Кармен Тортола Валенсија

Од Википедија — слободната енциклопедија
Кармен Тортола Валенсија (1915)
Цртеж на Кармен Тортола Валенсија во Центарот за документација и Музејот на уметничките емисии

 

Carmen Tórtola Valencia, from a 1918 publication
Кармен Тортола Валенсија, од публикација од 1918 година

Кармен Тортола Валенсија (18 јуни 1882–13 февруари 1955) била шпанска раномодерна танчерка, кореографка, костимографка и сликарка, која генерално настапувала боса. Се вели дека Тортола Валенсија била инспирација за поемата на Рубен Дарио, La bailarina de los pies desnudos („Босиот танчер“).[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Родена во Севиља- татко Каталонец (Флоренч Тортола Ферер, д. 1891) и мајка од Андалусија (Џорџина Валенсија Валенсуела, д. 1894), таа имала три години кога нејзиното семејство емигрирало во Лондон. Во својата книга Тортола Валенсија и нејзините времиња (1982), Оделот Собрац, еден од нејзините рани биографи, рекол дека Тортола Валенсија развила стил кој изразува емоции преку движење и дека била инспирирана од Исадора Данкан. Членка на Generación del 13, нејзините костими биле дел од колекцијата на Centre de Documentació i Museu de les Arts Escèniques. Нејзиниот шпански модернизам стил овозможил кариера како уметник за танц со соло концерт кој изведува класични, ориентални и шпански дела.[2] Таа го имала своето деби во театарот „Gaiety“ во Лондон (1908), појавувајќи се во театарот „Берлински Винтергартен“ и „Folies Bergère“ во Париз истата година. Настапила во Нирнберг и Лондон во 1909 година. Еден од луѓето што ги подучувал бил англо-индиската танчерка Олив Кредок ака Рошанара. Во 1911 година, таа го направила своето шпанско деби во театарот Ромеа во Мадрид. Таа била во Атенео де Мадрид во 1913 година.

Феминистката[уреди | уреди извор]

Тортола Валенсија исто така била „пионерска шпанска феминистка на 20 век“.[3] Бидејќи била геј и имала левичарски идеи, Тортола Валенсија била затворена на крајот од Шпанската граѓанска војна. Во 1928 година, таа се запознала со Магрет Анџелес-Вила и потоа биле неразделни. За последен пат танцувала во 1930 година во Кито. Почнала да слика во Барселона каде што починала во 1955 година и била погребана на гробиштата Поблену.[4]

Хартии и имот[уреди | уреди извор]

Збирката на музички партитури на Тортола се зачувани во Каталонската Библиотека.

Нејзините лични хартии и колекција на фустани се зачувани во Центарот за документација и Музејот на уметностите во Барселона.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Clayton, Michelle (Summer 2012). „Touring History: Tórtola Valencia Between Europe and the Americas“. Dance Research Journal. 44 (1): 28–49. doi:10.1017/S0149767711000362.
  2. „Tórtola Valencia and Otherness“. International Repertory of Music Literature. April 24, 2013. Посетено на 2 February 2014.
  3. Pérez, Janet; Ihrie, Maureen (2002). The Feminist Encyclopedia of Spanish Literature: N-Z. Greenwood Publishing Group. стр. 608–. ISBN 978-0-313-32445-1.
  4. „La leyenda de la bailarina Tórtola Valencia renace en una biografía“. ABC. December 4, 2005. Посетено на 2 February 2014.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]