Прејди на содржината

Изотопи на кобалтот

Од Википедија — слободната енциклопедија
Кобалт  (27Co)
Електролитски рафинирани парчиња кобалт
Општи својства
Име и симболкобалт (Co)
Изгледцврст сив сјаен метал
Кобалтот во периодниот систем
Водород (двоатомски неметал)
Хелиум (благороден гас)
Литиум (алкален метал)
Берилиум (земноалкален метал)
Бор (металоид)
Јаглерод (повеќеатомски неметал)
Азот (двоатомски неметал)
Кислород (двоатомски неметал)
Флуор (двоатомски неметал)
Неон (благороден гас)
Натриум (алкален метал)
Магнезиум (земноалкален метал)
Алуминиум (слаб метал)
Силициум (металоид)
Фосфор (повеќеатомски неметал)
Сулфур (повеќеатомски неметал)
Хлор (двоатомски неметал)
Аргон (благороден гас)
Калиум (алкален метал)
Калциум (земноалкален метал)
Скандиум (преоден метал)
Титан (преоден метал)
Ванадиум (преоден метал)
Хром (преоден метал)
Манган (преоден метал)
Железо (преоден метал)
Кобалт (преоден метал)
Никел (преоден метал)
Бакар (преоден метал)
Цинк (преоден метал)
Галиум (слаб метал)
Германиум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (повеќеатомски неметал)
Бром (двоатомски неметал)
Криптон (благороден гас)
Рубидиум (алкален метал)
Стронциум (земноалкален метал)
Итриум (преоден метал)
Циркониум (преоден метал)
Ниобиум (преоден метал)
Молибден (преоден метал)
Технециум (преоден метал)
Рутениум (преоден метал)
Родиум (преоден метал)
Паладиум (преоден метал)
Сребро (преоден метал)
Кадмиум (преоден метал)
Индиум (слаб метал)
Калај (слаб метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (двоатомски неметал)
Ксенон (благороден гас)
Цезиум (алкален метал)
Бариум (земноалкален метал)
Лантан (лантаноид)
Цериум (лантаноид)
Празеодиум (лантаноид)
Неодиум (лантаноид)
Прометиум (лантаноид)
Самариум (лантаноид)
Европиум (лантаноид)
Гадолиниум (лантаноид)
Тербиум (лантаноид)
Диспрозиум (лантаноид)
Холмиум (лантаноид)
Ербиум (лантаноид)
Тулиум (лантаноид)
Итербиум (лантаноид)
Лутециум (лантаноид)
Хафниум (преоден метал)
Тантал (преоден метал)
Волфрам (преоден метал)
Рениум (преоден метал)
Осмиум (преоден метал)
Иридиум (преоден метал)
Платина (преоден метал)
Злато (преоден метал)
Жива (преоден метал)
Талиум (слаб метал)
Олово (слаб метал)
Бизмут (слаб метал)
Полониум (слаб метал)
Астат (металоид)
Радон (благороден гас)
Франциум (алкален метал)
Радиум (земноалкален метал)
Актиниум (актиноид)
Ториум (актиноид)
Протактиниум (актиноид)
Ураниум (актиноид)
Нептуниум (актиноид)
Плутониум (актиноид)
Америциум (актиноид)
Кириум (актиноид)
Берклиум (актиноид)
Калифорниум (актиноид)
Ајнштајниум (актиноид)
Фермиум (актиноид)
Менделевиум (актиноид)
Нобелиум (актиноид)
Лоренциум (актиноид)
Радерфордиум (преоден метал)
Дубниум (преоден метал)
Сиборгиум (преоден метал)
Бориум (преоден метал)
Хасиум (преоден метал)
Мајтнериум (непознати хемиски својства)
Дармштатиум (непознати хемиски својства)
Рендгениум (непознати хемиски својства)
Копернициум (преоден метал)
Нихониум (непознати хемиски својства)
Флеровиум (слаб метал)
Московиум (непознати хемиски својства)
Ливермориум (непознати хемиски својства)
Тенесин (непознати хемиски својства)
Оганесон (непознати хемиски својства)


