Изотопи на стронциумот
Земноалкалниот метал стронциум (38Sr) има четири стабилни, природно присутни изотопи: 84Sr (0,56%), 86Sr (9,86%), 87Sr (7,0%) и 88Sr (82,58%). Неговата стандардна атомска тежина изнесува 87,62 (1).
Само 87Sr е радиоген. Се добива со распаѓање од радиоактивниот алкален метал 87Rb, кој има време на полураспад од 4,88 × 1010 години (т.е. повеќе од три пати подолгo од сегашната старост на универзумот). Така, постојат два извора на 87Sr во кој било материјал: првобитен, образуван за време на нуклеосинтезата заедно со 84Sr, 86Sr и 88Sr, и образуван со радиоактивно распаѓање од 87Rb. Односот 87Sr/ 86Sr е параметарот што обично се пријавува во геолошките истражувања.[1] Соодносите во минералите и карпите имаат вредности кои се движат од околу 0,7 до поголеми од 4,0 (види рубидиум-стронциумово датирање). Бидејќи стронциумот има електронска конфигурација слична на онаа на калциумот, тој лесно го заменува калциумот во минералите.
Покрај четирите стабилни изотопи, познато е дека постојат триесет и два нестабилни изотопи на стронциумот, кои се движат од 73Sr до 108Sr. Радиоактивните изотопи на стронциумот првенствено се распаѓаат во соседните елементи итриум (89Sr и потешки изотопи, преку бета-минус распад) и рубидиум (85Sr, 83Sr и полесни изотопи, преку позитронска емисија или електронски зафат). Најдолговечните од овие изотопи и најрелевантно проучуваните се 90Sr со време на полураспад од 28,9 години, 85Sr со време на полураспад од 64,853 дена и 89Sr со време на полураспад од 50,57 дена. Сите други изотопи на стронциумот имаат време на полураспад пократко од 50 дена, повеќето под 100 минути.
Стронциумот-89 е вештачки радиоизотоп кој се користи во третман на рак на коските.[2] Оваа примена ја користи неговата хемиска сличност со калциумот, што му овозможува да го замени калциумот во коскените структури. Во околности кога пациентите со рак имаат широко распространети и болни коскени метастази, употребата на 89Sr резултира со испорака на бета-честички непосредно до канцерогените делови на коската, каде што е најголем прометот на калциум. Стронциумот-90 е нуспроизвод на јадреното цепење, присутен во јадрениот пад. Јадрената несреќа во Чернобил во 1986 година контаминирала огромна област со 90Sr.[3] Предизвикува здравствени проблеми, бидејќи го заменува калциумот во коските, спречувајќи исфрлање од телото. Бидејќи е долготраен високоенергетски бета-емитер, се користи во уредите SNAP (Systems for Nuclear Auxiliary Power). Овие уреди ветуваат употреба во вселенски летала, оддалечени метеоролошки станици, навигациски пловци итн., каде што е потребен лесен, долготраен, јадрено-електричен извор на енергија.
