Прејди на содржината

Индиска Плоча

Од Википедија — слободната енциклопедија
Индиска Плоча
Видмала
Површина11.900.000 км2
Движење1североисточно
Брзина126-36 мм годишно
ОпфаќаИндиски Потконтинент, Индиски Океан, Арапско Море, Хималаи
1Во однос на Африканската Плоча

Индиска Плоча — помала тектонска плоча што го опчекорува екваторот на источната полутопка. Првобитно била дел од древниот континент Гондвана, а потоа се отцепила од другите делови на континентот пред 100 милиони години и почнала да се движи на север, со себе носејќи ја Островска Индија.[1] Некогаш била сврзана со соседната Австралиска Плоча образувајќи една Индоавстралиска Плоча; поновите изучувања покажуваат дека овие две плочи се одвоиле пред барем 3 милиони години.[2] Индиската Плоча ја опфаќа речиси сета Јужна Азија (Индискиot Потконтинент) и дел од Индискиот Океан, вклучувајќи делови од јужна Кина, западна Индонезија,[3][4] и се протега сè до Ладак, Кохистан и Белуџистан, но не ги вклучува.[5][6][7]

Движења на плочата

[уреди | уреди извор]
Поради тектониката на плочите, островска Индија, сместена врз Индиската Плоча, се одвоила од Мадагаскар и се судрила (пред 55 мг) со Евроазиската, со што настанале Хималаите.

Сè до пред 140 милиони години, Индиската Плоча била дел од суперконтинентот Гондвана, заедно со денешна Африка, Австралија, Антарктикот и Јужна Америка. Гондвана се распаднала кога овие континенти се оддалечиле со различни брзини;[8] во овој процес се отворил Индискиот Океан.[9]

Во доцната креда, пред 100 милиони години и по расцепувањето на Гондвана, Индиската Плоча се одвила од Мадагаскар и со тоа се создала Островска Индија. Таа почнала да оди на север во стапка од 20 см годишно,[8] и се смета дека почнала да се судира со Азија пред 55 милиони години,[10] во еоценската епоха на кенозоикот. Меѓутоа, некои стручњаци сметаат дека судирот помеѓу Индија и Евроазија се случил многу подоцна, пред 35 милиони години.[11] Ако судирот се случил пред 55-50 милиони години, Индиската Плоча би пропатувала растојание од 3.000 до 2.000 км, движејќи се побрзо од било која плоча.

Во 2007 г. германски геолози[8] изложиле мислење дека Индиската Плоча се движела толку бргу поради тоа што таа е двојно потенка (100 км) од другите плочи[12] кои првично ја сочинувале Гондвана. Плаштовата перјаница која ја распарчила Гондвана може да го стопила долниот дел на Индискиот Потконтинент, што би овозможило побрзо движење и помсетување на подолги растојанија.[8] Остатоците од оваа перјаница денес ги сочинуваат Марионската (Острови на Принцот Едвард), Кергеленската и Реинионската Врела Точка.[9][13] Како што Индија се движела на север, можно е Индиската Плоча уште повеќе да се истенчувала минувајќи врз врелите точки и магматски истисоци во Деканските и Таџмахалските Трапови.[9] Постои теорија дека огромните количества на вулкански гасови ослободени при минувањето на Индиската Плоча преку врелите точки играле улога во Кредно-палеогенското изумирање, кое начелно се смета дека е последица од голем астероиден удар.[14]

Меѓутоа, во 2020 г. геолозите од Оксфордскиот универзитет и Институтот „Алфред Вегенер“ заклучиле дека новите модели на плочно движење покажуваат зголемени брзини кај сите средноокеански гребени за време на доцната креда, што е противречно на тековните теории за тектониката и побивање на хипотезата за истисок од перјаница. Перес-Дијас заклучува дека забрзаното движење на Индиската Плоча е само привид, предизвикан од големите грешки во времеодредувањето на геомагнетниот пресврт околу Кредно-палеогенската граница; во трудот се вели дека ако ја преиспитаме временската скала, ќе видиме дека немало забрзување.[15][16]

Судирот со Евроазиската Плоча долж границата меѓу Индија и Непал создал орогенетски појас кој ги создал Тибетската Висорамнина и Хималаите со натрупување на талогот како земја кога се ора со плуг.

