Кубикулум

Од Википедија — слободната енциклопедија
Кубикулум (спална соба) од вилата на П. Фаниус Синистор во Боскореале, закопана во ерупцијата на Везув во 79 година од нашата ера, со реконструиран мебел[1]
Спалната соба без мебел, во Метрополитен музејот на уметноста

Кубикулум (множина cubicula) била приватна просторија во домус, древна римска куќа заземена од семејство со висок статус. Обично до него се стигало директно од атриумот, но во подоцнежните периоди понекогаш бил во непосредна близина на перистилот. Се користел за функциите на модерна спална соба, спиење и секс, како и за деловни состаноци, прием на важни гости и прикажување на најценетите уметнички дела во куќата. Кубикулумот се користел за тивки или тајни состаноци и можел да се користи како библиотека. Бил, исто така, омилено место за убиства и самоубиства. Собата што се користи само за спиење не била класифицирана како кубикулум.[2]

Приватната природа на кубикулумот го направила место за размислување и верски обреди, особено кога е недозволено. Според Актус Силвестри, Константин Велики првпат дознал за христијанството во својата кубикулум и постел таму една недела пред неговото прво исповедање и крштевање.[3]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Couch and footstool with bone carvings and glass inlays | Roman | Imperial | The Metropolitan Museum of Art“.
  2. Riggsby, Andrew M. (1997). „'Public' and 'private' in Roman culture: the case of the cubiculum“. Journal of Roman Archaeology. 10: 36–56. doi:10.1017/S1047759400014720.
  3. Sessa, Kristina (2007). „Christianity and the cubiculum: Spiritual Politics and Domestic Space in Late Antique Rome“. Journal of Early Christian Studies. 15 (2): 171–204. doi:10.1353/earl.2007.0038.