Co

Rh
железокобалтникел
Атомски број27
Стандардна атомска тежина (±) (Ar)58,933194(4)[1]
Категорија  преоден метал
Група и блокгрупа 9, d-блок
ПериодаIV периода
Електронска конфигурација[Ar] 3d7 4s2
по обвивка
2, 8, 15, 2
Физички својства
Бојаметалик сива
Фазацврста
Точка на топење1.768 K ​(1.495 °C)
Точка на вриење3.200 K ​(2.927 °C)
Густина близу с.т.8,90 г/см3
кога е течен, при т.т.8,86 г/см3
Топлина на топење16,06 kJ/mol
Топлина на испарување377 kJ/mol
Моларен топлински капацитет24,81 J/(mol·K)
парен притисок
P (Pa) 1 10 100 1 k 10 k 100 k
при T (K) 1.790 1.960 2.165 2.423 2.755 3.198
Атомски својства
Оксидациони степени−3, −1, +1, +2, +3, +4, +5[2] ​(амфотерен оксид)
ЕлектронегативностПолингова скала: 1,88
Енергии на јонизацијаI: 760,4 kJ/mol
II: 1.648 kJ/mol
II: 3.232 kJ/mol
(повеќе)
Атомски полупречникемпириски: 125 пм
Ковалентен полупречникСлаб спин: 126±3 pm
Силен спин: 150±7 пм
Color lines in a spectral range
Спектрални линии на кобалт
Разни податоци
Кристална структурашестаголна збиена (шаз)
Кристалната структура на кобалтот
Брзина на звукот тенка прачка4.720 м/с (при 20 °C)
Топлинско ширење13,0 µм/(m·K) (при 25 °C)
Топлинска спроводливост100 W/(m·K)
Електрична отпорност62,4 nΩ·m (при 20 °C)
Магнетно подредувањеферомагнетно
Модул на растегливост209 GPa
Модул на смолкнување75 GPa
Модул на збивливост180 GPa
Поасонов сооднос0,31
Мосова тврдост5,0
Викерсова тврдост1.043 MPa
Бринелова тврдост470–3.000 MPa
CAS-број7440-48-4
Историја
ОткриенГеорг Брандт (1732)
Најстабилни изотопи
Главна статија: Изотопи на кобалтот
изо ПЗ полураспад РР РЕ (MeV) РП
56Co веш 77,27 д ε 4,566 56Fe
57Co веш 271,79 д ε 0,836 57Fe
58Co веш 70,86 д ε 2,307 58Fe
59Co 100 % 59Co е стабилен со 32 неутрони
60Co веш 5,2714 г β, γ 2,824 60Ni
| наводи | Википодатоци

Природното појавување на кобалт, Co, се состои од еден стабилен изотоп, 59Co (со тоа, кобалтот е мононуклиден елемент). Се карактеризираат 28 радиоизотопи; најстабилни се 60Co со полураспад од 5,2714 години, 57Co (271,811 дена), 56Co (77,236 дена) и 58Co (70,844 дена). Сите други изотопи имаат полураспад помал од 18 часа, а повеќето од нив имаат полураспад помал од 1 секунда. Овој елемент има и 19 мета состојби, од кои најстабилна е 58m1Co со полураспад од 8,853 ч.

Изотопите на кобалтот се движат по атомска тежина од 50Co до 78Co. Главниот начин на распаѓање за изотопи со атомска маса помала од онаа на стабилниот изотоп, 59Co, е електронски зафат, а главниот начин на распаѓање за оние со повеќе од 59 атомски масивни единици е бета распаѓање. Главните распадни производи пред 59Co се изотопи на железо, а главните производи потоа се изотопи на никел.

