Изотопи на молибденот
![]() | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Општи својства | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име и симбол | молибден (Mo) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Изглед | металик сива | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Молибденот во периодниот систем | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Атомски број | 42 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Стандардна атомска тежина (±) (Ar) | 95,95(1)[1] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Категорија | преоден метал | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Група и блок | група 6, d-блок | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Периода | V периода | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Електронска конфигурација | [Kr] 4d5 5s1 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
по обвивка | 2, 8, 18, 13, 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Физички својства | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Фаза | цврста | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Точка на топење | 2.896 K (2.623 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Точка на вриење | 4.912 K (4.639 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Густина близу с.т. | 10,28 г/см3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
кога е течен, при т.т. | 9,33 г/см3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Топлина на топење | 37,48 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Топлина на испарување | 598 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Моларен топлински капацитет | 24,06 J/(mol·K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
парен притисок
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Атомски својства | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Оксидациони степени | 6, 5, 4, 3, 2, 1,[2] −1, −2, −4 (силен киселински оксид) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Електронегативност | Полингова скала: 2,16 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Енергии на јонизација | I: 684,3 kJ/mol II: 1.560 kJ/mol II: 2.618 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Атомски полупречник | емпириски: 139 пм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Ковалентен полупречник | 154±5 пм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
![]() | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Разни податоци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Кристална структура | телоцентрирана коцкеста (тцк) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Брзина на звукот тенка прачка | 5.400 м/с (при с.т.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Топлинско ширење | 4,8 µм/(m·K) (при 25 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Топлинска спроводливост | 138 W/(m·K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Топлинска распространливост | 54,3 mm2/s (при 300 K)[3] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Електрична отпорност | 53,4 nΩ·m (при 20 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Магнетно подредување | парамагнетно[4] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Модул на растегливост | 329 GPa | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Модул на смолкнување | 126 GPa | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Модул на збивливост | 230 GPa | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Поасонов сооднос | 0,31 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Мосова тврдост | 5,5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Викерсова тврдост | 1.400–2.740 MPa | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Бринелова тврдост | 1.370–2.500 MPa | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
