Крозе

Координати: 46°25′S 51°59′E / 46.417° ЈГШ; 51.983° ИГД / -46.417; 51.983
Од Википедија — слободната енциклопедија
(Пренасочено од Крозеови Острови)
Крозеови Острови
Îles Crozet
Знаме
Гесло"Слобода, еднаквост, братство"
ХимнаМарселјеза
Местоположба на Крозеовите Острови
Местоположба на Крозеовите Острови
Местоположба на Крозеовите Острови
 •  Управник Паскал Боло[1]
 •  Шеф на округ Франсоа Забло[1]
Еден од Крозеовите Острови
Географија
МестоИндиски Океан
Координати46°25′S 51°59′E / 46.417° ЈГШ; 51.983° ИГД / -46.417; 51.983
АрхипелагКрозеови Острови
Вкупно острови6
Поголеми острови3
Површина352 км2
Највисоко издигнување1.090 м
Највисока точкаМарион-Дифресн
Управување
Прекуморска територијаФранцуски Јужни и Антарктички Земји
ОкругКрозеови Острови
Демографија
Население18 (зиме)
30 (лете)


Крозеови Острови (француски: Îles Crozet), Крозеов Архипелаг (Archipel Crozet) или само Крозеархипелаг од мали подсантарктички острови во Индискиот Океан. Тие сочинуваат еден округ во рамките на француската прекуморска територија именувана како Француски Јужни и Антарктички Земји.

Историја[уреди | уреди извор]

Крозеовите Острови биле откриени на 24 јануари 1772 година од страна на француската експедиција предводена од Марк-Жозеф Марион ду Фресне. Жил Крозе, вториот човек по команда на експедицијата, стапнал на островот Посесион и со тоа официјално Франција објавила дека островите се под нивна управа. Имено, островите се именувани токму по Жил Крозе.[2] Експедицијата продолжила кон Нов Зеланд, каде капетанот и поголем дел од екипажот биле убиени од страна на Маорите.[3] Сепак, Крозе преживеал и успешно ги предводел преживеаните назад во Маврициус, каде им била базата.

Геологија[уреди | уреди извор]

Островите лежат на Антарктичката Плоча. Тие се грубо кажано помеѓу Мадагаскар и Кергеленовото вулканско жариште. Најстар остров од овие е Источниот Остров кој бил создаден пред 9 милиони години и бил создаден од вулканско жариште.[4] Ова жариште продолжило да создава острови кон запад, до денес.[5] Иако геолошки гледано островите се млади, сепак денес не се забележува вулканска активност.

Географија[уреди | уреди извор]

Околу главните острови има повеќе мали островчиња и карпести гребени. Главните острови се (од запад кон исток):