Радиоизотопите можат да се произведат со различни јадрени реакции. На пример, 57Co се произведува со циклотрон зрачење на железо. Главната реакција е (d,n) реакцијата 56Fe + 2H → n + 57Co. [3]

Список на изотопи

[уреди | уреди извор]
Нуклид[4]
[б 1]
Z N Изотопна маса (Da)[5]
[б 2][б 3]
Полураспад
[б 4]
Распаден
облик

[б 5]
Изведен
изотоп

[б 6]
Спин и
парност
[б 7][б 4]
Природна застапеност (моларен удел)
Енергија на возбуда[б 4] Нормален сразмер Варијантен опсег
50Co 27 23 49.98112(14) 38.8(2) ms β+, p (70.5%) 49Mn (6+)
β+ (29.5%) 50Fe
β+, 2p? 48Cr
51Co 27 24 50.970647(52) 68.8(19) ms β+ (96.2%) 51Fe 7/2−
β+, p (<3.8%) 50Mn
52Co 27 25 51.9631302(57) 111.7(21) ms β+ 52Fe 6+
β+, p? 51Mn
52mCo 376(9) keV 102(5) ms β+ 52Fe 2+
ИП? 52Co
β+, p? 51Mn
53Co 27 26 52.9542033(19) 244.6(28) ms β+ 53Fe 7/2−#
53mCo 3174.3(9) keV 250(10) ms β+? (~98.5%) 53Fe (19/2−)
p (~1.5%) 52Fe
54Co 27 27 53.94845908(38) 193.27(6) ms β+ 54Fe 0+
54mCo 197.57(10) keV 1.48(2) min β+ 54Fe 7+
55Co 27 28 54.94199642(43) 17.53(3) h β+ 55Fe 7/2−
56Co 27 29 55.93983803(51) 77.236(26) d β+ 56Fe 4+
57Co 27 30 56.93628982(55) 271.811(32) d ЕЗ 57Fe 7/2−
58Co 27 31 57.9357513(12) 70.844(20) d ЕЗ (85.21%) 58Fe 2+
β+ (14.79%) 58Fe
58m1Co 24.95(6) keV 8.853(23) h ИП 58Co 5+
ЕЗ (0.00120%) 58Fe
58m2Co 53.15(7) keV 10.5(3) μs ИП 58Co 4+
59Co 27 32 58.93319352(43) Стабилен 7/2− 1.0000
60Co 27 33 59.93381554(43) 5.2714(6) y β 60Ni 5+
60mCo 58.59(1) keV 10.467(6) min ИП (99.75%) 60Co 2+
β (0.25%) 60Ni
61Co 27 34 60.93247603(90) 1.649(5) h β 61Ni 7/2−
62Co 27 35 61.934058(20) 1.54(10) min β 62Ni (2)+
62mCo 22(5) keV 13.86(9) min β (>99.5%) 62Ni (5)+
ИП (<0.5%) 62Co
63Co 27 36 62.933600(20) 26.9(4) s β 63Ni 7/2−
64Co 27 37 63.935810(21) 300(30) ms β 64Ni 1+
64mCo 107(20) keV 300# ms β? 64Ni 5+#
ИП? 64Co
65Co 27 38 64.9364621(22) 1.16(3) s β 65Ni (7/2)−
66Co 27 39 65.939443(15) 194(17) ms β 66Ni (1+)
β, н? 65Ni
66m1Co 175.1(3) keV 824(22) ns ИП 66Co (3+)
66m2Co 642(5) keV >100 μs ИП 66Co (8−)
