Прејди на содржината

Илустрација

Од Википедија — слободната енциклопедија
Илустрација од Xеси Вилкок Смит

Илустрација[1][2] — визуелно претставување на концепт, идеја или текст, обично во облик на цртеж, уметничка слика, фотографија или некој друг визуелен израз на уметноста. Целта на илустрацијата е да ја збогати приказната, песната или одреден дел од пишаниот текст (на пример новинарски напис), така што преку визуелен облик се претставува и оживува дел од опишаната содржина.

Илустрацијата претставува украс, толкување или визуелно објаснување на текст, идеја или процес[3], создадена за да се вгради во печатени и дигитални медиуми – постери, списанија, книги, образовни материјали, анимации, видеоигри и филмови. Најчесто илустрацијата ја изработува илустратор – автор кој професионално се занимава со визуелна интерпретација. Дигиталните илустрации се применуваат за да ги направат веб-страниците и апликациите попрегледни и полесни за користење – пример е употребата на емоџи симболи кои го придружуваат дигиталниот текст.[4] Илустрацијата може да означува и давање пример – било преку пишан збор или преку визуелна претстава.

Потеклото на зборот „илустрација“ е од доцносредноанглискиот јазик (во значење „осветлување; духовно или интелектуално просветлување“), преку старофранцускиот, а својата основа ја има во латинскиот збор illustratio(n-), изведен од глаголот illustrare.[5]

Илустраторски стилови

[уреди | уреди извор]
Белиот зајак од Алиса во земјата на чудата, илустрирал Џон Тенијел (1820–1914).

Специјализираните области на илустрацијата опфаќаат:[6]

  • Архитектонска илустрација
  • Археолошка илустрација
  • Книжевна илустрација
  • Ботаничка илустрација
  • Концептуална уметност
  • Модна илустрација
  • Инфографика
  • Техничка илустрација
  • Медицинска илустрација
  • Наративна илустрација
  • Сликовници
  • Научна илустрација

Техничка и научна илустрација

[уреди | уреди извор]
Илустрација на повеќе инсекти, која во 1833. ја нацртал Џ. Тасту

Техничката и научната илустрација пренесува информации од техничка или научна област. Ова може да вклучува: расклопени прикази, исечоци, реконструкции, инструкции, дизајн на компоненти и дијаграми. Целта е „создавање експресивни слики што ефикасно пренесуваат специфични информации преку визуелен канал до набљудувачот“.[7]

Техничката и научната илустрација вообичаено е создадена за да опише или објасни теми на публика без технички предзнаења, па затоа треба да даде „целосен впечаток за тоа што претставува или како функционира објектот, со цел да се поттикне интересот и да се зголеми разбирањето кај читателот“.[8]

Постои еснаф на илустратори за природни науки[9] и Удружење медицинских илустратора.[10][11], како и здружение на медицински илустратори. Областите на работа опфаќаат различни институции – од научноистражувачки центри и музеи, па сè до анимација и визуелни медиуми.[12]

Илустрацијата како ликовна уметност

[уреди | уреди извор]
Оберон, Титанија и Пак со самовилите кои танцуваат Вилијам Блејк (1786)

Познато е дека оригиналните илустрации можат да достигнат високи аукциски цени. Делото на американскиот уметник Норман Роквел „Раскинување на семејните врски“ било продадено на аукција на Сотби во 2006 година за 15,4 милиони долари.[13] Многу други жанрови на илустрација се исто така високо ценети, на пример пин-ап уметниците како Гил Елвгрен и Алберто Варгас, кои постигнуваат значајни суми на пазарот.

Функција

[уреди | уреди извор]

Илустрацијата претставува широк поим и може да се користи на различни начини:

  • Да им даде лик и препознатливост на главните јунаци во една приказна;
  • Да прикаже повеќе примери на предмети во наставни учебници, со цел полесно учење;
  • Да понуди визуелно „чекор по чекор“ објаснување за одредена поправка или процес;
  • Да го надополни или појасни одреден текст, правејќи го попрегледен и разбирлив.

Историја

[уреди | уреди извор]

Рана историја

[уреди | уреди извор]

Најстарите облици на илустрација се појавиле како цртежи во пештерите на праисториските луѓе.[14][15]

Од XV до XVIII век

[уреди | уреди извор]

За време на XV век, книгите се илустрирале со техниката дрворез. Главниот метод за репродукција на илустрации претставувал гравирањето. Кон крајот на XVIII век се појавила литографијата, која станала достапна и овозможува илустрациите да бидат сè поквалитетни и порафинирани.

