Коњски шампињон

Од Википедија — слободната енциклопедија

Коњски шампињон (лат. Agaricus arvensis), е печурка од родот Agaricus.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Бил опишан како Agaricus arvensis од Џејкоб Кристијан Шефер во 1762 година, и одтогаш му биле дадени бројни биномни описи.

Опис[уреди | уреди извор]

Коњски шампињон на кој се гледа таканаречениот „запченик“ на примерокот од левата страна

Шапката е од 7–20 cm во пречник, белузлава, мазна и сува; се обојува жолто, особено кога е млада.[1] Жабрите на почетокот се бледо розови до бели, а подоцна добиваат сива и кафена боја за да станат темно чоколадни.[1] Има голем распространет прстен, бел одозгоре, но понекогаш со жолтеникави лушпи одоздола. Гледано одоздола, на примерок со затворена шапка, прстенот со два слоја има добро развиена шема на „запченик“ околу дршката. Ова е долниот дел од двојниот прстен. Дршката е 5–12 cm (2,0-4,7 во) долга и 1–3cm широка.[1] Спорите му се кафени и мазни.[1] Мирисот е опишан како мирис на анасон.[2] Припаѓа на групата Agaricus кои имаат тенденција да се обојуваат жолто и да помодруваат.

Слични видови[уреди | уреди извор]

Кога е млада, оваа габа често се меша со видовите на смртоносниот род Мувоморка.

  • Agaricus osecanus е редок шампињон и не мириса на анасон.[3]
  • Agaricus xanthodermus, со жолти дамки на дршката, може да предизвикаат стомачни тегоби.[1]
  • Agaricus silvicola, дрвената печурка, е нешто повеќе арбореална, со слаб и нежен прстен, и може да се јаде.
  • Agaricus campestris, полската печурка, генерално (но не секогаш) е помала, има розови жабри кога е млада, и исто така може да се јаде.
  • Agaricus bitorquis, пролетниот шампињон, изгледа слично на arvensis и campestris, кои се почести во лето и есен.
  • Agaricus bisporus е најчесто одгледуваната печурка од родот Шампињони.

Распространетост и живеалиште[уреди | уреди извор]

Тој е еден од најголемите бели видови Шампињони во Британија (каде што се појавува во текот на месеците јули-ноември), Западна Азија (Иран)[4] и Северна Америка. Често се наоѓа и во близина на штали, како и во ливади, може да формира исамовилски прстени. Печурката често се наоѓа како расте заедно со коприви (растение кое исто така сака почва богата со хранливи материи). Понекогаш се наоѓа и во близина на смреки.[5]

Оваа печурка се смета за вообичаена и широко распространета и не се води грижа за зачувување.[6]

Јадливост[уреди | уреди извор]

Ова е изборен јадлив вид[7] кој е многу ценет од фармерите со генерации, бидејќи се смета за една од највкусните од сите јадливи габи. И покрај ова, овошните тела на овој и други видови шампињон со жолта боја во себе често имаат акумулирано тешки метали, како што се кадмиум и бакар.[6]

Галерија[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

 

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Davis, R. Michael; Sommer, Robert; Menge, John A. (2012). Field Guide to Mushrooms of Western North America. Berkeley: University of California Press. стр. 220. ISBN 978-0-520-95360-4. OCLC 797915861.
  2. Miller, Orson. Mushrooms of North America. New York: E.P. Dutton, 1984.
  3. Roger Phillips (2006). Mushrooms. Pan MacMillan. ISBN 0-330-44237-6.
  4. Asef Shayan MR. (2010). قارچهای سمی ایران (Qarch-ha-ye Sammi-ye Iran) [Poisonous mushrooms of Iran] (Persian). Iran shenasi. стр. 214. ISBN 978-964-2725-29-8.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  5. Lincoff, Gary. The Audubon Society Field Guide to North American Mushrooms. Chanticleer Press: New York, 1981.
  6. 6,0 6,1 „Plants & Fungi: Agaricus arvensis (horse mushroom) - Species profile from“. Kew. Архивирано од изворникот на 2013-03-18. Посетено на 2013-05-19.
  7. Miller Jr., Orson K.; Miller, Hope H. (2006). North American Mushrooms: A Field Guide to Edible and Inedible Fungi. Guilford, CN: FalconGuide. стр. 280. ISBN 978-0-7627-3109-1.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]