Келераба
| Келераба | |
|---|---|
Алабаш со лисја | |
| Вид | Brassica oleracea |
| Сортна група | Gongylodes Group |
| Членови на групата | многу; види го текстот. |
| Хранлива вредност на 100 g (3.5 oz) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
6.2 g | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Шеќери | 2.6 g | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Влакна | 3.6 g | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
0.1 g | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1.7 g | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Други состојки | Количина | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Вода | 91.00 g | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| †Процентите се проценети врз основа на препораките во САД за возрасни,[1] освен за калиум, кој се проценува врз основа на експертските препораки на Националните академии.[2] | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Келераба или алабаш (латински: Brassica oleracea var. gongylodes) - двегодишно растение што се употребува како зеленчук во исхраната, вид зелкова култура.[3]
Распространетост
[уреди | уреди извор]Келерабата е омилена во Германија и во Индија, а најмногу се одгледува во Северна и Западна Европа, од каде што потекнува. Таа е култивирана сорта на дивата зелка, а името потекнува од германските зборови за зелка (kohl) и репка (rube), бидејќи потсетува на овие две билки.
Градба и состав
[уреди | уреди извор]Структурата и вкусот на келерабата се слични на срцевината на зелката, но постојат неколку сорти келераба, кои се разликуваат по вкусот и по бојата (од светлозелена до темновиолетова). Келерабата (лисјата и стеблото) се јаде само додека е млада, а плодот е сочен, мек и вкусен. Таа е богата со витамин Ц (62 милиграми во 100 грама плод), а содржи и провитамин А, фосфор, калциум, железо, бакар, манган, магнезиум, тиамин, ниацин, пантотенска киселина и фолна киселина; содржи малку калории - 6,2% јаглехидрати и 1,7% белковини.[4]
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ United States Food and Drug Administration (2024). „Daily Value on the Nutrition and Supplement Facts Labels“. FDA. Архивирано од изворникот 2024-03-27. Посетено на 2024-03-28.
- ↑ „TABLE 4-7 Comparison of Potassium Adequate Intakes Established in This Report to Potassium Adequate Intakes Established in the 2005 DRI Report“. стр. 120. In: Stallings, Virginia A.; Harrison, Meghan; Oria, Maria, уред. (2019). „Potassium: Dietary Reference Intakes for Adequacy“. Dietary Reference Intakes for Sodium and Potassium. стр. 101–124. doi:10.17226/25353. ISBN 978-0-309-48834-1. PMID 30844154. Предлошка:NCBIBook.
- ↑ „келераба“ — Дигитален речник на македонскиот јазик
- ↑ „Нискокалоричната келераба е ризница на витаминот Ц“, Здравје, понеделник, 20 октомври 2014, стр. 22-23.