Инозитол
Изглед
Назив според МСЧПХ myo-Inositol | |
| Систематско име | (1R,2S,3r,4R,5S,6s)-Cyclohexane-1,2,3,4,5,6-hexol |
Други називи cis-1,2,3,5-trans-4,6-Cyclohexanehexol | |
| Назнаки | |
|---|---|
| 87-89-8 | |
| ChEBI | CHEBI:17268 |
| ChEMBL | ChEMBL1222251 |
| ChemSpider | 10239179 |
| |
IUPHAR/BPS |
4495 |
| 3Д-модел (Jmol) | Слика |
| KEGG | D08079 |
| PubChem | 892 |
| |
| UNII | 4L6452S749 |
| Својства | |
| Хемиска формула | |
| Моларна маса | 0 g mol−1 |
| Густина | 1.752 g/cm3 |
| Точка на топење | |
| Термохемија | |
| Ст. енталпија на образување ΔfH |
−1329.3 kJ/mol |
| Ст. енталпија на согорување ΔcH |
−2747 kJ/mol |
| Pharmacology | |
| ATC код | A11HA07 |
| Опасност | |
| NFPA 704 | |
| Температура на запалување | 143 °C (289 °F; 416 K) |
| Дополнителни податоци | |
| Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa) | |
| Наводи | |
Инозитолот е природна органска супстанца која спаѓа во групата на шеќерни алкохоли (полиоли). Често се класифицира како дел од комплексот на витамини Б, иако строго научно не е витамин, бидејќи човечкото тело може да го синтетизира во одредени количини. Најчестата форма на инозитол во природата е мио-инозитол (myo-inositol), кој е и биолошки најактивен.
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Merck Index (11th. изд.). стр. 4883.