67Co 27 40 66.9406096(69) 329(28) ms β 67Ni (7/2−)
β, n? 66Ni
67mCo 491.55(11) keV 496(33) ms ИП (>80%) 67Co (1/2−)
β 67Ni
68Co 27 41 67.9445594(41) 200(20) ms β 68Ni (7−)
β, n? 67Ni
68m1Co[n 1] 150(150)# keV 1.6(3) s β 68Ni (2−)
β, n (>2.6%) 67Ni
68m2Co 195(150)# keV 101(10) ns ИП 68Co (1)
69Co 27 42 68.945909(92) 180(20) ms β 69Ni (7/2−)
β, n? 68Ni
69mCo[n 1] 170(90) keV 750(250) ms β 69Ni 1/2−#
70Co 27 43 69.950053(12) 508(7) ms β 70Ni (1+)
β, n? 69Ni
β, 2n? 68Ni
70mCo[n 1] 200(200)# keV 112(7) ms β 70Ni (7−)
ИП? 70Co
β, n? 69Ni
β, 2n? 68Ni
71Co 27 44 70.95237(50) 80(3) ms β (97%) 71Ni (7/2−)
β, n (3%) 70Ni
72Co 27 45 71.95674(32)# 51.5(3) ms β (<96%) 72Ni (6−,7−)
β, n (>4%) 71Ni
β, 2n? 70Ni
72mCo[n 1] 200(200)# keV 47.8(5) ms β 72Ni (0+,1+)
73Co 27 46 72.95924(32)# 42.0(8) ms β (94%) 73Ni (7/2−)
β, n (6%) 72Ni
β, 2n? 71Ni
74Co 27 47 73.96399(43)# 31.3(13) ms β (82%) 74Ni 7−#
β, n (18%) 73Ni
β, 2n? 72Ni
75Co 27 48 74.96719(43)# 26.5(12) ms β (>84%) 75Ni 7/2−#
β, n (<16%) 74Ni
β, 2n? 73Ni
76Co 27 49 75.97245(54)# 23(6) ms β 76Ni (8−)
β, n? 75Ni
β, 2n? 74Ni
76m1Co[n 1] 100(100)# keV 16(4) ms β 76Ni (1−)
76m2Co 740(100)# keV 2.99(27) μs ИП 76Co (3+)
77Co 27 50 76.97648(64)# 15(6) ms β 77Ni 7/2−#
β, n? 76Ni
β, 2n? 75Ni
β, 3n? 74Ni
78Co 27 51 77.983 55(75)# 11# ms
[>410 ns]
β? 78Ni
 прегледај 
  1. mCo – Возбуден јадрен изомер.
  2. ( ) – Неизвесноста (1σ) е дадена во концизен облик во загради по соодветните последни цифри.
  3. # – Атомска маса означена со #: вредноста и неизвесноста не се само изведени само од опитни податоци, туку барем делумно од трендови од масената површина (TMS).
  4. 4,0 4,1 4,2 # – Вредностите означени со # не се само изведени од опитни податоци, туку барем делумно и од трендови во соседните нуклиди (TNN).
  5. Облици на распад:
    EC: Електронски зафат
    IT: Јадрен преод
    n: Неутронски распад
    p: Протонски распад
  6. Задебелен симбол како изведен – Изведениот производ е стабилен.
  7. ( ) спинова вредност – Означува спин со слаби зададени аргументи.


