Луис Адријано

Од Википедија — слободната енциклопедија
Луис Адријано
Луис Адријано во 2022 година
Лични податоци
Полно име Луис Адријано де Соуса да Силва
Роден на 12 април 1987(1987-04-12)(37 г.)
Роден во Порто Алегре, Бразил
Висина &100000000000001830000001,83 м[1]
Позиција напад
Клупски податоци
Сегашен клуб Анталијаспор Анталијаспор
Број 10
Младинска кариера
2004–2005 Internacional
Кариера*
Години Клуб Наст. (Гол.)
2006–2007 Интернасионал Интернасионал 15 (1)
2007–2015 Шахтар Донецк Шахтар Донецк 162 (77)
2015–2017 Милан Милан 33 (4)
2017–2019 Спартак Москва Спартак Москва 58 (19)
2019–2022 Палмеирас Палмеирас 76 (23)
2022– Анталијаспор Анталијаспор 15 (4)
Репрезентација
2007 Бразил 20 11 (2)
2014–2015 Бразил 4 (0)
*Настапи и голови само на првенствени натпревари, според податок од 07:19, 21 мај 2022 (UTC)
‡ Настапи и голови за репрезентација, според податок од 16:32, 3 февруари 2022 (UTC)

Луис Адријано де Соуса да Силва илл Луис Адријано [2] (роден на 12 април 1987 година)[3] е бразилски професионален фудбалер кој игра како напаѓач за клубот од турската Супер Лига Анталијаспор.

Роден во Порто Алегре, тој ја започнал својата кариера во родниот клуб Интернасионал пред да се приклучи на Шахтјор Доњецк во 2007 година за 3 милиони евра. Тој станал составен член на украинскиот клуб, станувајќи најдобар стрелец на сите времиња за Шахтјор во октомври 2014 година и го добил својот прв повик во репрезентацијата на Бразил истиот месец.

Клупска кариера[уреди | уреди извор]

Интернационал[уреди | уреди извор]

Луис Адријано го привлекол вниманието на европските клубови со неговите настапи за Интернасионал во декември 2006 година на Светското клупско првенство на ФИФА. Тој го постигнал решавачкиот гол за Интернасионал во нивната победа од 2–1 над Ал Ахли за време на полуфиналната рунда од натпреварувањето.[4] Во финалето против европскиот шампион Барселона, Луис Адријано влегол како доцна замена и одиграл витална улога во победоносниот гол на Адријано Габиру во 82. минута.[5]

Шахтјор Доњецк[уреди | уреди извор]

Луис Адријано потпишал за украинскиот Шахтјор Доњецк на 2 март 2007 година за пријавена сума од 3 милиони евра (8.128.830 R$).[6][7] На 19 март 2007 година, тој го направил своето деби во украинската Премиер лига против градскиот ривал Металург Доњецк, на возраст од 19 години, 11 месеци и 7 дена.[8] Сепак, му требало речиси една година за Луис Адријано да го постигне својот прв гол за клубот, постигнувајќи во 94. минута од победата со 4-1 над Металист Харков на 15 март 2008 година [8]

На 28 август 2008 година, Адријано го постигнал својот прв гол во Европа, постигнувајќи го воведниот гол на неговата екипа во нивната победа од 3-1 во реваншот против Динамо Загреб за да обезбеди место во групната фаза на Лигата на шампионите на УЕФА. Тој го постигнал воведниот гол на финалето на Купот на УЕФА во 2009 година, кое Шахтјор го победил со 2-1 над Вердер Бремен по продолженијата.[9]

На 16 февруари 2011 година, Луис Адријано го постигнал победничкиот гол против Рома во победата од 3–2 на гостински терен за време на првиот натпревар од осминафиналето на Лигата на шампионите. На 7 мај 2011 година, тој го постигнал својот 50-ти гол за Шахтјор во победата од 2–0 во лигата над Металург Доњецк.