бр. остров (превод) површина највисока точка местоположба
Западни
1 Кошон (Остров на Свињите) 67 km2 (26 ми) Мон Ричард-Фој, 770 м (2,526 ст) 46°06′S 50°14′E / 46.100° ЈГШ; 50.233° ИГД / -46.100; 50.233 (Pig Island)
2 Пингвински Остров 3 km2 (1.2 ми) Мон де Маншо 340 м (1,115 ст) 46°25′S 50°24′E / 46.417° ЈГШ; 50.400° ИГД / -46.417; 50.400 (Penguin Island)
3 Апотр (Апостолски Остров) 2 km2 (0.8 ми) Мин Пјер, 289 м (948 ст) 45°57′S 50°25′E / 45.950° ЈГШ; 50.417° ИГД / -45.950; 50.417 (Îlots des Apôtres)
Источни
4 Посесион (Посед) 150 km2 (58 ми) Пик ду Маскарин, 934 м (3,064 ст) 46°24′S 51°46′E / 46.400° ЈГШ; 51.767° ИГД / -46.400; 51.767 (Possession Island)
5 Источен Остров 130 km2 (50 ми) Марион-Дифресн, 1,090 м (3,576 ст) 46°25′S 52°12′E / 46.417° ЈГШ; 52.200° ИГД / -46.417; 52.200 (East Island)
  Крозе 352 km2 (136 ми) Mont Marion-Dufresne, 1,090 м (3,576 ст) 45°57' to 46°29'S
50°10' to 52°19'E
Клима
Климатски податоци за Алфред Фор (1981–2010)
Месец Јан Фев Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Ное Дек Годишно
Највисока забележана °C (°F) 22.4
(72.3)
21.7
(71.1)
21.2
(70.2)
19.7
(67.5)
16.5
(61.7)
16.0
(60.8)
14.9
(58.8)
16.4
(61.5)
15.4
(59.7)
17.5
(63.5)
19.7
(67.5)
20.7
(69.3)
22.4
(72.3)
Прос. висока °C (°F) 10.4
(50.7)
11.0
(51.8)
10.1
(50.2)
9.1
(48.4)
7.2
(45)
6.1
(43)
6.0
(42.8)
5.4
(41.7)
5.8
(42.4)
6.8
(44.2)
7.8
(46)
9.2
(48.6)
7.9
(46.2)
Сред. дневна °C (°F) 7.5
(45.5)
8.1
(46.6)
7.4
(45.3)
6.5
(43.7)
4.9
(40.8)
3.8
(38.8)
3.7
(38.7)
3.2
(37.8)
3.3
(37.9)
4.1
(39.4)
5.0
(41)
6.3
(43.3)
5.3
(41.5)
Прос. ниска °C (°F) 4.5
(40.1)
5.2
(41.4)
4.8
(40.6)
3.9
(39)
2.5
(36.5)
1.5
(34.7)
1.4
(34.5)
0.9
(33.6)
0.8
(33.4)
1.3
(34.3)
2.3
(36.1)
3.3
(37.9)
2.7
(36.9)
Најниска забележана °C (°F) 0.0
(32)
0.7
(33.3)
−0.4
(31.3)
−1.7
(28.9)
−2.5
(27.5)
−3.7
(25.3)
−5.0
(23)
−4.7
(23.5)
−6.6
(20.1)
−3.9
(25)
−2.8
(27)
−1.9
(28.6)
−6.6
(20.1)
Прос. врнежи мм (ин) 127.8
(5.031)
129.1
(5.083)
146.2
(5.756)
160.2
(6.307)
186.2
(7.331)
131.7
(5.185)
139.2
(5.48)
157.3
(6.193)
163.6
(6.441)
156.2
(6.15)
147.9
(5.823)
142.0
(5.591)
1.782,5
(70,177)
Прос. бр. врнежливи денови (≥ 1.0 mm) 12.97 11.64 13.37 15.89 16.54 14.85 15.81 16.04 14.75 13.86 12.92 14.88 172.91
Сред. бр. сончеви часови месечно 96.6 74.7 65.4 10.9 17.1 14.8 30.8 41.9 46.1 62.1 80.1 63.2 600.4
Извор: Meteo climat[6][7]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Official organisational chart[мртва врска]
  2. Mills, William J (2003). Exploring Polar Frontiers: A Historical Encyclopedia, Volume 1. ABC-CLIO. стр. 166–167. Посетено на 26 September 2016.
  3. Hough, Richard (1995). Captain James Cook: A Biography. W. W. Norton & Company. стр. 259–260. ISBN 978-0393315196.
  4. Marie Meyzen, Christine; Marzoli, Andrea; Bellieni, Giuliano; Levresse, Gilles (July 2016). „Magmatic Activity on a Motionless Plate: the Case of East Island, Crozet Archipelago (Indian Ocean)“. Journal of Petrology. 57 (7): 1409–1436. doi:10.1093/petrology/egw045. |access-date= бара |url= (help)
  5. Quilty, Patrick G. (2007). „ORIGIN AND EVOLUTION OF THE SUB-ANTARCTIC ISLANDS: THE FOUNDATION“ (PDF). Papers and Proceedings of the Royal Society of Tasmania. 141 (1). Посетено на 25 March 2019.
  6. „Moyennes 1981/2010: France (Terres Australes)“ (француски). Météoclimat. Посетено на June 14, 2015.
  7. „STATION Alfred Faure“ (француски). Météoclimat. Посетено на June 14, 2015.

Литература[уреди | уреди извор]

  • LeMasurier, W. E.; Thomson, J. W., уред. (1990). Volcanoes of the Antarctic Plate and Southern Oceans. American Geophysical Union. ISBN 0-87590-172-7.
  • Church, Ian (1985). Survival on the Crozet Islands: The Wreck of the Strathmore in 1875. Waikanae, New Zealand: Heritage Press. ISBN 0-908708-02-5.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]