Кунова теорема

Од Википедија — слободната енциклопедија

Во теоријата на игри, Куновата теорема се однесува на совршено отповикување, мешани и немешани стратегии и нивните очекувани исплати. Наречена е по Харолд В. Кун.

Теоремата наведува дека во игра каде што играчите можат да ги запомнат сите свои претходни потези/состојби на играта што им се достапни, за секоја мешана стратегија постои стратегија на однесување која има еднаков исход (т.е. стратегиите се еднакви). Теоремата не прецизира која е оваа стратегија, само дека таа постои. Важи и за конечни игри, како и за бесконечни игри (т.е. игри со континуиран избор, или повторувани бесконечно).[1]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Aumann, Robert (1964), „Mixed and behavior strategies in infinite extensive games“, Во Dresher, M.; Shapley, L. S.; Tucker, A. W. (уред.), Advances in Game Theory, Annals of Mathematics Studies, 52, Принстон, Њу Џерси, САД: Princeton University Press, стр. 627–650, ISBN 9780691079028