Луиз Адријано во акција за Шахтјор во 2011 година

Сезона 2012-13[уреди | уреди извор]

На 10 јули 2012 година, Луис Адријано го отворил резултатот во Суперкупот на Украина во 2012 година против носителот на купот Металург Доњецк за да му помогне на Шахтјор да го освои трофејот по победата од 2-0.[10] Тој го постигнал својот прв гол во сезоната 2012-13 во Премиер лигата во победата со 3-0 над Карпати Лавов.[11] Тој го постигнал последниот гол во победата со 3-1 над Динамо Киев на 2 септември.[12] Тој го постигнал третиот гол во победата од 3–0 над Зорја Луганск на 15 септември, со асистенција на сонародникот Вилијан.[13]

На 20 ноември 2012 година, играјќи против данскиот тим Нордсјеланд во Лигата на шампионите, Луис Адријано постигнал контроверзен гол во израмнувањето од 1-1. По повредата на играчот на Нордсјеланд која довела до испуштена топка, Вилијан се обидел да ја врати топката кон голманот на Нордсјеланд, но Луис Адријано ја пресретнал топката од додавањето, го заокружил голманот и упатил удар во празна мрежа. Ова довело до големи протести од данските играчи и публиката.[14][15] УЕФА отворила дисциплинска постапка против Луис Адријано, подоцна казнувајќи го на еден натпревар поради неспортско однесување. Шахтјор објавил соопштение во кое ја поддржа одлуката на УЕФА и изјавил дека се длабоко разочарани од постапките на играчот.[16]

Сезона 2013-14[уреди | уреди извор]

Луис Адријано го направил своето деби во сезоната против Чорноморец Одеса во Суперкупот на Украина кога Шахтјор победил со 3-1, но напаѓачот не успеал да се запише во листата на стрелците.[17] Тој ја отворил својата сметка за сезоната во првиот натпревар на Шахтјор во украинската Премиер лига, постигнувајќи го вториот за неговата екипа во последната минута од нормалното време во победата со 2-0 над Ховерла Ужхород на 14 јули 2013 година [18] Тој постигнал уште еднаш кога Шахтјор го совладал Реал Сосиедад со 4-0 во нивниот претпоследен натпревар од групата во Лигата на шампионите на 27 ноември 2013 година [19] Тој го постигнал единствениот гол на натпреварот во следниот натпревар на Шахтјор, првенствена победа над Чорноморец.[20]

Луис Адријано ги постигнал двата гола на неговата екипа во нивната победа од 2–0 над Динамо Киев во украинското дерби на 16 април 2014 година [21] Во следниот натпревар на Шахтјор во Премиер лигата, против градскиот ривал Металург, Адријано го постигнал победничкиот гол кога Шахтјор победил по негатива со 2–1.[22] На 11 мај, Луис Адријано постигнал два гола кога Шахтјор ја освоил својата петта последователна титула во лигата со победата од 3–1 над Зорја Луганск.[23] Во последниот првенствен натпревар од сезоната на 18 мај, Луис Адријано ги постигнал двата гола кога Шахтјор го совладал Волин Луцк со 2–0 и завршил како водечки стрелец со 20 голови.[24]

Сезона 2014-15[уреди | уреди извор]

На 30 септември 2014 година, Луис Адријано го довел Шахтјор во водство со 2-0 на помалку од пет минути игра против Порто, но украинскиот шампион не дошол до победата бидејќи два гола во последните минути од Џексон Мартинес обезбедиле реми 2-2.[25] На 17 октомври, Луис Адријано постигнал гол во двете полувремиња и му асистирал на Алекс Тешеира кога Шахтјор го совладал Волин Луцк со 6–2.[26]

На 21 октомври, играјќи против белорускиот тим БАТЕ Борисов во Лигата на шампионите, Луис Адријано постигнал пет гола, со што станал вториот играч – по Лионел Меси – кој постигнал пет гола на натпревар од Лигата на шампионите.[27] Хет-трикот на Адријано бил за 11 минути, трет најбрз досега во натпреварувањето; тој постигнал три гола во период од седум минути, најбрзиот досега, а неговите четири гола во првото полувреме биле рекордни за еден играч во натпреварувањето.[28] Со својот четврти и петти гол на натпреварот, тој го победил Андриј Воробеј и станал најдобар стрелец на Шахтјор на сите времиња со 117 гола.[28] Со своите пет гола, Адријано се наметнал и како најдобар стрелец на Шахтјор на сите времиња во Европа со 29 гола.

