Инка мост од јаже

Од Википедија — слободната енциклопедија
Инка мост од јаже.
Цивилизација на Инките


Инка мостовите од јаже биле наједноставните мостови кои се граделе преку кањоните за да се овозможи полесна комуникација во Тавантинсују. Овие мостови биле доста практични, бидејќи Инките не користеле транспортни возила од било кој вид за транспорт, туку тој се одвивал пеш или со животни. Овие мостови биле важни во патниот систем на Инките и се добар пример за иновациите кои ги користеле. Овие мостови доста често ги користеле часките, курири кои носеле пораки од едно место до друго во рамките на Империјата.[1]

Конструкција[уреди | уреди извор]

Градењето на мостовите започнувало со поставување на два камења на двете страни на кањонот со големи кабли од плетена трева кои ги поврзувале камењата. На двата кабли се додавале уште два поради цврстина на мостот. Долните кабли држеле гранки кои служеле како под на мостот. Мостот добивал црвстина дури и да издржи јавач на коњ. Поради цврстината, мостовите биле и тешки и во средината се навалувале и биле не толку отпорни на ветер, односно се нишале.

Мостовите често се одржувале и подобрувале, така што месните жители ги заменувале каблите секоја година. Тие тоа го работеле како дел од мита обврските.

Галерија[уреди | уреди извор]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Користена литература[уреди | уреди извор]

  • Chmielinski, Piotr (1987). Kayaking the Amazon. National Geographic Magazine, v. 171, n. 4, p. 460-473.
  • Finch, Ric (2002). Keshwa Chaca: Straw Bridge of the Incas. Ithaca, N.Y.: South American Explorer, n. 69, fall/winter 2002, p. 6-13. – Copies of this issue may still be available for purchase from the South American Explorer.
  • Gade, D. W. (1972). Bridge types in the central Andes. Annals of the Association of American Geographers, v. 62 (1), p. 94-109. – Showed the bridge at Huinchiri and predicted the art of building it would be lost within another generation, which proved untrue.
  • Hurtado, Ursula (pub. date unknown). Q'eshwachaka: El Puente Dorado. Credibank (magazine published by Credibank in Peru), p. 22-23. – Describes the documentary film directed by Jorge Carmona.
  • Malaga Miglio, Patricia, and Gutierrez, Alberto (pub. date unknown). Qishwachaca. Rumbos (magazine published in Peru), p. 30-34.
  • McIntyre, Loren (1973). The Lost Empire of the Incas. National Geographic Magazine, v. 144, n. 6, p. 729-787.
  • McIntyre, Loren (1975). The Incredible Incas and Their Timeless Land. Washington D.C.: National Geographic Society, 199 p.
  • Nova (1995). Secrets of Lost Empires: Inca (1995). PBS TV program, available on video.
  • Roca Basadre, David, and Coaguila, Jorge, eds. (2001). Cañon delApurimac, La Ruta Sagrada del Dios Hablador. Lima: Empresa Editora ElComercio, 78 p.
  • Squier, Ephraim George (1877). Peru: Incidents of Travel and Exploration in the Land of the Incas. New York: Harper Bros., 577 p.
  • Time-Life Books (1992). Incas: Lords of Gold and Glory. Lost civilizations. Alexandria, Va: Time-Life Books.
  • Von Hagen, Victor (1955). Highway of the Sun. New York: Duell, Sloan and Pearce, 120 p.
  • Wilder, Thornton (1927). The Bridge of San Luis Rey. Grosset & Dunlap, Pubs., 235 p. – Fictional account of the fall of a rope bridge with loss of life.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Incas: lords of gold and glory. New York: Time-Life Books. 1992. стр. 98. ISBN 0-8094-9870-7.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]