Во 2020 година, истражувачите откриле дека огледалните нуклиди 73Sr и 73Br не се однесуваат идентично еден со друг како што се очекувало.[4]
Список на изотопите
[уреди | уреди извор]| Нуклид[5] [б 1] |
Z | N | Изотопна маса (Da)[6] [б 2][б 3] |
Полураспад [б 4] |
Распаден облик [б 5] |
Изведен изотоп [б 6][б 7] |
Спин и парност [б 8][б 4] |
Природна застапеност (моларен удел) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Енергија на возбуда | Нормален сразмер | Варијантен опсег | |||||||||||||||||
| 73Sr | 38 | 35 | 72,96570(43)# | 25,3(14) мс | β+, p (63%) | 72Kr | (5/2−) | ||||||||||||
| β+ (37%) | 73Rb | ||||||||||||||||||
| 74Sr | 38 | 36 | 73,95617(11)# | 27,6(26) мс | β+ | 74Rb | 0+ | ||||||||||||
| 75Sr | 38 | 37 | 74,94995(24) | 85,2(23) мс | β+ (94,8%) | 75Rb | (3/2−) | ||||||||||||
| β+, p (5,2%) | 74Kr | ||||||||||||||||||
| 76Sr | 38 | 38 | 75,941763(37) | 7,89(7) с | β+ | 76Rb | 0+ | ||||||||||||
| β+, p (0,0034%) | 75Kr | ||||||||||||||||||
| 77Sr | 38 | 39 | 76,9379455(85) | 9,0(2) с | β+ (99,92%) | 77Rb | 5/2+ | ||||||||||||
| β+, p (0,08%) | 76Kr | ||||||||||||||||||
| 78Sr | 38 | 40 | 77,9321800(80) | 156,1(27) с | β+ | 78Rb | 0+ | ||||||||||||
| 79Sr | 38 | 41 | 78,9297047(80) | 2,25(10) мин | β+ | 79Rb | 3/2− | ||||||||||||
| 80Sr | 38 | 42 | 79,9245175(37) | 106,3(15) мин | β+ | 80Rb | 0+ | ||||||||||||
| 81Sr | 38 | 43 | 80,9232114(34) | 22,3(4) мин | β+ | 81Rb | 1/2− | ||||||||||||
| 81m1Sr | 79,23(4) keV | 390(50) нс | IT | 81Sr | (5/2)− | ||||||||||||||
| 81m2Sr | 89,05(7) keV | 6,4(5) μs | (7/2+) | ||||||||||||||||
| 82Sr | 38 | 44 | 81,9183998(64) | 25,35(3) д | EC | 82Rb | 0+ | ||||||||||||
| 83Sr | 38 | 45 | 82,9175544(73) | 32,41(3) ч | β+ | 83Rb | 7/2+ | ||||||||||||
| 83mSr | 259,15(9) keV | 4,95(12) с | IT | 83Sr | 1/2− | ||||||||||||||
| 84Sr | 38 | 46 | 83,9134191(13) | Опсервациски стабилен[б 9] | 0+ | 0,0056(2) | |||||||||||||
| 85Sr | 38 | 47 | 84,9129320(30) | 64,846(6) д | EC | 85Rb | 9/2+ | ||||||||||||
| 85mSr | 238,79(5) keV | 67,63(4) мин | IT (86,6%) | 85Sr | 1/2− | ||||||||||||||
| β+ (13,4%) | 85Rb | ||||||||||||||||||
| 86Sr | 38 | 48 | 85,9092607247(56) | Стабилен | 0+ | 0,0986(20) | |||||||||||||
| 86mSr | 2956,09(12) keV | 455(7) нс | IT | 86Sr | 8+ | ||||||||||||||
| 87Sr[б 10] | 38 | 49 | 86,9088774945(55) | Стабилен | 9/2+ | 0,0700(20) | |||||||||||||
| 87mSr | 388,5287(23) keV | 2,805(9) ч | IT (99,70%) | 87Sr | 1/2− | ||||||||||||||
| EC (0,30%) | 87Rb | ||||||||||||||||||
| 88Sr[б 11] | 38 | 50 | 87,905612253(6) | Стабилен | 0+ | 0,8258(35) | |||||||||||||
| 89Sr[б 11] | 38 | 51 | 88,907450808(98) | 50,563(25) д | β− | 89Y | 5/2+ | ||||||||||||
| 90Sr[б 11] | 38 | 52 | 89,9077279(16) | 28,91(3) г | β− | 90Y | 0+ | ||||||||||||
| 91Sr | 38 | 53 | 90,9101959(59) | 9,65(6) ч | β− | 91Y | 5/2+ | ||||||||||||
| 92Sr | 38 | 54 | 91,9110382(37) | 2,611(17) ч | β− | 92Y | 0+ | ||||||||||||