CAS-број | 7439-98-7 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Историја | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Откриен | Карл Вилхелм Шиле (1778) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Првпат издвоен | Петер Јакоб Јелм (1781) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Најстабилни изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Режимите на распад во загради се предвидени, но сè уште не се забележани | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Молибденот (42 Mo) има 39 познати изотопи, кои се движат во атомска маса од 81 до 119, како и четири метастабилни јадрени изомери. Седум изотопи се јавуваат природно, со атомски маси од 92, 94, 95, 96, 97, 98 и 100. Сите нестабилни изотопи на молибден се распаѓаат во изотопи на циркониум, ниобиум, технициум и рутениум.
Молибден-100, со полураспад од 7,07 ×1018 години, е единствениот природен радиоизотоп. Се подложува на двојно бета распаѓање во рутениум -100. Молибден-98 е најчестиот изотоп, кој сочинува 24,14% од целиот молибден на Земјата.
Список на изотопи
[уреди | уреди извор]Нуклид[5] [б 1] |
Z | N | Изотопна маса (Da)[6] [б 2][б 3] |
Полураспад [б 4] |
Распаден облик [б 5] |
Изведен изотоп [б 6] |
Спин и парност [б 7][б 8] |
Природна застапеност (моларен удел) | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Енергија на возбуда | Нормален сразмер | Варијантен опсег | |||||||||||||||||
81Mo | 42 | 39 | 80.96623(54)# | 1# ms [>400 ns] |
β+? | 81Nb | 5/2+# | ||||||||||||
β+, p? | 80Zr | ||||||||||||||||||
82Mo | 42 | 40 | 81.95666(43)# | 30# ms [>400 ns] |
β+? | 82Nb | 0+ | ||||||||||||
β+, p? | 81Zr | ||||||||||||||||||
83Mo | 42 | 41 | 82.95025(43)# | 23(19) ms | β+ | 83Nb | 3/2−# | ||||||||||||
β+, p? | 82Zr | ||||||||||||||||||
84Mo | 42 | 42 | 83.94185(32)# | 2.3(3) s | β+ | 84Nb | 0+ | ||||||||||||
β+, p? | 83Zr | ||||||||||||||||||
85Mo | 42 | 43 | 84.938261(17) | 3.2(2) s | β+ (99.86%) | 85Nb | (1/2+) | ||||||||||||
β+, p (0.14%) | 84Zr | ||||||||||||||||||
86Mo | 42 | 44 | 85.931174(3) | 19.1(3) s | β+ | 86Nb | 0+ | ||||||||||||
87Mo | 42 | 45 | 86.928196(3) | 14.1(3) s | β+ (85%) | 87Nb | 7/2+# | ||||||||||||
β+, p (15%) | 86Zr | ||||||||||||||||||
88Mo | 42 | 46 | 87.921968(4) | 8.0(2) min | β+ | 88Nb | 0+ | ||||||||||||
89Mo | 42 | 47 | 88.919468(4) | 2.11(10) min | β+ | 89Nb | (9/2+) | ||||||||||||
89mMo | 387.5(2) keV | 190(15) ms | ИП | 89Mo | (1/2−) | ||||||||||||||
90Mo | 42 | 48 | 89.913931(4) | 5.56(9) h | β+ | 90Nb | 0+ | ||||||||||||
90mMo | 2874.73(15) keV | 1.14(5) μs | ИП | 90Mo | 8+ | ||||||||||||||
91Mo | 42 | 49 | 90.911745(7) | 15.49(1) min | β+ | 91Nb | 9/2+ | ||||||||||||
91mMo | 653.01(9) keV | 64.6(6) s | ИП (50.0%) | 91Mo | 1/2− | ||||||||||||||
β+ (50.0%) | 91Nb | ||||||||||||||||||
92Mo | 42 | 50 | 91.90680715(17) | Набљудувачки стабилен[n 1] | 0+ | 0.14649(106) | |||||||||||||
92mMo | 2760.52(14) keV | 190(3) ns | ИП | 92Mo | 8+ | ||||||||||||||
93Mo | 42 | 51 | 92.90680877(19) | 4839(63) y[7] | ЕЗ (95.7%) | 93mNb | 5/2+ | ||||||||||||
ЕЗ (4.3%) | 93Nb | ||||||||||||||||||
93m1Mo | 2424.95(4) keV | 6.85(7) h | ИП (99.88%) | 93Mo | 21/2+ | ||||||||||||||
β+ (0.12%) | 93Nb | ||||||||||||||||||
93m2Mo | 9695(17) keV | 1.8(10) μs | ИП | 93Mo | (39/2−) | ||||||||||||||
94Mo | 42 | 52 | 93.90508359(15) | Стабилен | 0+ | 0.09187(33) | |||||||||||||
95Mo[n 2] | 42 | 53 | 94.90583744(13) | Стабилен | 5/2+ | 0.15873(30) | |||||||||||||
96Mo | 42 | 54 | 95.90467477(13) | Стабилен | 0+ | 0.16673(8) | |||||||||||||
97Mo[n 2] | 42 | 55 | 96.90601690(18) | Стабилен | 5/2+ | 0.09582(15) | |||||||||||||
