates“. Bleacher Report. Архивирано од изворникот 18 April 2023. Посетено на 5 August 2020.
  14. „Lucas Torreira joins Atletico Madrid on loan“. Arsenal. 5 October 2020. Архивирано од изворникот 10 May 2021. Посетено на 5 October 2020.
  15. „Diego Simeone hails Lucas Torreira after Arsenal midfielder makes Atletico debut“. Metro (англиски). 17 October 2020. Архивирано од изворникот 18 April 2023. Посетено на 5 March 2021.
  16. „Loan watch: Torreira scores first Atletico goal“. www.arsenal.com (англиски). Архивирано од изворникот 19 April 2023. Посетено на 5 March 2021.
  17. „TORREIRA È DELLA FIORENTINA“. Занемарен непознатиот параметар |accesso= (се препорачува |access-date=) (help)
  18. „Fiorentina, offerta dell\'Arsenal per avere Vlahovic a gennaio: 55 mln più il cartellino di Torreira“. Посетено на 2022-01-05.
  19. LiveScore, SofaScore com. „Atalanta vs Fiorentina live score, H2H and lineups | SofaScore“. www.sofascore.com (англиски). Архивирано од изворникот 22 September 2021. Посетено на 22 September 2021.
  20. Nutella, Nicky (13 September 2021). „Atalanta 1-2 Fiorentina: Player grades and 3 things we learned“. Viola Nation (англиски). Архивирано од изворникот 22 September 2021. Посетено на 22 September 2021.
  21. „Serie A, Fiorentina-Sassuolo 2-2: Vlahovic come CR7, pari show al Franchi“. Посетено на 2021-12-20.
  22. „Fiorentina d'Europa: Italiano incontra i dirigenti e prenota i rinforzi. Rottura con Torreira“. La Gazzetta dello Sport.
  23. „Lucas Torreira joins Galatasaray“. Arsenal FC (англиски). 8 August 2022. Архивирано од изворникот 10 August 2022. Посетено на 8 August 2022.
  24. Sarigul, Emre (8 August 2022). „Arsenal midfielder joins Turkish giants for €6m transfer fee on a four-year deal“. Turkish Football (англиски). Архивирано од изворникот 29 September 2022. Посетено на 8 August 2022.
  25. „Lucas Torreira Uruguay Galatasaray 15 000 000 EUR Uzun Adı : Lucas Sebastian Torreira Di Pascua D. Tarihi :D Yeri : Fray Bentos Boy : 168 cm Kilo : 64 kg Pozisyon : Ortasaha Kontrat“ (англиски). Mackolik.com. 20 јули 2023. Архивирано од изворникот на 20 јули 2023. Занемарен непознатиот параметар |başlık= (help)
  26. 26,0 26,1 „Galatasaray win Turkish title for 23rd time“ (англиски). BBC Sport. 28 јуни 2023. Архивирано од изворникот на 2 јуни 2023.
  27. "Atom Karınca" Lakaplı Galatasaraylı Lucas Torreira'nın Antrenman Görüntüleri Viral Oldu!“ (турски). Onedio. Архивирано од изворникот на 20 јули 2023.
  28. „Lucas Torreira, Galatasaray'daki ilk golünü attı - Galatasaray Haberleri“ (турски). Habertürk. Архивирано од изворникот на |archive-url= requires |archive-date= (help). Посетено на 25 јули 2024.
  29. „Uruguay, la "prima" del blucerchiato Torreira. Torna Ramirez e c'è il genoano Laxalt“. 4 март 2018. Архивирано од изворникот на 6 март 2018. Посетено на 5 март 2018. Занемарен непознатиот параметар |dead-link= (help)
  30. „Lucas Torreira tuvo el debut más esperado con la celeste“ (шпански). Посетено на 2020-11-01.
  31. „Mondiali 2018, ecco i 23 convocati dell'Uruguay: c'è Bentancur“. Посетено на 2020-11-01.
  32. 32,0 32,1 32,2 Плејоф.
  33. 2 настапи во квалификациските кола.
  34. Во квалификациските кола.

Останато

[уреди | уреди извор]

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]