Во следниот натпревар на Шахтјор во Лигата на шампионите, на домаќинството на БАТЕ на 5 ноември, Луис Адријано постигнал уште еден хет-трик, почнувајќи со пенал во 58. минута, кога неговиот тим победил со 5-0.[29] Со тоа, тој станал првиот играч кој постигнал хет-трикови во оваа конкуренција.[30]

Во групната фаза од Лигата на шампионите 2014-15, Шахтјор завршил на второто место во својата група, со што се квалификувал за нокаут фазата. Во шесте одиграни натпревари, Луис Адријано го израмнил рекордот на Меси од пет гола во натпревар од Лигата на шампионите и го израмнил рекордот на Кристијано Роналдо со девет гола во групната фаза, што ја натерало УЕФА да го прогласи за најдобар играч на сезоната во групната фаза од Лигата на шампионите.[31]

Милан[уреди | уреди извор]

На 2 јули 2015 година, Луис Адријано потпишал за Милан на петгодишен договор за трансфер од 8 милиони евра.[32][33][34] Милан, сепак, платил и дополнителни 6 милиони за непознати страни.[35][36] Тој го направил своето деби на 17 август во третото коло на Купот на Италија, постигнувајќи го вториот гол за победата со 2-0 над Перуџа на Сан Сиро.[37] Тој го постигнал својот прв гол во Серија А на 29 август 2015 година во победата од 2–1 на домашен терен против Емполи. Во јануари 2016 година, Милан се согласил со понуда од кинескиот суперлигаш Џиангсу Сунинг да го продаде Луис Адријано за пријавена сума од 14 милиони евра.[38] Договорот, сепак, не можел да се заврши откако Луис Адријано и Џиангсу Сунинг не успеале да се договорат за личните услови за време на преговорите.[39]

Спартак Москва[уреди | уреди извор]

На 16 јануари 2017 година, тој потпишал долгорочен договор со ФК Спартак Москва.[40]

Палмеирас[уреди | уреди извор]

На 30 јули 2019 година, тој потпишал со Палмеирас на четиригодишен договор.[41] На 3 ноември 2020 година, тој го постигнал својот прв хет-трик за клубот во победата со 3–1 над Гуарани.

Анталијаспор[уреди | уреди извор]

Луис Адријано бил префрлен во Анталијаспор на 4 февруари 2022 година и потпишал договор на една и пол година.[42]

Меѓународна кариера[уреди | уреди извор]

Луис Адријано со дресот на Бразил на пријателскиот натпревар против Чиле во 2015 година

Во март 2013 година, Луис Адријано посочил дека веројатно ќе прифати повик за репрезентацијата на Украина доколку биде побарано. Тој, сепак, немал украински пасош кога ја претставувал бразилската младинска репрезентација, поради што немал право за други земји освен Бразил (или земјите од неговите предци).[43][44][45]

На 23 октомври 2014 година, Луис Адријано бил повикан во репрезентацијата на Бразил за прв пат за пријателски натпревари против Турција и Австрија во ноември.[46] Тој дебитирал на 12 ноември против Турција, играјќи 73 минути од победата од 4–0 пред да биде заменет со колегата дебитант Роберто Фирмино.[47]

Стил на игра[уреди | уреди извор]

Иако е способен да игра и на други офанзивни позиции, Луис Адријано најчесто игра како главен напаѓач и е познат по својата техника, конзистентност и смиреност пред голот. Брз играч кој може да постигне гол со двете нозе, тој исто така е способен да ја користи својата фигура за да ја држи топката со грб кон голот за да ги внесе своите соиграчи во игра. Тој е исто така познат по неговата позиционирачка смисла и способност да игра надвор од последниот одбранбен играч и да прави напади за да ја одбегне замката за офсајд.[48][49][50]

Според поранешниот тренер на Адријано , Мирча Луческу во Шахтјор, „Тој е еден од оние играчи кои ретко се повредуваат. Тој е моќен фудбалер; тој игра одлично во воздухот. И покрај тоа што не е висок, Адријано игра како неговата висина да е околу два метра! Се бори за топката во шеснаесетникот, секогаш бара можности да постигне гол. Тој е правилен напаѓач.“ [51]

Личен живот[уреди | уреди извор]