98Mo[n 2] | 42 | 56 | 97.90540361(19) | Набљудувачки стабилен[n 3] | 0+ | 0.24292(80) | |||||||||||||
99Mo[n 2][n 4] | 42 | 57 | 98.90770730(25) | 65.932(5) h | β− | 99mTc | 1/2+ | ||||||||||||
99m1Mo | 97.785(3) keV | 15.5(2) μs | ИП | 99Mo | 5/2+ | ||||||||||||||
99m2Mo | 684.10(19) keV | 760(60) ns | ИП | 99Mo | 11/2− | ||||||||||||||
100Mo[n 5][n 2] | 42 | 58 | 99.9074680(3) | 7.07(14)×1018 y | β−β− | 100Ru | 0+ | 0.09744(65) | |||||||||||
101Mo | 42 | 59 | 100.9103376(3) | 14.61(3) min | β− | 101Tc | 1/2+ | ||||||||||||
101m1Mo | 13.497(9) keV | 226(7) ns | ИП | 101Mo | 3/2+ | ||||||||||||||
101m2Mo | 57.015(11) keV | 133(70) ns | ИП | 101Mo | 5/2+ | ||||||||||||||
102Mo | 42 | 60 | 101.910294(9) | 11.3(2) min | β− | 102Tc | 0+ | ||||||||||||
103Mo | 42 | 61 | 102.913092(10) | 67.5(15) s | β− | 103Tc | 3/2+ | ||||||||||||
104Mo | 42 | 62 | 103.913747(10) | 60(2) s | β− | 104Tc | 0+ | ||||||||||||
105Mo | 42 | 63 | 104.9169798(23)[8] | 36.3(8) s | β− | 105Tc | (5/2−) | ||||||||||||
106Mo | 42 | 64 | 105.9182732(98) | 8.73(12) s | β− | 106Tc | 0+ | ||||||||||||
107Mo | 42 | 65 | 106.9221198(99) | 3.5(5) s | β− | 107Tc | (1/2+) | ||||||||||||
107mMo | 65.4(2) keV | 445(21) ns | ИП | 107Mo | (5/2+) | ||||||||||||||
108Mo | 42 | 66 | 107.9240475(99) | 1.105(10) s | β− (>99.5%) | 108Tc | 0+ | ||||||||||||
β−, n (<0.5%) | 107Tc | ||||||||||||||||||
109Mo | 42 | 67 | 108.928438(12) | 700(14) ms | β− (98.7%) | 109Tc | (1/2+) | ||||||||||||
β−, n (1.3%) | 108Tc | ||||||||||||||||||
109mMo | 69.7(5) keV | 210(60) ns | ИП | 109Mo | 5/2+# | ||||||||||||||
110Mo | 42 | 68 | 109.930718(26) | 292(7) ms | β− (98.0%) | 110Tc | 0+ | ||||||||||||
β−, n (2.0%) | 109Tc | ||||||||||||||||||
111Mo | 42 | 69 | 110.935652(14) | 193.6(44) ms | β− (>88%) | 111Tc | 1/2+# | ||||||||||||
β−, n (<12%) | 110Tc | ||||||||||||||||||
111mMo | 100(50)# keV | ~200 ms | β− | 111Tc | 7/2−# | ||||||||||||||
β−, n? | 110Tc | ||||||||||||||||||
112Mo | 42 | 70 | 111.93829(22)# | 125(5) ms | β− | 112Tc | 0+ | ||||||||||||
β−, n? | 111Tc | ||||||||||||||||||
113Mo | 42 | 71 | 112.94348(32)# | 80(2) ms | β− | 113Tc | 5/2+# | ||||||||||||
β−, n? | 112Tc | ||||||||||||||||||
114Mo | 42 | 72 | 113.94667(32)# | 58(2) ms | β− | 114Tc | 0+ | ||||||||||||
β−, n? | 113Tc | ||||||||||||||||||
115Mo | 42 | 73 | 114.95217(43)# | 45.5(20) ms | β− | 115Tc | 3/2+# | ||||||||||||
β−, n? | 114Tc | ||||||||||||||||||
β−, 2n? | 113Tc | ||||||||||||||||||
116Mo | 42 | 74 | 115.95576(54)# | 32(4) ms | β− | 116Tc | 0+ | ||||||||||||
β−, n? | 115Tc | ||||||||||||||||||
β−, 2n? | 114Tc | ||||||||||||||||||
117Mo | 42 | 75 | 116.96169(54)# | 22(5) ms | β− | 117Tc | 3/2+# | ||||||||||||
β−, n? | 116Tc | ||||||||||||||||||
β−, 2n? | 115Tc | ||||||||||||||||||
118Mo | 42 | 76 | 117.96525(54)# | 21(6) ms | β− | 118Tc | 0+ | ||||||||||||
β−, n? | 117Tc | ||||||||||||||||||
β−, 2n? | 116Tc | ||||||||||||||||||
119Mo | 42 | 77 | 118.97147(32)# | 12# ms [>550 ns] |
β−? | 119Tc | 3/2+# | ||||||||||||
β−, n? | 118Tc | ||||||||||||||||||
β−, 2n? | 117Tc | ||||||||||||||||||
- ↑ mMb – Возбуден јадрен изомер.
- ↑ ( ) – Неизвесноста (1σ) е дадена во концизен облик во загради по соодветните последни цифри.
- ↑ # – Атомска маса означена со #: вредноста и неизвесноста не се само изведени само од опитни податоци, туку барем делумно од трендови од масената површина (TMS).
- ↑ Задебелен полураспад – речиси стабилен, период на полураспад подолг од староста на вселената.
- ↑
Облици на распад:
EC: Електронски зафат IT: Јадрен преод n: Неутронски распад p: Протонски распад - ↑ Задебелен симбол како изведен – Изведениот производ е стабилен.
- ↑ ( ) спинова вредност – Означува спин со слаби зададени аргументи.
