Калиум азид
| |||
![]() | |||
Назив според МСЧПХ Калиум азид | |||
Назнаки | |||
---|---|---|---|
20762-60-1 ![]() | |||
| |||
3Д-модел (Jmol) | Слика | ||
PubChem | 10290740 | ||
| |||
UNII | J3LSB2C8SO ![]() | ||
Својства | |||
Хемиска формула | |||
Моларна маса | 0 g mol−1 | ||
Изглед | Безбојни кристали[1] | ||
Густина | 2,038 g/cm3 [1] | ||
Точка на топење | |||
Точка на вриење | |||
41,4 g/100 mL (0 °C) 50,8 g/100 mL (20 °C) 105,7 g/100 mL (100 °C) | |||
Растворливост | 0,1375 g/100 g во етанол (16°C)[2] нерастворлив во етер | ||
Термохемија | |||
Ст. енталпија на образување ΔfH |
-1,7 kJ/mol | ||
Опасност | |||
Безбедност при работа: | |||
Главни опасности
|
Многу отровен, експлозивен ако многу се загрее | ||
NFPA 704 | |||
Смртоносна доза или концентрација: | |||
LD50 (средна доза)
|
27 mg/kg (орално, стаорец)[3] | ||
Слични супстанци | |||
Други катјони | Натриум азид, бакар(II) азид, олово(II) азид, сребро азид | ||
Дополнителни податоци | |||
![]() Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa) | |||
Наводи |
Калиум азид — неорганско соединение со формула KN
3. Тоа е бела сол растворлива во вода. Се користи како реагенс во лабораториите.
Утврдено е дека делува како инхибитор на нитрификација во почвата.[4]
Структура
[уреди | уреди извор]KN
3, RbN
3, CsN
3 и TlN
3 ги усвојуваат истите структури. Тие кристализираат во тетрагонален хабитус.[5] Азидот е врзан за осум катјони во еклипсична ориентација. Катјоните се врзани за осум крајни N центри.[6]

Синтеза и реакции
[уреди | уреди извор]KN
3 се подготвува со третирање на калиум карбонат со азотоводородна киселина, која се создава на самото место.[7] Спротивно на тоа, аналогниот натриум азид се подготвува (индустриски) со „Вислиценусов процес“, кој продолжува преку реакцијата на натриум амид со азотен оксид.[8]
При загревање или при зрачење со ултравиолетова светлина, се разградува на калиумов метал и азотен гас.[9] Температурите на разградување на азидите на алкалните метали се: NaN
3 (275 °C), KN
3 (355 °C), RbN
3 (395 °C), CsN
3 (390 °C).
При високи притисоци и високи температури, било откриено дека калиум азидот се претвора во соединенијата K2N6 и K9N56, и двете содржат хексазински прстени: N2−
6 и N6 4-, соодветно.[10] [11]
Здравствени опасности
[уреди | уреди извор]Како натриум азидот, калиум азидот е многу отровен. Граничната вредност на изложување на поврзаниот натриум азид е 0,07 ppm. Отровноста на азидите произлегува од нивната способност да ја инхибираат цитохром c оксидазата.[8]
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 Dale L. Perry; Sidney L. Phillips (1995). Handbook of inorganic compounds. CRC Press. стр. 301. ISBN 0-8493-8671-3.
- ↑ Jiri Hála (2004). „IUPAC-NIST Solubility Data Series. 79. Alkali and Alkaline Earth Metal Pseudohalides“. J. Phys. Chem. Ref. Data. 33: 16. doi:10.1063/1.1563591.
- ↑ „Substance Name: Potassium azide“. chem.sis.nlm.nih.gov. Архивирано од изворникот 2014-08-12. Посетено на 2014-08-11.
- ↑ T. D. Hughes; L. F. Welch (1970). „Potassium Azide as a Nitrification Inhibitor“. Agronomy Journal. American Society of Agronomy. 62 (5): 595–599. doi:10.2134/agronj1970.00021962006200050013x.
- ↑ Khilji, M. Y.; Sherman, W. F.; Wilkinson, G. R. (1982). „Variable temperature and pressure Raman spectra of potassium azide“. Journal of Raman Spectroscopy. 12 (3): 300–303. Bibcode:1982JRSp...12..300K. doi:10.1002/jrs.1250120319.
- ↑ Ulrich Müller "Verfeinerung der Kristallstrukturen von KN3, RbN3, CsN3 und TIN3" Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie 1972, Volume 392, 159–166. doi:10.1002/zaac.19723920207
- ↑ P. W. Schenk "Alkali Azides from Carbonates" in Handbook of Preparative Inorganic Chemistry, 2nd Ed.
- ↑ 8,0 8,1 Horst H. Jobelius, Hans-Dieter Scharff "Hydrazoic Acid and Azides" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2005, Wiley-VCH, Weinheim. doi:10.1002/14356007.a13_193
- ↑ Tompkins, F. C.; Young, D. A. (1982). „The Photochemical and Thermal Formation of Colour Centres in Potassium Azide Crystals“. Proceedings of the Royal Society of London. Series A, Mathematical and Physical Sciences. 236 (1204): 10–23.
- ↑ Wang, Yu; Bykov, Maxim; Chepkasov, Ilya; Samtsevich, Artem; Bykova, Elena; Zhang, Xiao; Jiang, Shu-qing; Greenberg, Eran; Chariton, Stella (21 April 2022). „Stabilization of hexazine rings in potassium polynitride at high pressure“. Nature Chemistry. 14 (7): 794–800. arXiv:2010.15995. Bibcode:2022NatCh..14..794W. doi:10.1038/s41557-022-00925-0. PMID 35449217 Проверете ја вредноста
|pmid=
(help). - ↑ Laniel, Dominique; Trybel, Florian; Yin, Yuqing; Fedotenko, Timofey; Khandarkhaeva, Saiana; Aslandukov, Andrey; Aprilis, Georgios; Abrikosov, Alexei I.; Bin Masood, Talha (2023-03-06). „Aromatic hexazine [N6]4− anion featured in the complex structure of the high-pressure potassium nitrogen compound K9N56“. Nature Chemistry (англиски). 15 (5): 641–646. Bibcode:2023NatCh..15..641L. doi:10.1038/s41557-023-01148-7. ISSN 1755-4330. PMID 36879075 Проверете ја вредноста
|pmid=
(help).
|