Таткото на Луис Адријано работел како обезбедување во хемиска фабрика, а неговата мајка била домаќинка. Неговите родители се разведени. Тој има двајца браќа, Муриљо, кој исто така е фудбалер, и Фабијано и две сестри Патриша и Каролин. Неговите идоли од детството се Ромарио и Роналдо. Тој има четири тетоважи, две на раката, една на грбот и една на вратот.[52]

Статистика[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Обновено на 6 декември 2021.[53][54]
Клуб Сезона Лига Национален куп [б 1] Лига Куп [б 2] Континентално Останато Вкупно
Лига Нат Гол Нат Гол Нат Гол Нат Гол Нат Гол Нат Гол
Интернасионал 2006 Серие А 12 0 2 1 0 0 2 1 16 2
2007 0 0 1<[lower-alpha 1] 0 1 0 2 0
Вкупно 12 0 3 1 1 0 2 1 18 2
Шахтар Донецк 2006–07 Украинска Премиер лига 5 0 1 0 6 0
2007–08 13 4 5 1 1 0 19 5
2008–09 12 4 3 1 14 4 29 9
2009–10 23 11 1 0 11 6 1 0 36 17
2010–11 21 10 5 4 10[lower-alpha 2] 4 1 2 37 20
2011–12 23 12 5 1 6[lower-alpha 2] 3 1[lower-alpha 3] 0 35 16
2012–13 19 7 5 4 7[lower-alpha 2] 3 1[lower-alpha 3] 1 32 15
2013–14 25 20 5 2 8 3 1[lower-alpha 3] 0 39 25
2014–15 21 9 4 3 7[lower-alpha 2] 9 1[lower-alpha 3] 0 33 21
Вкупно 162 77 34 16 64 32 6 3 266 128
Милан 2015–16 Серија А 26 4 3 2 29 6
2016–17 7 0 0 0 0 0 7 0
Вкупно 33 4 3 2 0 0 36 6
Спартак Москва 2016–17 Руска премиер лига 8 2 0 0 0 0 0 0 8 2
2017–18 25 10 4 1 8 3 1 1 38 15
2018–19 22 6 2 0 5 1 0 0 29 7
2019–20 3 1 0 0 0 0 0 0 3 1
Вкупно 58 19 6 1 13 4 1 1 78 25
Палмеирас 2019 Серие А 13 6 2<[lower-alpha 4] 1 15 7
2020 24 10 14 3 7 2 7[lower-alpha 4] 5 2[lower-alpha 5] 0 54 20
2021 19 3 6[lower-alpha 6] 1 2 0 7[lower-alpha 4] 1 1 0 35 5
Вкупно 56 19 20 4 9 2 16 7 3 0 104 32
Вкупно 321 119 23 5 52 21 94 43 12 5 502 193

Меѓународна[уреди | уреди извор]

Обновено на 29 март 2015.[53]
Бразил
Година Настапи Голови
2014 2 0
2015 2 0
Вкупно 4 0
  1. Натпреварувања во Лига Гаушу
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Натпреварувања во Лига на шампиони во фудбал
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Натпреварувања во Украински Суперкуп
  4. 4,0 4,1 4,2 НАтпреварувања во Копа Либертадорес
  5. Натпреварувања во Светско клупско првенство во фудбал
  6. Натпреварувања во Лига Паулиста

Почести[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Адријано го држи Купот на Украина во 2011 година

Интернационни

Шахтјор Доњецк [56]

  • Украинска Премиер лига (6): 2007–08, 2009–10, 2010–11, 2011–12, 2012–13, 2013–14
  • Куп на Украина : 2007–08, 2010–11, 2011–12, 2012–13
  • Суперкуп на Украина (5): 2008, 2010, 2012, 2013, 2014
  • Куп на УЕФА: 2008–09
  • Обединети турнир : 2014 [57]

Милан

Спартак Москва

Палмеирас

  • Кампеонато Паулиста : 2020 година
  • Копа до Бразил : 2020 година
  • Копа Либертадорес : 2020, 2021 година

Меѓународен[уреди | уреди извор]

Бразил У-20

  • Јужноамериканско младинско првенство : 2007 година [58]

