Карло Биоти
Карло Биоти (на италијански: Carlo Biotti, Милано, 1901 – Аласо, 10 декември 1977) — италијански магистрат, претседател на кривичниот оддел на Миланскиот суд и подоцна судија во Касациониот суд на Италија.[1] Неговата фигура е запаметена како симбол на независноста на судската власт и заштита на автономијата на судиската функција за време на најсилниот политички немир во Италија.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Кариерата на Биоти беше одбележана со судските настани по експлозијата на Пјаца Фонтана (1969). Особено, со смртта на анархистот Џузепе Пинели и со тужбата за клевета што ја поднесе комесарот Луиџи Калабрези против списанието Lotta continua, што ја одбележа неговата кариера.[3]
Случајот Пинели
[уреди | уреди извор]Во 1971 година Биоти беше назначен да го води случајот „Калабрези – Lotta continua“, но беше отстранет со обвинение дека претходно изразил мислење за случајот Пинели. Оваа одлука му нанесе сериозна штета на неговата кариера и јавен углед.[4]
Во 1975 година заменик-обвинителот Џерардо Д’Амброзио ја затвори истрагата, заклучувајќи дека смртта на Пинели не подлежи на кривична одговорност и го воведе поимот „активна епилептична криза“. Обвиненијата против Биоти беа подоцна прогласени за неосновани, а неговата работа беше сметана за пример на лична и професионална цврстина против надворешниот притисок.[5]
Ослободување
[уреди | уреди извор]Во 1977 година Касациониот суд целосно го оправда професионалното однесување на Биоти и ги прогласи за неосновани обвинувањата што доведоа до неговото отстранување.[6]
Наследство
[уреди | уреди извор]Фигурата на Карло Биоти останува во центарот на дебатите за состојбата на судството во периодот на „Оловните години“ и за политичко-општествените немири во Италија. Неговата работа постојано се наведува како потсетник за важноста на независноста на судството од надворешни влијанија.[7]
Во културата
[уреди | уреди извор]Случајот Пинели и судската афера на Биоти беа прикажани во филмот Romanzo di una strage (2012), режиран од Марко Тулио Џордана.[8]
Забелешки
[уреди | уреди извор]- ↑ „Biotti, Carlo“. Treccani – Enciclopedia Italiana (италијански). Istituto della Enciclopedia Italiana. Посетено на 19 септември 2025.
- ↑ Ginsborg, Paul (2006). Storia d’Italia dal dopoguerra a oggi. Einaudi. ISBN 9788806183248 Проверете ја вредноста
|isbn=: checksum (help). - ↑ „Biotti, Carlo“. Treccani – Enciclopedia Italiana (италијански). Istituto della Enciclopedia Italiana. Посетено на 19 септември 2025.
- ↑ De Luna, Giovanni (2009). Le ragioni di un decennio: 1969–1979. Militanza, violenza, sconfitta, memoria. Feltrinelli. ISBN 9788807171596 Проверете ја вредноста
|isbn=: checksum (help). - ↑ Vespa, Bruno (2011). Raimondo Ricci: Storia di un giudice. Rizzoli. ISBN 9788817058099 Проверете ја вредноста
|isbn=: checksum (help). - ↑ „Sentenza della Corte di Cassazione, Sezioni Unite, 1977, archivio storico della Corte“. Bollettino ufficiale della Corte di Cassazione. 1977.
- ↑ Ginsborg, Paul (2006). Storia d’Italia dal dopoguerra a oggi. Einaudi. ISBN 9788806183248 Проверете ја вредноста
|isbn=: checksum (help). - ↑ „Romanzo di una strage“. MyMovies (италијански). MyMovies. Посетено на 19 септември 2025.[мртва врска]
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- Карло Биоти, Treccani – Enciclopedia Italiana
- Romanzo di una strage[мртва врска], MyMovies