- ↑ # – Вредностите означени со # не се само изведени од опитни податоци, туку барем делумно и од трендови во соседните нуклиди (TNN).
Молибден-99
[уреди | уреди извор]Молибден-99 се произведува комерцијално со интензивно неутронско бомбардирање на целта со високо прочистен ураниум-235, проследено брзо со екстракција. [9] Се употребува како матичен радиоизотоп во генераторите на технециум-99m за да се произведе уште пократкотрајниот изотоп ќерка технициум-99m, кој се употребува во приближно 40 милиони медицински процедури годишно. Вообичаено недоразбирање или погрешно име е дека 99Mo се употребува во овие дијагностички медицински скенови, кога всушност тој нема никаква улога во агенсот за сликање или самото скенирање. Всушност, 99Mo ко-елутирано со 99mTc (исто така познат како пробив) се смета за загадувач и е минимизиран за да се придржува до соодветните прописи и стандарди на САД. IAEA препорачува концентрациите на 99Mo кои надминуваат повеќе од 0,15 μCi/mCi99m Tc или 0,015% да не се администрираат за употреба кај луѓе. Вообичаено, квантификацијата на пробивот од 99Mo се врши за секое елуирање кога се користи генератор од 99Mo/ 99mTc за време на QA-QC тестирање на финалниот производ.
Постојат алтернативни правци за генерирање на 99Mo кои не бараат разделлива цел, како што е високо или ниско збогатен ураниум (т.е. HEU или LEU). Некои од нив вклучуваат методи базирани на акцелератор, како што се протонско бомбардирање или фотонеутронски реакции на збогатени цели 100Mo. Историски гледано, 99Mo генерирани со неутронски зафат на природен изотопски молибден или збогатени цели 98Mo биле користени за развој на комерцијални генератори <sup id="mwASc">99</sup>Mo/ <sup id="mwASg">99m</sup>Tc. Процесот на неутронски зафат на крајот бил заменет од 99Mo базиран на цепење, кој може да се генерира со многу повисоки специфични активности. Имплементирањето на добиточна храна со висока специфична активност 99Mo овозможило поквалитетно производство и подобро одвојување на 99mTc од 99Mo со помош на хроматографија. Употребата на ниска специфична активност 99Mo под слични услови е особено проблематична со тоа што се потребни или поголеми капацитети за вчитување на Mo или поголеми колони за сместување на еквивалентни количини од 99 Mo. Хемиски гледано, овој феномен се јавува поради другите изотопи на Mo присутни настрана од 99Mo кои се натпреваруваат за заемно дејство на површинската област на подлогата на столбот. За возврат, ниска специфична активност 99Mo обично бара многу поголеми големини на колони и подолго време на одвојување и обично дава 99mTc придружени со незадоволителни количини на основниот радиоизотоп кога се користи γ-алумина како подлога на колоната. На крајот, инфериорниот краен производ 99mTc генериран под овие услови го прави суштински некомпатибилен со комерцијалниот синџир на снабдување.
Во последната деценија, договорите за соработка помеѓу американската влада и приватните капитални субјекти го воскреснале производството на неутронски заат за комерцијално распространети 99 Mo/ 99mTc во Соединетите Американски Држави. [10] Враќањето на 99Mo базирано на неутронски зафат, исто така, било придружено со имплементација на нови методи за сепарација кои овозможуваат да се користи ниска специфична активност 99Mo.
Белешки
[уреди | уреди извор]- ↑ Се верува дека има распад од β+β+ до 92Zr со полураспад од 1.9×1020 години
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Производ на јадрено цепење
- ↑ Се верува дека има распад од β−β− до 98Ru со полураспад од 1×1014 години
- ↑ Се користи генераторско медицински корисен радиоизотоп технециум-99м
- ↑ Првобитен радионуклид
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Standard Atomic Weights 2013. Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights
- ↑ „Molybdenum: molybdenum(I) fluoride compound data“. OpenMOPAC.net. Посетено на 2007-12-10.
- ↑ Lindemann, A.; Blumm, J. (2009). Measurement of the Thermophysical Properties of Pure Molybdenum. 3. 17th Plansee Seminar.
- ↑ Lide, D. R., уред. (2005). „Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds“. CRC Handbook of Chemistry and Physics (PDF) (86th. изд.). Boca Raton (FL): CRC Press. ISBN 0-8493-0486-5.