Индивидуални[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Adriano L. | AC Milan“. Архивирано од изворникот на 10 May 2016. Посетено на 2016-06-28.
  2. „Luiz Adriano“ (португалски). Futpédia. Архивирано од изворникот на 7 February 2009. Посетено на 20 May 2009.
  3. „Luiz Adriano pode acabar no Lokomotiv de Moscou“ (португалски). UOL. 6 February 2007. Посетено на 20 May 2009.
  4. „No sufoco, Inter derrota Al Ahly e vai à final“ (португалски). Terra. 13 December 2006. Посетено на 20 May 2009.
  5. „Inter bate Barcelona e leva mundial pela primeira vez“ (португалски). Terra. 17 December 2006. Посетено на 20 May 2009.
  6. „RELATÓRIO DA DIRETORIA (2007)“ (PDF) (португалски). SC Internacional. Архивирано од изворникот (PDF) на 2012-03-24. Посетено на 27 April 2012.
  7. „Inter vende Luiz Adriano para o Shakhtar Donetsk“ (португалски). O Globo. 3 March 2007. Посетено на 20 May 2009.
  8. 8,0 8,1 „Luiz Adriano and his goals“. Shakhtar. 23 October 2014. Посетено на 24 October 2014.
  9. „Jadson the difference as Shakhtar triumph“. UEFA. 20 May 2009. Посетено на 20 May 2009.
  10. „Mircea Lucescu şi Raţ au luat a patra Supercupă în Ucraina“. Gazeta Sporturilor (романски). 11 July 2012. Посетено на 11 July 2012.
  11. „Shakhtar Donetsk vs Karpaty 3–0“. Посетено на 4 September 2012.
  12. „Shakhtar Donetsk vs Dynamo Kyiv 3–1“. Посетено на 4 September 2012.
  13. „Zorya vs Shakhtar Donetsk“. Посетено на 15 September 2012.
  14. „Champions League round-up: Bayern, Valencia, Barca through“. BBC. 20 November 2012. Посетено на 21 November 2012.
  15. „Entrüstung über "Fair-Play-Foul" – sport.ORF.at“. orf.at. 22 November 2012.
  16. „Disciplinary case against Adriano“. Reuters. 20 November 2012. Посетено на 21 November 2012.
  17. Суперкубок Украины. "Черноморец" – "Шахтер" 1:3. Новое лицо Чемпиона. UA Football (украински). 10 July 2013. Посетено на 24 October 2014.
  18. „Shakhtar Donetsk vs. Hoverla 2–0“. Soccerway. 14 July 2013. Посетено на 24 October 2014.
  19. „Shakhtar forge on as La Real hopes end“. UEFA. 27 November 2013. Посетено на 24 October 2014.
  20. „Chornomorets vs. Shakhtar Donetsk 0–1“. Soccerway. 3 December 2013. Посетено на 24 October 2014.
  21. „Dynamo Kyiv vs. Shakhtar Donetsk 0–2“. Soccerway. 16 April 2014. Посетено на 24 October 2014.
  22. „Shakhtar Donetsk vs. Metalurh Donetsk 2–1“. Soccerway. 19 April 2014. Посетено на 24 October 2014.
  23. „Shakhtar secure title to make it five in a row“. UEFA. 11 May 2014. Посетено на 24 October 2014.
  24. „Shakhtar Donetsk vs. Volyn 2–0“. Soccerway. 18 May 2014. Посетено на 24 October 2014.
  25. „Martínez earns Porto stunning draw at Shakhtar“. UEFA. 30 September 2014. Посетено на 24 October 2014.
  26. „Shakhtar Donetsk vs. Volyn 6–2“. Soccerway. 17 October 2014. Посетено на 24 October 2014.
  27. „Luiz Adriano the five-goal hero“. FourFourTwo. 21 October 2014. Посетено на 22 October 2014.
  28. 28,0 28,1 „Shakhtar Donetsk's Luiz Adriano breaks three records in one half“. ESPNFC. 21 October 2014. Посетено на 21 October 2014.
  29. „Shakhtar supreme again against BATE“. UEFA. 5 November 2014. Посетено на 5 November 2014.
  30. Kappel, David (22 April 2015). „UCL Records CR7 & Messi Have Not Yet Broken“. Soccer Laduma. Посетено на 8 November 2019.
