Козесе (Љубљана)

Координати: 46°4′8″N 14°28′30″E / 46.06889° СГШ; 14.47500° ИГД / 46.06889; 14.47500
Од Википедија — слободната енциклопедија
Косезе
Држава Словенија
Традиционален регионГорењска
Статистички региониСредна Словенија
ОпштинаЉубљана
Надм. вис.[1]&10000000000000308000000308 м

Косезе (германски: Koßes; Косез[2]) ― поранешна независна населба во северозападниот дел на главниот град Љубљана во средна Словенија. Косезе е дел од традиционалниот регион Горењска и сега е вклучен со остатокот од Општината во Среднословенечкиот статистички регион.[3]

Географија[уреди | уреди извор]

Косезе стои на глинена почва зад чакалната тераса на Сава. Косешкото Езерце во селото е поранешна глинена јама.[4] која ги снабдувала туланите управувани од страна на Густав Тонис (1814–1886) и подоцна била поплавена од стопанското друштво Агрострој за испитување на пумпи за наводнување.[5] Ливади и шуми лежат југозападно од Косезе.

Име[уреди | уреди извор]

Косезе бил споменат во 1414 година како Едлинген (германски: Edlingen; напишан и како Edling во 1428 година и zu Kasess (цу Казес) во 1499 година). Името првично е акузативен множински демоним од заедничката именка *косез, што се однесува на помалото словенско благородништво.[6] Населбата порано била позната како Козес на германски [2]

Историја[уреди | уреди извор]

На пописот од 1900 година, Косезе имало 257 жители кои живееле во 34 куќи.[7] До 1931 година, населението се зголемило на 680 жители во 97 куќи. Косезе бил припоен кон Љубљана во 1935 година, завршувајќи го неговото постоење како независна населба.[8]

Цркви[уреди | уреди извор]

Црквата „Божествен Спас“.

Во Косезе има две цркви. Постарата градба, првично посветена на Света Марина, е една од најстарите цркви во непосредна близина на Љубљана[9] и датира од најмалку 14 век[1][10] и на надворешноста има фрески кои датираат од првата половина на 15 век.[9] На црквата во 1708 година била додадена камбанарија, а градбата била тешко оштетена во земјотресот во Љубљана во 1895 година.[10] Црквата била поправена помеѓу 1907 и 1908 година.[1][10] Љубљана-Косезе станала парохија во 1961 година, кога била одвоена од парохијата Шентвид, и црквата подоцна била прекрстена во црква „Божествен Спас“.[11] Внатрешноста на црквата била обновена од архитектот Антон Битенц (1920–1977) околу 1973 година.[9] Средновековната црква била претесна за да ги послужи потребите на парохијата и затоа до неа била изградена поголема црква од 1972 до 1974 година.[12] Посветена на Богородица, ова била првата црква изградена во Љубљана по Втората светска војна.[13] Новата црква е дизајнирана од Антон Битенц[4][12][14] со големо витраж од Стане Крегар (1905–1973).[14]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Krajevni leksikon Dravske Banovine. Љубљана: Zveza za tujski promet za Slovenijo. 1937. стр. 374.
  2. 2,0 2,1 „Uebersicht der in Folge a. h. Entschließung vom 26. Juli 1849 genehmigten provisorischen Gerichtseintheilung des Kronlandes Krain“. Intelligenzblatt zur Laibacher Zeitung (141). 24 ноември 1849. стр. 20.
  3. Ljubljana municipal site
  4. 4,0 4,1 Savnik, Roman (1970). Krajevni leksikon Slovenije, vol. 2. Љубљана: Državna založba Slovenije. стр. 344.
  5. Gričnik, Anton. 1997.
  6. Snoj, Marko (2009). Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen. Љубљана: Modrijan. стр. 202.
  7. Leksikon občin kraljestev in dežel zastopanih v državnem zboru, vol. 6: Kranjsko. Виена: C. Kr. Dvorna in Državna Tiskarna. 1906. стр. 112.
  8. "Rojstvo velike Ljubljane." 1935.
  9. 9,0 9,1 9,2 Slovenian Ministry of Culture register of national heritage reference number ešd 4169
  10. 10,0 10,1 10,2 Cerkev sv. Marjete v Kosezah. Архивирано на {{{2}}}. (на Slovene)
  11. Župnija Ljubljana Koseze. Архивирано на {{{2}}}. (на Slovene)
  12. 12,0 12,1 Slovenian Ministry of Culture register of national heritage reference number ešd 1988
  13. Listina župnije Presv. Odrešenika Lj. Koseze o blagoslovu in vzidavi vogelnega kamna za novo cerkev. Архивирано на {{{2}}}. (на Slovene)
  14. 14,0 14,1 Turistično društvo Koseze: Koseze danes. (на Slovene)

Надворешни врски[уреди | уреди извор]