Литиум јодид

Од Википедија — слободната енциклопедија
Литиум јодид
Lithium iodide
__ Li+     __ I
Назнаки
10377-51-2 Ок
17023-24-4 (монохидрат) Н
17023-25-5 (дихидрат) Н
7790-22-9 (трихидрат) Ок
ChemSpider 59699 Ок
3Д-модел (Jmol) Слика
PubChem 66321
UNII S6K2XET783 Ок
PS8215OJNR (трихидрат) Ок
Својства
Хемиска формула
Моларна маса 0 g mol−1
Изглед Бела кристална цврста супстанца
Густина 4.076 g/cm3 (анхидрид)
3.494 g/cm3 (трихидрат)
Точка на топење
Точка на вриење
1510 g/L (0 °C)
1670 g/L (25 °C)
4330 g/L (100 °C) [1]
Растворливост растворлив во етанол, пропанол, етандиол, амонијак
Растворливост во метанол 3430 g/L (20 °C)
Растворливост во acetone 426 g/L (18 °C)
−50.0·10−6 cm3/mol
Показател на прекршување (nD) 1.955
Термохемија
Ст. енталпија на
формирање
ΔfHo298
-2.02 kJ/g or −270.48 kJ/mol
Стандардна моларна
ентропија
So298
75.7 J/mol K
Специфичен топлински капацитет, C 0.381 J/g K or 54.4 J/mol K
Опасност
NFPA 704
2
0
0
Температура на запалување {{{value}}}
Безбедносен лист External MSDS
Слични супстанци
Други анјони Литиум флуорид
Литиум хлорид
Литиум бромид
Литиум астатид
Други катјони Натриум јодид
Калиум јодид
Рубидиум јодид
Цезиум јодид
Франциум јодид
Дополнителни податоци
 Ок(што е ова?)  (провери)
Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa)
Наводи

Литиум јодид, или LiI, е хемиско соединение на литиум и јод. Кога е изложен на воздух, тој добива жолта боја, поради оксидацијата на јодид во јод.[2] Кристализира во NaCl мотиф.[3] Може да учествува во различни хидрати.[4]

Употреба[уреди | уреди извор]

LiI синџири израснати во двојни јаглеродни наноцевкии.[5]

Литиум јодидот се користи како електролит во цврста состојба за батерии со висока температура. Исто така, тој е стандарден електролит во вештачки пејсмејкери[6] поради долгиот циклус на траење што го овозможува.[7] Цврстиот материјал се користи како фосфор за детекција на неутрони.[8] Исто така се користи, во комплекс со Јод, во електролитот на соларните ќелии осетливи на боја.

Во органска синтеза, LiI е корисен за расцепување на врските C-O. На пример, може да се користи за претворање на метил естери во карбоксилни киселини:[9]

RCO2CH3 + LiI → RCO2Li + CH3I

Слични реакции се однесуваат на епоксиди и азиридини.

Литиум јодид се користеше како радиоконтрастно средство за КТ скен. Неговата употреба беше прекината поради бубрежна токсичност. Неорганските раствори на јод страдаа од хиперосмоларност и високи вискозитети. Тековните јодиран контраст агенси се органојодно соединение.[10]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Patnaik, Pradyot (2002) Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, ISBN 0-07-049439-8
  2. „Lithium iodide“ (PDF). ESPI Corp. MSDS. Архивирано од изворникот (PDF) на 2008-03-09. Посетено на 2005-09-16.
  3. Wells, A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry, Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-855370-6.
  4. Wietelmann, Ulrich and Bauer, Richard J. (2005) "Lithium and Lithium Compounds" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH: Weinheim. doi:10.1002/14356007.a15_393.
  5. Senga, Ryosuke; Suenaga, Kazu (2015). „Single-atom electron energy loss spectroscopy of light elements“. Nature Communications. 6: 7943. Bibcode:2015NatCo...6.7943S. doi:10.1038/ncomms8943. PMC 4532884. PMID 26228378.
  6. Holmes, C. (2007-09-28). „The Lithium/Iodine-Polyvinylpyridine Pacemaker Battery - 35 years of Successful Clinical Use“. ECS Transactions (англиски). 6 (5): 1–7. Bibcode:2007ECSTr...6e...1H. doi:10.1149/1.2790382. ISSN 1938-5862. S2CID 138189063.
  7. Hanif, Maryam (2008). „The Pacemaker Battery - Review Article“. UIC Bioengineering Student Journal.
  8. Nicholson, K. P.; и др. (1955). „Some lithium iodide phosphors for slow neutron detection“. Br. J. Appl. Phys. 6 (3): 104–106. Bibcode:1955BJAP....6..104N. doi:10.1088/0508-3443/6/3/311.
  9. Charette, André B.; Barbay, J. Kent and He, Wei (2005) "Lithium Iodide" in Encyclopedia of Reagents for Organic Synthesis, John Wiley & Sons. doi:10.1002/047084289X.rl121.pub2
  10. Lusic, Hrvoje; Grinstaff, Mark W. (2013). „X-ray-Computed Tomography Contrast Agents“. Chemical Reviews. 113 (3): 1641–66. doi:10.1021/cr200358s. PMC 3878741. PMID 23210836.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]