  31. „Best of the UEFA Champions League group stage“. UEFA. 22 December 2014. Посетено на 2 July 2015.
  32. „LUIZ ADRIANO: AC MILAN COMUNICATO UFFICIALE“. AC Milan. Посетено на 2 July 2015.
  33. „Luiz Adriano moves to Milan“. F.C. Shakhtar Donetsk. 2 July 2015. Посетено на 5 July 2015.
  34. „Giocatore – LUIZ ADRIANO“ (италијански). Lega Serie A. Архивирано од изворникот на 2022-09-02. Посетено на 26 October 2016.
  35. „Rodrigo Ely, Josè Mauri, Bacca, Adriano: ecco quanto sono costati veramente“. Calcio e Finanza (италијански). 15 April 2016. Архивирано од изворникот на 2019-06-29. Посетено на 1 August 2017.
  36. A.C. Milan S.p.
  37. „AC Milan 2–0 Perugia: Honda and Luiz Adriano win cup clash for Rossoneri“. Goal. 17 August 2015. Посетено на 17 August 2015.
  38. „Milan striker Luiz Adriano in China to complete Jiangsu Suning switch“. Goal. Посетено на 20 January 2016.
  39. „Milan's Luiz Adriano backs out of Jiangsu Suning move“. espnfc.com. 20 January 2016. Посетено на 20 January 2016.
  40. ЛУИС АДРИАНО СТАЛ ИГРОКОМ «СПАРТАКА» (руски). FC Spartak Moscow. 16 January 2017. Архивирано од изворникот на 2020-09-25. Посетено на 2022-12-01.
  41. „Palmeiras acerta contratação de Luiz Adriano e chega a cinco centroavantes no elenco“ (португалски). 30 July 2019.
  42. „Hoş Geldin Luiz Adriano“ (турски). Antalyaspor. 4 February 2022. Посетено на 4 February 2022.
  43. „Luiz Adriano: Club history is not an empty sound for Brazilians“. FC Shakhtar.
  44. „bigball.eu“. Архивирано од изворникот на 2014-05-14. Посетено на 2022-12-01.
  45. „Fernandinho and Adriano – about girls, samba and shurashka“. FC Shakhtar.
  46. „Thiago Silva and Lucas Moura return to Brazil squad“. Goal. 23 October 2014. Посетено на 23 October 2014.
  47. „Turkey 0–4 Brazil“. BBC Sport. 12 November 2014. Посетено на 12 November 2014.
  48. Stefano Bertocchi (3 July 2015). „Luiz Adriano, un nuovo bomber per il Milan – La scheda tecnica dell'attaccante“ (италијански). 90min.com. Архивирано од изворникот на 2022-12-01. Посетено на 10 January 2017.
  49. Michael Yokhin (16 February 2015). „Luiz Adriano – All you need to know about the Shakhtar Donetsk striker“. ESPN FC. Посетено на 10 January 2017.
  50. „Zach: 'I wanted Luiz Adriano'. Football Italia. 2 March 2016. Посетено на 10 January 2017.
  51. „Mircea Lucescu: Bayern and Milan signed very good players“. FC Shakhtar.
  52. „Luiz Adriano: There's no reason to remove Ukrainians from squad“. Посетено на 1 March 2014.
  53. 53,0 53,1 Луис Адријано на soccerway
  54. „Luiz Adriano“. Soccerbase. Посетено на 2 December 2015.
  55. „Shakhtar Donetsk claim Uefa Cup final glory over Werder Bremen“. The Guardian. 21 May 2009. Посетено на 11 August 2009.
  56. „- First Team – FC Shakhtar Donetsk“. shakhtar.com. Архивирано од изворникот на 23 September 2014.
  57. „Шахтер Д – ЦСКА. 3-й тур. СПОРТ-ЭКСПРЕСС“. Football.sport-express.ru. Посетено на 23 July 2014.
  58. „South American Youth Championship 2007“. Посетено на 31 January 2021.
  59. „Championship“. Ukrainian Premier League. 19 May 2014. Архивирано од изворникот на 2014-06-26. Посетено на 19 May 2014.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]


Грешка во наводот: Има ознаки <ref> за група именувана како „б“, но нема соодветна ознака <references group="б"/>.