Иља да Кејмада Гранде

Иља да Кејмада Гранде (португалски: Ilha da Queimada Grande, познат и како Змиски остров или Остров на змиите), е остров кој се наоѓа на брегот на Бразил во Атлантскиот Океан. Административно и припаѓа на општината Перуиби во сојузната држава Сао Паоло. Островот е мал по површина со повеќе различни видови на терени, од голи карпи до дождовни шуми, додека климата е умерена. Тоа е единствениот дом на критично загрозената отровна златна змија, која главно се храни со птици. Змиите биле заробени на островот кога поради подигнувањето на нивото на морето копното што го поврзувал островот било потопено. Еволутивниот притисок им овозможил на змиите да се прилагодат на новата средина, брзо зголемувајќи ја популацијата и на тој начин островот станал опасен за јавни посети. Змискиот остров бил затворен за јавноста за да се заштити популацијата на змии; пристап е доделен само на бразилската морнарица и избраните истражувачи проверени од Институтот за зачувување на биолошката разновидност Чико Мендез, бразилска федерална единица за заштита. [1] [2] [3]
Географија
[уреди | уреди извор]Островот се наоѓа на приближно 33 km од брегот на сојузната држава Сао Паоло и зафаќа површина од 430.000 m². Највисокиот врв на островот е со 206 m надморска височина. Умерената клима на островот е слична на блискиот остров Нимер. Околу 0,25 km² од островот е покриен со дождовна шума; остатокот од островот се состои од голи карпи и отворени тревни пасишта. Просечната температура се движи од 18,38°C во август до 27.28°C во мај, додека просечните врнежи се движат од 0,2 mm во јули до 135,2 mm во декември. [1] [4]
Историја
[уреди | уреди извор]Илја да Кемада Гранде има разновидна вегетација. Островот е делумно покриен со дождовни шуми, а делумно со голи карпи и тревни површини, што е резултат на уништувањето на шумите. Островот го добил името по уништувањето на шумите, па затоа зборот Queimada на португалски значи „да се запали“, поради обидите на локалното население да го исчисти просторот за плантажата со банани со палење на прашумата. Светилникот бил изграден во 1909 година со цел да ги насочи бродовите од островот. Последниот човек го напуштил островот кога светилникот бил автоматизиран. [5] [6] [7]
Кејмада Гранде и Кејмада Пеквена (лоцирана на запад) заедно формираат област од еколошки интерес основан во 1985 година и се простира на површина од 33 хектари. [8] Бразилската морнарица го затворила островот за јавноста [9] и единствените луѓе на кои им е дозволен пристап до островот се членови на истражувачки тимови кои собираат научни податоци.
Опасности
[уреди | уреди извор]Поради фактот што на еден остров живеат толку многу змии, според некои проценки една змија на метар квадратен, постои конкуренција за ресурси. И покрај регистрираната популација од 41 вид птици на Кејмада Гранде, златните змии се хранат со само два вида: Troglodytes musculus, која може да ја избегне златната змија; и Elaenia chilensis, која се храни со вегетација во истата област каде што живее змијата. Се смета дека островот некогаш бил дом на околу 430.000 змии, но неодамнешните проценки се многу помали. Првата систематска студија за популацијата на златните змии утврдила популација од 2.000 до 4.000, речиси целосно концентрирана во дождовните шуми. [10] се смета дека причината е ограничен износ на ресурси поради што се намалила популацијата, но во 2015 година, според проценката на херпетолозите на документарецот на каналот Дискавери, популацијата била меѓу 2.000 и 4.000 златни змии. [6] Златните змии може да бидат изложени на ризик поради инбридирање, чиј ефект е видлив кај популацијата. Поради малата популација на златни змии, видот е означен како критично загрозен и е на црвената листа на IUCN . Змијата е ставена и на листата на загрозени видови во Бразил. Островот е исто така дом на помала популација на Dipsas albifrons, неотровен вид змии. [11]
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Marques, Kasperoviczus & Almeida-Santos 2013.
- ↑ Thomas, Emily (4. 7. 2014). „Brazil's 'Snake Island' Is The Place Of Nightmares, We're Pretty Sure“. Huffington Post (англиски). Посетено на 18. 8. 2018. Проверете ги датумските вредности во:
|access-date=, |date=
(help) - ↑ „Exposição traz história da ilha que abriga única espécie de cobra no mundo“ (DOC) (португалски). Secretaria De Comunicação Social, Prefeitura Municipal De Itanhaém. 2007. Посетено на 18. 8. 2018. Проверете ги датумските вредности во:
|accessdate=
(help) - ↑ „Four Tiny Islands You Should Never Visit“. All That's Interesting (англиски). 17. 12. 2012. Посетено на 18. 8. 2018. Проверете ги датумските вредности во:
|accessdate=, |date=
(help) - ↑ Marques, Martins & Sazima 2002.
- ↑ 6,0 6,1 „Treasure Trove“. Discovery (англиски). 29. 6. 2015. Посетено на 18. 8. 2018. Проверете ги датумските вредности во:
|accessdate=, |date=
(help) - ↑ „Snake Island“. Vice (англиски). 20. 3. 2014. Посетено на 18. 8. 2018. Проверете ги датумските вредности во:
|accessdate=, |date=
(help) - ↑ „ARIE das Ilhas Queimada Pequena e Queimada Grande | Unidades de Conservação“. uc.socioambiental.org (португалски). Посетено на 18. 8. 2018. Проверете ги датумските вредности во:
|accessdate=
(help) - ↑ „Snake Island“. Atlas Obscura (англиски). Посетено на 18. 8. 2018. Проверете ги датумските вредности во:
|accessdate=
(help) - ↑ Martins, Sawaya & Marques 2098.
- ↑ Marques et al.
Литература
[уреди | уреди извор]- Marques, Otavio A. V.; Kasperoviczus, Karina; Almeida-Santos, Selma M. (2013). „Reproductive Ecology of the Threatened Pitviper from Queimada Grande Island, Southeast Brazil“. Journal of Herpetology (англиски). 47 (3): 393–399. doi:10.1670/11-267.CS1-одржување: ref=harv (link)
- Marques, Otavio A. V.; Martins, Marcio; Develey, Pedro F.; Macarrão, Arthur; Sazima, Ivan (2012). „The golden lancehead (Serpentes: Viperidae) relies on two seasonally plentiful bird species visiting its island habitat“. Journal of Natural History (англиски). 46 (13–14): 885–895. doi:10.1080/00222933.2011.654278.CS1-одржување: ref=harv (link)
- Marques, Otavio A. V.; Martins, Marcio; Sazima, Ivan (2002). „A jararaca da ilha da Queimada Grande“ (PDF). Ciência Hoje (португалски). Sociedade Brasileira para o Progresso da Ciência. 31 (2): 56–59. Архивирано од изворникот (PDF) на 10. 04. 2021. Посетено на 18. 8. 2018. Проверете ги датумските вредности во:
|access-date=, |archive-date=
(help)CS1-одржување: ref=harv (link) - Martins, Marcio; Sawaya, Ricardo J.; Marques, Otavio A. V. (2008). „A First Estimate of the Population Size of the Critically Endangered Lancehead, Bothrops insularis“. South American Journal of Herpetology (англиски). 3 (2): 168–174. doi:10.2994/1808-9798(2008)3[168:AFEOTP]2.0.CO;2.CS1-одржување: ref=harv (link)