| 93Sr | 38 | 55 | 92,9140243(81) | 7,43(3) мин | β− | 93Y | 5/2+ | ||||||||||||
| 94Sr | 38 | 56 | 93,9153556(18) | 75,3(2) с | β− | 94Y | 0+ | ||||||||||||
| 95Sr | 38 | 57 | 94,9193583(62) | 23,90(14) с | β− | 95Y | 1/2+ | ||||||||||||
| 96Sr | 38 | 58 | 95,9217190(91) | 1,059(8) с | β− | 96Y | 0+ | ||||||||||||
| 97Sr | 38 | 59 | 96,9263756(36) | 432(4) мс | β− (99,98%) | 97Y | 1/2+ | ||||||||||||
| β−, n (0,02%) | 96Y | ||||||||||||||||||
| 97m1Sr | 308,13(11) keV | 175,2(21) нс | IT | 97Sr | 7/2+ | ||||||||||||||
| 97m2Sr | 830,83(23) keV | 513(5) нс | IT | 97Sr | (9/2+) | ||||||||||||||
| 98Sr | 38 | 60 | 97,9286926(35) | 653(2) мс | β− (99,77%) | 98Y | 0+ | ||||||||||||
| β−, n (0,23%) | 97Y | ||||||||||||||||||
| 99Sr | 38 | 61 | 98,9328836(51) | 269,2(10) мс | β− (99,90%) | 99Y | 3/2+ | ||||||||||||
| β−, n (0,100%) | 98Y | ||||||||||||||||||
| 100Sr | 38 | 62 | 99,9357833(74) | 202,1(17) мс | β− (98,89%) | 100Y | 0+ | ||||||||||||
| β−, n (1,11%) | 99Y | ||||||||||||||||||
| 100mSr | 1618,72(20) keV | 122(9) нс | IT | 100Sr | (4−) | ||||||||||||||
| 101Sr | 38 | 63 | 100,9406063(91) | 113,7(17) мс | β− (97,25%) | 101Y | (5/2−) | ||||||||||||
| β−, n (2,75%) | 100Y | ||||||||||||||||||
| 102Sr | 38 | 64 | 101,944005(72) | 69(6) мс | β− (94,5%) | 102Y | 0+ | ||||||||||||
| β−, n (5,5%) | 101Y | ||||||||||||||||||
| 103Sr | 38 | 65 | 102,94924(22)# | 53(10) мс | β− | 103Y | 5/2+# | ||||||||||||
| 104Sr | 38 | 66 | 103,95302(32)# | 50,6(42) мс | β− | 104Y | 0+ | ||||||||||||
| 105Sr | 38 | 67 | 104,95900(54)# | 39(5) мс | β− | 105Y | 5/2+# | ||||||||||||
| 106Sr | 38 | 68 | 105,96318(64)# | 21(8) мс | β− | 106Y | 0+ | ||||||||||||
| 107Sr | 38 | 69 | 106,96967(75)# | 25# мс [>400 нс] |
1/2+# | ||||||||||||||
| 108Sr[7] | 38 | 70 | |||||||||||||||||
- ↑ mSr – Возбуден јадрен изомер.
- ↑ ( ) – Неизвесноста (1σ) е дадена во концизен облик во загради по соодветните последни цифри.
- ↑ # – Атомска маса означена со #: вредноста и неизвесноста не се само изведени само од опитни податоци, туку барем делумно од трендови од масената површина (TMS).
- 1 2 # – Вредностите означени со # не се само изведени од опитни податоци, туку барем делумно и од трендови во соседните нуклиди (TNN).
- ↑
Облици на распад:
EC: Електронски зафат IT: Јадрен преод n: Неутронски распад p: Протонски распад - ↑ Задебелен закосен симбол како изведен – Изведениот производ е речиси производ.
- ↑ Задебелен симбол како изведен – Изведениот производ е стабилен.
- ↑ ( ) спинова вредност – Означува спин со слаби зададени аргументи.
- ↑ Се верува дека се распаѓа со β+β+ до 84Kr
- ↑ Се користи при рубидиум–стронциумово датирање
- 1 2 3 Фисионен производ
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Dickin, Alan P. (2018). Radiogenic Isotope Geology (3. изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-09944-9.