Ѕвездена нуклеосинтеза на кобалт-56

[уреди | уреди извор]

Една од топлинските јадрени реакции во ѕвездите пред суперновата произведува <sup id="mw4Q">56</sup>Ni. По неговото производство, 56Ni се распаѓа на 56Co, а потоа 56Co последователно се распаѓа на <sup id="mw5g">56</sup>Fe. Овие распадни реакции ја напојуваат сјајноста прикажана во светлинските криви. И распаднатите светлински криви и на радиоактивното распаѓање се очекува да бидат експоненцијални. Затоа, кривата на светлинските криви треба да даде индикација за јадрените реакции што ја напојуваат. Ова е потврдено со набљудување на болометриските криви на распаѓање на светлината за SN 1987A. Помеѓу 600 и 800 дена откако се случил SN1987A, кривата на болометриската светлина се намалила со експоненцијална стапка со вредности на полураспад од τ 1/2 = 68,6 дена до τ 1/2 = 69,6 дена. [6] Стапката со која се намалила осветленоста тесно се совпаѓала со експоненцијалното распаѓање од 56Co со полураспад од τ 1/2 = 77,233 дена.

Употреба на кобалтни радиоизотопи во медицината

[уреди | уреди извор]

Кобалт-57 (57Co или Co-57) се употребува во медицински тестови; се користи како радиоознака за внесување на витамин Б12. Тоа е корисно за Шилинг тестот. [7]

Кобалт-60 (60Co или Co-60) се користи во радиотерапија. Тој произведува два гама зраци со енергија од 1,17 MeV и 1,33 MeV. Изворот 60Co е со пречник од околу 2 cm и како резултат на тоа создава геометриска полувумбра, што го прави нејасно работ на полето на зрачење. Металот има несреќна навика да произведува ситна прашина, што предизвикува проблеми со заштитата од радијација. Изворот 60Co е корисен околу 5 години, но дури и по овој момент е сè уште многу радиоактивен, па затоа кобалтните машини паднале од употреба во западниот свет.

Индустриска употреба на радиоактивни изотопи

[уреди | уреди извор]

Кобалт-60 (60Co) е корисен како извор на гама зраци бидејќи може да се произведе во предвидливи количини и поради неговата висока радиоактивност едноставно со изложување на природниот кобалт на неутрони во реакторот. [8] Употребата на индустрискиот кобалт вклучува:

  • Стерилизација на медицински материјали и медицински отпад
  • Радијационен третман на храна за стерилизација (ладна пастеризација ) [9]
  • Индустриска радиографија (на пример, радиографија со интегритет на заварот)
  • Мерења на густина (на пр. мерења на густина на бетон)

57Co се користи како извор во Месбауерова спектроскопија на примероците што содржат железо. Електронскиот зафат од 57Co формира возбудена состојба на јадрото 57Fe, кое пак се распаѓа до основната состојба со емисија на гама зраци. Мерењето на спектарот на гама-зраци дава информации за хемиската состојба на атомот на железо во примерокот.

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 .
  1. Standard Atomic Weights 2013. Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights]]
  2. Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2. изд.). Butterworth-Heinemann. стр. 1117–1119. ISBN 0080379419.
  3. Diaz, L. E. „Cobalt-57: Production“. JPNM Physics Isotopes. University of Harvard. Архивирано од изворникот на 2000-10-31. Посетено на 2013-11-15.
  4. Half-life, decay mode, nuclear spin, and isotopic composition is sourced in:
    Kondev, F. G.; Wang, M.; Huang, W. J.; Naimi, S.; Audi, G. (2021). „The NUBASE2020 evaluation of nuclear properties“ (PDF). Chinese Physics C. 45 (3): 030001. doi:10.1088/1674-1137/abddae.
  5. Wang, Meng; Huang, W.J.; Kondev, F.G.; Audi, G.; Naimi, S. (2021). „The AME 2020 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs and references*“. Chinese Physics C. 45 (3): 030003. doi:10.1088/1674-1137/abddaf.
  6. Bouchet, P.; Danziger, I.J.; Lucy, L.B. (September 1991). „Bolometric Light Curve of SN 1987A: Results from Day 616 to 1316 After Outburst“. The Astronomical Journal. 102 (3): 1135–1146. doi:10.1086/115939 – преку Astrophysics Data System.
  7. Diaz, L. E. „Cobalt-57: Uses“. JPNM Physics Isotopes. University of Harvard. Архивирано од изворникот на 2011-06-11. Посетено на 2010-09-13.
  8. „Properties of Cobalt-60“. Radioactive Isotopes. Посетено на 2022-12-09.
  9. „Beneficial Uses of Cobalt-60“. INTERNATIONAL IRRADIATION ASSOCIATION (англиски). Посетено на 2022-12-09.