Леонард Мазинг
| Леонард Мазинг | ||
![]() | ||
| Роден | Готхилф Леонхард Мазинг 21 ноември 1845 Мустјала, Руско Царство | |
|---|---|---|
| Починал | 4 април 1936 (возр. 90) Тарту, | |
| Занимање | јазичар | |
Леонард Мазинг (познат и како: Готхилф Леонард Мазинг; германски: Gotthilf Leonhard Masing; 21 ноември 1845 — 4 април 1936 ) — универзитетски професор, теолог, славист, индоевропеист, дијалектолог, акцентолог и автор на трудови од областа на македонскиот јазик.[1] Мазинг по потекло бил дел од Балтичките Германци.
Животопис
[уреди | уреди извор]
Неговиот татко бил свештеникот Карл Јоханес Мазинг.[2]
Мазинг го започнал своето високо образование на Универзитетот во Тарту (тогаш Дорпат) во 1863 година, каде студирал теологија и филологија. Потоа продолжил со специјализација на престижните германски универзитети во Гетинген и Лајпциг, каде што бил под силно влијание на познатиот славист Аугуст Лескин. Ова искуство го обликувало како врвен познавач на словенските јазици, индоевропеистиката, дијалектологијата и акцентологијата.
Работел на Тартскиот универзитет како вонреден професор по компаративна граматика на руски јазик и литература и словенски јазици во периодот 1880-1902 и како редовен професор во периодот 1902-1925.[3]
Македонски јазик
[уреди | уреди извор]Како славист со феноменален слух и знаење на над 50 јазици, тој во говорот на Македонците, што ги сретнал во Германија препознал одлики на создаден јазик, различен од другите словенски јазици.[1]
Неговите дела за рефлексот на „тј“ и „дј“ од 1890 година и за македонскиот акцент од 1891 година дале поттик за натамошни македонистички истражувања.[1]
Дела
[уреди | уреди извор]
- Zur Sprachlichen Beurteilung der Macedonischen Slaven, Vertretung von *tj und *dj, Санкт Петербург, 1890
- Zur Laut- und Akzentlehre der Macedoslavischen Dialekte, Санкт Петербург, 1891
Наводи
[уреди | уреди извор]- 1 2 3 Ристовски, Блаже, уред. (2009). „Мазон“. Македонска енциклопедија. , книга II (М-Ш). Скопје: МАНУ. стр. 817. Text "series " ignored (help)
- ↑ Deutschbaltisches Biographisches Lexikon 1710-1960. 1970. Böhlau Verlag Köln Wien
- ↑ Raamatukogu, Tartu Ülikooli (2008-02-02). „Tartu Ülikooli üliõpilased ja õppejõud kuni 1918“ (естонски). Наводот journal бара
|journal=(help)
|