Златно доба на илустрацијата

[уреди | уреди извор]

Од почетокот на XIX век, весниците, списанијата и илустрираните книги станале доминантни медиуми за широката публика во Европа и Новиот свет. Со напредокот на печатарската технологија во XIX век, илустраторите добиле можност да експериментираат со бои и различни техники на прикажување. Овој развој на печатарството влијаел врз сите области на книжевноста – од готварски прирачници, фотографски албуми и туристички водичи, па сè до детски книги. Понатаму, благодарение на напредокот во печатењето, станало поекономично да се вметнуваат фотографии во боја во книги и други изданија.[16] До 1900 година речиси целиот хартиен производ бил машински изработен, а покрај тоа, во периодот од 1846 до 1916 година, продукцијата на книги пораснала за 400%, а нивната цена се намалила за половина.[17]

Американското „златно доба на илустрацијата“ траело од 1880-тите години до малку по Првата светска војна, иако кариерата на одредени „златни“ илустратори продолжила уште неколку децении потоа. Тоа било време кога весниците, списанијата и илустрираните книги биле најдоминантните медиуми за ширење култура и информации.[18] Развојот на печатарството им овозможил на илустраторите да експериментираат со нови техники и бои. Мала група илустратори се збогатила и стекнала голема популарност.

Во Европа, „златното доба“ било обликувано од уметничките и дизајнерски движења како Арт Нуво. Главни претставници биле имиња како Волтер Крејн, Едмунд Дулак, Обри Бирдсли, Артур Ракам и Кеј Нилсен. Американски популарни илустратори од тој период биле: Брендивајн Вали, Хауард Пајл, Норман Роквел, Хадон Сандблом, Н.К. Вајат, Масфилд Париш, Френк Шуновер и Едвин Остин Аби.

Во Франција, во 1905 година, Друштвото за современа книга му доверило на илустраторот Пол Жув задача да ја илустрира Книга за џунглата од Радјард Киплинг. Пол Жув вложил десет години труд за да создаде 130 илустрации за оваа книга, која останала едно од ремек-делата на библиофилската уметност.[19]

Илустрацијата денес

[уреди | уреди извор]

Од 1990-тите години, традиционалните илустратори се соочуваат со предизвикот на користење компјутерски програми како Илустратор, Фотошоп, Корел и Прокриејт. И покрај постоењето на старите традиционални техники на илустрација, компјутерските програми сè повеќе го освојуваат пазарот, а повеќето илустратори се специјализираат и образуваат за работа со вакви дигитални алатки.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Philip Barker (1977). Techniques of Archaeological Excavation. Universe Books. ISBN 978-0-87663-291-8.. Batsford
  • Adkins, L. and Adkins, R.A. (1989). Cambridge Manuals in Archaeology: Archaeological Illustration. Cambridge University Press.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
  • John Hodgson (2000). Archaeological reconstruction: illustrating the past.. AAI&S & IFA
  • Griffiths, N. Jenner, A. and Wilson, C (2002). Drawing Archaeological Finds: A Handbook.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link). Archetype
  • Melanie Steiner (2005). Approaches to Archaeological Illustration: A Handbook. Council for British Archaeology. ISBN 978-1-902771-49-6.. Council for British Archaeology
  • The MoLAS archaeological site manual MoLAS, London 1994.
  1. „илустрација“Дигитален речник на македонскиот јазик
  2. „илустрација“Официјален дигитален речник на македонскиот јазик
  3. cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
  4. cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
  5. cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
  6. cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
  7. Ivan Viola and Meister E. Gröller (2005). "Smart Visibility in Visualization". In: Computational Aesthetics in Graphics, Visualization and Imaging. L. Neumann et al. (Ed.)
  8. cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
  9. cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
  10. cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
  11. cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
  12. cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
  13. cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
  14. cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
  15. cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
  16. Lyons, Martyn (2011). Books: A Living History. London: Thames & Hudson. стр. 193–196. ISBN 9780500291153.
  17. Leighton, Mary Elizabeth; Surridge, Lisa (2012). „Victorian Print Media and the Reading Public“. The Broadview Anthology of Victorian Prose: 1832- 1901. Peterborough, ON: Broadview Press. стр. 14.
  18. cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
  19. cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950