Исократ

Од Википедија — слободната енциклопедија

Исократ (436 п.н.е. - 338 п.н.е.) - старогрчки реторичар од Атина. Проповедал обединување на сите грчки полиси во борбата против Персија при што не го одбивал ниту сојузот со Македонија. По Битката кај Херонеја, разочаран, извршил самоубиство со глад.[1]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Beleške“, во: Erazmo Roterdamski, Pohvala ludosti. Beograd: Rad, 2016, стр. 118.