Инозитол
Изглед
![]() | |
![]() | |
![]() | |
Назив според МСЧПХ myo-Inositol | |
Систематско име | (1R,2S,3r,4R,5S,6s)-Cyclohexane-1,2,3,4,5,6-hexol |
Други називи cis-1,2,3,5-trans-4,6-Cyclohexanehexol | |
Назнаки | |
---|---|
87-89-8 ![]() | |
ChEBI | CHEBI:17268 ![]() |
ChEMBL | ChEMBL1222251 ![]() |
ChemSpider | 10239179 ![]() |
| |
IUPHAR/BPS
|
4495 |
3Д-модел (Jmol) | Слика |
KEGG | D08079 ![]() |
PubChem | 892 |
| |
UNII | 4L6452S749 ![]() |
Својства | |
Хемиска формула | |
Моларна маса | 0 g mol−1 |
Густина | 1.752 g/cm3 |
Точка на топење | |
Термохемија | |
Ст. енталпија на образување ΔfH |
−1329.3 kJ/mol |
Ст. енталпија на согорување ΔcH |
−2747 kJ/mol |
Pharmacology | |
ATC код | A11HA07 |
Опасност | |
NFPA 704 | |
Температура на запалување | 143 °C (289 °F; 416 K) |
Дополнителни податоци | |
![]() Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa) | |
Наводи |
Инозитолот е природна органска супстанца која спаѓа во групата на шеќерни алкохоли (полиоли). Често се класифицира како дел од комплексот на витамини Б, иако строго научно не е витамин, бидејќи човечкото тело може да го синтетизира во одредени количини. Најчестата форма на инозитол во природата е мио-инозитол (myo-inositol), кој е и биолошки најактивен.
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Merck Index (11th. изд.). стр. 4883.