Лачна круна

Од Википедија — слободната енциклопедија
Лачна круна на средновековната германска империја.
Баварска лачна круна, која порано го носела дијамантот Вителсбах.[1]
Круна со обрач на доцната готска биста на Карло Велики, Ризницата на Ахенската катедрала.

Лачната круна ( германски: Bügelkrone или Spangenkrone,[2] латински: faislum ), [3] обрачна круна, заоблена круна, или затворена круна, ― круна која се состои од „појас околу слепоочниците и една или две ленти над главата“.[4] Прво биле користени од династијата Каролинзи,[5] круните со обрач станале сè попопуларни меѓу кралските династии во доцниот среден век,[6] и доминантниот вид на круна во денешното време.[7]

Потекло[уреди | уреди извор]

Лачните круни биле воведени во германска Европа од династијата Каролинзи,[5] која го узурпирала престолот на Франкската Империја од династијата Меровинзи во 751 година. Сепак, нивната употреба датира од доцната антика во Римската Империја.[8] Каролиншката круна со обрач најверојатно[3] потекнува од современиот германски обрачен шлем(германски: Spangenhelm).[5] Најстарата таква круна е Круната на Света Вера во Конкес, која ја носеле Пипин I (797–838) или Пипин II (823–864) од Аквитанија.[3] Други Каролинзи за кои е познато дека носеле круни со обрач се Лудвиг II Германски (806–876), Карло II Ќелавиот (823–877) и Одо од Вермандоа (910–946).[3] Карло Велики (742–814) веројатно носел лачна круна, иако нејасноста на современите портрети, особено на печатите, значи дека тоа не може да се каже со сигурност.[9] Понекогаш, каролиншките лачни круни биле комбинирани со капа, носена одоздола.[4]

Иако круните со обрач биле карактеристични за каролиншките кралеви, имало и неколку други видови круни што ги носеле членовите на оваа династија.[4] На пример, Карло Велики носел и круна во облик на јака со додаток на предната страна.[9] Заедничките особености на повеќето каролиншки круни биле „капа или ленти над главата, рабови и пендилија“.[4] Некои од каролиншките круни биле имитации на современите византиски царски круни,[4] кои имале облик на затворена капа (камелаукион).[3] За возврат, римскиот император Јустинијан I Велики (483–565) имал лакови закачени на својата круна за да носи крст над неа, создавајќи го прототипот на подоцнежните лачни круни.[2]

Ширење[уреди | уреди извор]

Лачните круните станале распространети во доцната средновековна Европа.[6] Германската императорска круна била лачна круна.[6] Норманскиот крал Вилијам Освојувачот носел лачна круна, а во 12 век, кралевите на Унгарија ја измениле својата јака со два обрачи.[6] Во двата случаи, целта на усвојувањето на лакот не било да се чини дека зазема положба на потчинетост во однос на Светиот германски император.[6] Круната на Вилијам била направена по моделот на круната на императорот Ото I и слично украсена со дванаесет видови скапоцени камења.[10] Покрај тоа, Вилијам имал жезол и вирга, кои личат на императорските обележја.[10]

Сепак, не сите доцносредновековни круни имале лакови. На пример, француските кралеви од 15 век носеле круни од видот крин, јака украсена со четири кринови.[7] Круната со обрач станала распространет вид на круна во раниот нов век.[7]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Schulz (2010)
  2. 2,0 2,1 Hartmann online Архивирано на 1 декември 2017 г., entries "Spangenkrone, Bügelkrone"
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Lohrmann (1973), p. 764
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Kornbluth (1990), p. 61
  5. 5,0 5,1 5,2 Schramm (1956), p. 888
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Schramm (1959), p. 562
  7. 7,0 7,1 7,2 Schramm (1959), p. 561
  8. Grierson, P. (1993). Catalogue of the Byzantine Coins in the Dumbarton Oaks Collection and in the Whittemore Collection, 2: Phocas to Theodosius III, 602-717. Universidad de Harvard. Estados Unidos.
  9. 9,0 9,1 RGA V (1984), p. 371
  10. 10,0 10,1 Schramm (1956), p. 756

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Beck, Heinrich; Jankuhn, Herbert; Ranke, Kurt; Wenskus, Reinhard, уред. (1984). „Diadem“. RGA (Reallexikon der Germanischen Altertumskunde) (германски). 5 (2. изд.).
  • Hartmann, Peter W., уред. (1996). „Spangenkrone, Bügelkrone“. Kunstlexikon (германски). Beyars. ISBN 3-9500612-0-7. Архивирано од изворникот на 2017-12-01. Посетено на 23 февруари 2022.
  • Kornbluth, Genevra (1990). „The Seal of Lothar II. Model and Copy“. Francia. Forschungen zur europäischen Geschichte. 1 (17). Архивирано од изворникот на 2012-08-11. Посетено на 23 февруари 2022.
  • Lohrmann, D. (1973). „Rezensionen. P. E. Schramm, Kaiser, Könige und Päpste. Gesammelte Aufsätze zur Geschichte des Mittelalters, Band 2, Stuttgart 1968“. Francia. Forschungen zur europäischen Geschichte (германски) (1). Посетено на 2010-02-05.
  • Schramm, Percy Ernst (1956). Herrschaftszeichen und Staatssymbolik. Beiträge zu ihrer Geschichte vom dritten bis zum sechzehnten Jahrhundert. Schriften der Monumenta Germaniae Historica, Volume 13 (германски). 3. Hierseman.
  • Schramm, Percy Ernst (1959). „Die Bügelkrone, ein karolingisches Herrschaftszeichen. Mit einem Anhang: die Lobwörter decus imperii und spes imperii“. Во Wegener, Wilhelm (уред.). Festschrift für Karl Gottfried Hugelmann zum 80. Geburtstag am 26. September 1959 (германски). 2. Scienta Verlag. стр. 561–579.
  • Schulz, Matthias (25 јануари 2010). „Schleifstein der Schande“ (германски). Der Spiegel Online. Посетено на 23 февруари 2022.