Индиската Плоча моментално се движи североисточно со стапка од 5 см годишно, а Евроазиската Плоча се движи на север со само 2 см годишно. Ова предизвикува изобличување на Евроазиската Плоча, додека пак Индиската Плоча се набива со стапка од 4 мм годишно.

Географија

[уреди | уреди извор]

Западната страна на Индиската Плоча има трансформна граница со Арапската Плоча наречена Овенов Прелом, како и раздвојувачка граница со Африканската Плоча наречена Средноиндиски Гребен. Северната страна на плочата е приближувачка граница со Евроазиската Плоча каде се образувани Хималаите и венецот Хиндукуш, наречена Главен Хималајски Потисок.

Поврзано

[уреди | уреди извор]
  1. Oskin, Becky (5 јули 2013). „New Look at Gondwana's Breakup“. Livescience.com. Посетено на 13 јануари 2016.
  2. Stein, Seth; Sella, Giovanni F.; Okai, Emile A. (2002). „The January 26, 2001 Bhuj Earthquake and the Diffuse Western Boundary of the Indian Plate“ (PDF). Geodynamics Series. American Geophysical Union: 243–254. doi:10.1029/GD030p0243. ISBN 9781118670446. Посетено на 25 декември 2015.
  3. Sinvhal, Understanding Earthquake Disasters, p. 52, Tata McGraw-Hill Education, 2010, ISBN 978-0-07-014456-9
  4. Kumar, M. Ravi; Bhatia, S. C. (1999). „A new seismic hazard map for the Indian plate region under the global seismic hazard assessment programme“. Current Science. 77 (3): 447. JSTOR 24102967.
  5. M. Asif Khan, Tectonics of the Nanga Parbat syntaxis and the Western Himalaya, p. 375, Geological Society of London, 2000, ISBN 978-1-86239-061-4
  6. Srikrishna Prapnnachari, Concepts in Frame Design, page 152, Srikrishna Prapnnachari, ISBN 978-99929-52-21-4
  7. A. M. Celâl Şengör, Tectonic evolution of the Tethyan Region, Springer, 1989, ISBN 978-0-7923-0067-0
  8. 1 2 3 4 Kind 2007
  9. 1 2 3 Kumar и др. 2007
  10. Scotese 2001
  11. Aitchison, Ali & Davis 2007
  12. Литосферните корени на Јужна Африка, Австралија и Антарктикот се дебели 300 до 180 км. (Kumar и др. 2007) Погл. и Kumar и др. 2007, figure 1
  13. Meert, J.G.; Tamrat, Endale (2006). „Paleomagnetic evidence for a stationary Marion hotspot: Additional paleomagnetic data from Madagascar“. Gondwana Research. 10 (3–4): 340–348. Bibcode:2006GondR..10..340M. doi:10.1016/j.gr.2006.04.008.
  14. Schulte, Peter; и др. (5 март 2010). „The Chicxulub Asteroid Impact and Mass Extinction at the Cretaceous-Paleogene Boundary“ (PDF). Science. AAAS. 327 (5970): 1214–1218. Bibcode:2010Sci...327.1214S. doi:10.1126/science.1177265. ISSN 1095-9203. PMID 20203042. S2CID 2659741.
  15. Pérez-Díaz, L.; Eagles, G.; Sigloch, K. (2020). „Indo-Atlantic plate accelerations around the Cretaceous-Paleogene boundary: A time-scale error, not a plume-push signal“. Geology. 48 (12): 1169–1173. Bibcode:2020Geo....48.1169P. doi:10.1130/G47859.1.
  16. Andrews, Robin George (14 април 2021). „The New Historian of the Smash That Made the Himalayas“. Quanta Magazine. Посетено на 15 април 2021.

Литература

[уреди | уреди извор]

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]