- ↑ Reddy, Eashwer K.; Robinson, Ralph G.; Mansfield, Carl M. (January 1986). „Strontium 89 for Palliation of Bone Metastases“. Journal of the National Medical Association. 78 (1): 27–32. ISSN 0027-9684. PMC 2571189. PMID 2419578.
- ↑ Wilken, R.D.; Diehl, R. (1987). „Strontium-90 in environmental samples from Northern Germany before and after the Chernobyl accident“. Radiochimica Acta. 41 (4): 157–162. doi:10.1524/ract.1987.41.4.157. S2CID 99369165.
- ↑ „Discovery by UMass Lowell-led team challenges nuclear theory“. Space Daily. Посетено на 2022-06-26.
- ↑ Half-life, decay mode, nuclear spin, and isotopic composition is sourced in:
Kondev, F. G.; Wang, M.; Huang, W. J.; Naimi, S.; Audi, G. (2021). „The NUBASE2020 evaluation of nuclear properties“ (PDF). Chinese Physics C. 45 (3): 030001. doi:10.1088/1674-1137/abddae. - ↑ Wang, Meng; Huang, W.J.; Kondev, F.G.; Audi, G.; Naimi, S. (2021). „The AME 2020 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs and references*“. Chinese Physics C. 45 (3): 030003. doi:10.1088/1674-1137/abddaf.
- ↑ Sumikama, T,; и др. (2021). „Observation of new neutron-rich isotopes in the vicinity of 110Zr“ Проверете ја вредноста
|url=(help). Physical Review C. 103 (1): 014614. Bibcode:2021PhRvC,103a4614S Проверете го|bibcode=value (help). doi:10,1103/PhysRevC,103,014614 Проверете ја вредноста|doi=(help). hdl:10261/260248. S2CID 234019083 Проверете ја вредноста|s2cid=(help).CS1-одржување: излишна интерпункција (link)[мртва врска]
| Изотопи на хемиските елементи | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 H |
2 He | ||||||||||||||||
| 3 Li |
4 Be |
5 B |
6 C |
7 N |
8 O |
9 F |
10 Ne | ||||||||||
| 11 Na |
12 Mg |
13 Al |
14 Si |
15 P |
16 S |
17 Cl |
18 Ar | ||||||||||
| 19 K |
20 Ca |
21 Sc |
22 Ti |
23 V |
24 Cr |
25 Mn |
26 Fe |
27 Co |
28 Ni |
29 Cu |
30 Zn |
31 Ga |
32 Ge |
33 As |
34 Se |
35 Br |
36 Kr |
| 37 Rb |
38 Sr |
39 Y |
40 Zr |
41 Nb |
42 Mo |
43 Tc |
44 Ru |
45 Rh |
46 Pd |
47 Ag |
48 Cd |
49 In |
50 Sn |
51 Sb |
52 Te |
53 I |
54 Xe |
| 55 Cs |
56 Ba |
72 Hf |
73 Ta |
74 W |
75 Re |
76 Os |
77 Ir |
78 Pt |
79 Au |
80 Hg |
81 Tl |
82 Pb |
83 Bi |
84 Po |
85 At |
86 Rn | |
| 87 Fr |
88 Ra |
104 Rf |
105 Db |
106 Sg |
107 Bh |
108 Hs |
109 Mt |
110 Ds |
111 Rg |
112 Cn |
113 Nh |
114 Fl |
115 Mc |
116 Lv |
117 Ts |
118 Og | |
| 57 La |
58 Ce |
59 Pr |
60 Nd |
61 Pm |
62 Sm |
63 Eu |
64 Gd |
65 Tb |
66 Dy |
67 Ho |
68 Er |
69 Tm |
70 Yb |
71 Lu | |||
| 89 Ac |
90 Th |
91 Pa |
92 U |
93 Np |
94 Pu |
95 Am |
96 Cm |
97 Bk |
98 Cf |
99 Es |
100 Fm |
101 Md |
102 No |
103 Lr | |||
|