- ↑ Half-life, decay mode, nuclear spin, and isotopic composition is sourced in:
Kondev, F. G.; Wang, M.; Huang, W. J.; Naimi, S.; Audi, G. (2021). „The NUBASE2020 evaluation of nuclear properties“ (PDF). Chinese Physics C. 45 (3): 030001. doi:10.1088/1674-1137/abddae. - ↑ Wang, Meng; Huang, W.J.; Kondev, F.G.; Audi, G.; Naimi, S. (2021). „The AME 2020 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs and references*“. Chinese Physics C. 45 (3): 030003. doi:10.1088/1674-1137/abddaf.
- ↑ Грешка во наводот: Погрешна ознака
<ref>
; нема зададено текст за наводите по име93Mo
. - ↑ Jaries, A.; Stryjczyk, M.; Kankainen, A.; Ayoubi, L. Al; Beliuskina, O.; Canete, L.; de Groote, R. P.; Delafosse, C.; Delahaye, P.; Eronen, T.; Flayol, M.; Ge, Z.; Geldhof, S.; Gins, W.; Hukkanen, M.; Imgram, P.; Kahl, D.; Kostensalo, J.; Kujanpää, S.; Kumar, D.; Moore, I. D.; Mougeot, M.; Nesterenko, D. A.; Nikas, S.; Patel, D.; Penttilä, H.; Pitman-Weymouth, D.; Pohjalainen, I.; Raggio, A.; Ramalho, M.; Reponen, M.; Rinta-Antila, S.; de Roubin, A.; Ruotsalainen, J.; Srivastava, P. C.; Suhonen, J.; Vilen, M.; Virtanen, V.; Zadvornaya, A. „Physical Review C - Accepted Paper: Isomeric states of fission fragments explored via Penning trap mass spectrometry at IGISOL“. journals.aps.org. arXiv:2403.04710.
- ↑ Frank N. Von Hippel; Laura H. Kahn (December 2006). „Feasibility of Eliminating the Use of Highly Enriched Uranium in the Production of Medical Radioisotopes“. Science & Global Security. 14 (2 & 3): 151–162. Bibcode:2006S&GS...14..151V. doi:10.1080/08929880600993071.
- ↑ „Emerging leader with new solutions in the field of nuclear medicine technology“. NorthStar Medical Radioisotopes, LLC (англиски). Посетено на 2020-01-23.
Изотопи на хемиските елементи | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 H |
2 He | ||||||||||||||||
3 Li |
4 Be |
5 B |
6 C |
7 N |
8 O |
9 F |
10 Ne | ||||||||||
11 Na |
12 Mg |
13 Al |
14 Si |
15 P |
16 S |
17 Cl |
18 Ar | ||||||||||
19 K |
20 Ca |
21 Sc |
22 Ti |
23 V |
24 Cr |
25 Mn |
26 Fe |
27 Co |
28 Ni |
29 Cu |
30 Zn |
31 Ga |
32 Ge |
33 As |
34 Se |
35 Br |
36 Kr |
37 Rb |
38 Sr |
39 Y |
40 Zr |
41 Nb |
42 Mo |
43 Tc |
44 Ru |
45 Rh |
46 Pd |
47 Ag |
48 Cd |
49 In |
50 Sn |
51 Sb |
52 Te |
53 I |
54 Xe |
55 Cs |
56 Ba |
![]() |
72 Hf |
73 Ta |
74 W |
75 Re |
76 Os |
77 Ir |
78 Pt |
79 Au |
80 Hg |
81 Tl |
82 Pb |
83 Bi |
84 Po |
85 At |
86 Rn |
87 Fr |
88 Ra |
![]() |
104 Rf |
105 Db |
106 Sg |
107 Bh |
108 Hs |
109 Mt |
110 Ds |
111 Rg |
112 Cn |
113 Nh |
114 Fl |
115 Mc |
116 Lv |
117 Ts |
118 Og |
![]() |
57 La |
58 Ce |
59 Pr |
60 Nd |
61 Pm |
62 Sm |
63 Eu |
64 Gd |
65 Tb |
66 Dy |
67 Ho |
68 Er |
69 Tm |
70 Yb |
71 Lu | ||
![]() |
89 Ac |
90 Th |
91 Pa |
92 U |
93 Np |
94 Pu |
95 Am |
96 Cm |
97 Bk |
98 Cf |
99 Es |
100 Fm |
101 Md |
102 No |
103 Lr | ||