Изотопи на галиумот
![]() | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Општи својства | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име и симбол | галиум (Ga) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Изглед | сребрено-бела | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Галиумот во периодниот систем | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Атомски број | 31 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Стандардна атомска тежина (±) (Ar) | 69,723(1)[1] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Категорија | слаб метал | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Група и блок | група 13, p-блок | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Периода | IV периода | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Електронска конфигурација | [Ar] 3d10 4s2 4p1 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
по обвивка | 2, 8, 18, 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Физички својства | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Фаза | цврста | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Точка на топење | 302,9146 K (29,7646 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Точка на вриење | 2.673 K (2.400 °C)[2] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Густина близу с.т. | 5,91 г/см3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
кога е течен, при т.т. | 6,095 г/см3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Топлина на топење | 5,59 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Топлина на испарување | 256 kJ/mol[2] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Моларен топлински капацитет | 25,86 J/(mol·K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
парен притисок
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Атомски својства | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Оксидациони степени | 3, 2, 1, −1, −2, −4, −5[3] (амфотерен оксид) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Електронегативност | Полингова скала: 1,81 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Енергии на јонизација | I: 578,8 kJ/mol II: 1.979,3 kJ/mol II: 2.963 kJ/mol (повеќе) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Атомски полупречник | емпириски: 135 пм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Ковалентен полупречник | 122±3 пм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Ван дер Валсов полупречник | 187 пм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
![]() | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Разни податоци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Кристална структура | орторомпска | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Брзина на звукот тенка прачка | 2.740 м/с (при 20 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Топлинско ширење | 18 µм/(m·K) (при 25 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Топлинска спроводливост | 40,6 W/(m·K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Електрична отпорност | 270 nΩ·m (при 20 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Магнетно подредување | дијамагнетно | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Модул на растегливост | 9,8 GPa | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Поасонов сооднос | 0,47 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Мосова тврдост | 1,5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Бринелова тврдост | 56,8–68,7 MPa | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
CAS-број | 7440-55-3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Историја | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Наречен по | По Gallia латинското име за Франција, татковината на откривачот | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Предвидел | Дмитри Менделеев (1871) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Откриен и првпат издвоен | Лекок де Буабодран (1875) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Најстабилни изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Природниот галиум (31Ga) се состои од мешавина од два стабилни изотопи: галиум-69 и галиум-71. Познати се дваесет и девет радиоизотопи, сите вештачки, со атомски маси кои се движат од 60 до 89; заедно со три јадрени изомери, 64mGa, 72mGa и 74mGa. Повеќето изотопи со атомски масен број под 69 се распаѓаат до изотопи на цинк, додека повеќето изотопи со маса над 71 се распаѓаат до изотопи на германиум. Меѓу нив, комерцијално најважните радиоизотопи се галиум-67 и галиум-68.
Галиум-67 (полураспад од 3,3 денови) е изотоп што емитува гама (гама зрак што се емитува веднаш по електронски зафат) што се употребува во стандардното јадрено медицинско скенирање, во процедури обично наречени галиумско скенирање. Обично се користи како слободен јон, Ga3+. Тоа е најдолговечниот радиоизотоп на галиум.
Пократкиот галиум-68 (полураспад од 68 минути) е изотоп што емитува позитрон, генериран во многу мали количини од германиум-68 во генераторите на галиум-68 или во многу поголеми количини со протонско бомбардирање од 68Zn во ниско-енергетски медицински циклотрони, [4], [5] ПЕТ скенови. За оваа употреба, тој обично се прикачува како трагач за молекулата носител (на пример, аналогот на соматостатин DOTATOC), што на добиениот радиофармацевтски препарат му дава различна специфичност за земање ткиво од јонскиот 67Ga радиоизотоп кој вообичаено се употребува во стандардните галиумски скенови.
Список на изотопи
[уреди | уреди извор]Нуклид[6] [б 1] |
Z | N | Изотопна маса (Da)[7] [б 2][б 3] |
Полураспад |
Распаден облик [б 4] |
Изведен изотоп [б 5] |
Спин и парност [б 6][б 7] |
Природна застапеност (моларен удел) | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Енергија на возбуда | Нормален сразмер | Варијантен опсег | |||||||||||||||||
60Ga | 31 | 29 | 59.95750(22)# | 72.4(17) ms | β+ (98.4%) | 60Zn | (2+) | ||||||||||||
β+, п (1.6%) | 59Cu | ||||||||||||||||||
β+, α? (<0.023%) | 56Ni | ||||||||||||||||||
61Ga | 31 | 30 | 60.949399(41) | 165.9(25) ms | β+ | 61Zn | 3/2− | ||||||||||||
β+, p? (<0.25%) | 60Cu | ||||||||||||||||||
62Ga | 31 | 31 | 61.94418964(68) | 116.122(21) ms | β+ | 62Zn | 0+ | ||||||||||||
63Ga | 31 | 32 | 62.9392942(14) | 32.4(5) s | β+ | 63Zn | 3/2− | ||||||||||||
64Ga | 31 | 33 | 63.9368404(15) | 2.627(12) min | β+ | 64Zn | 0(+#) | ||||||||||||
64mGa | 42.85(8) keV | 21.9(7) μs | ИП | 64Ga | (2+) | ||||||||||||||
65Ga | 31 | 34 | 64.93273442(85) | 15.133(28) min | β+ | 65Zn | 3/2− | ||||||||||||
66Ga | 31 | 35 | 65.9315898(12) | 9.304(8) h | β+ | 66Zn | 0+ | ||||||||||||
67Ga[n 1] | 31 | 36 | 66.9282023(13) | 3.2617(4) d | ЕЗ | 67Zn | 3/2− | ||||||||||||
68Ga[n 2] | 31 | 37 | 67.9279802(15) | 67.842(16) min | β+ | 68Zn | 1+ | ||||||||||||
69Ga | 31 | 38 | 68.9255735(13) | Стабилен | 3/2− | 0.60108(50) | |||||||||||||
70Ga | 31 | 39 | 69.9260219(13) | 21.14(5) min | β− (99.59%) | 70Ge | 1+ | ||||||||||||
ЕЗ (0.41%) | 70Zn | ||||||||||||||||||
71Ga | 31 | 40 | 70.92470255(87) | Стабилен | 3/2− | 0.39892(50) | |||||||||||||
72Ga | 31 | 41 | 71.92636745(88) | 14.025(10) h | β− | 72Ge | 3− | ||||||||||||
72mGa | 119.66(5) keV | 39.68(13) ms | ИП | 72Ga | (0+) | ||||||||||||||
73Ga | 31 | 42 | 72.9251747(18) | 4.86(3) h | β− | 73Ge | 1/2− | ||||||||||||
73mGa | 0.15(9) keV | <200 ms | ИП? | 73Ga | 3/2− | ||||||||||||||
β− | 73Ge | ||||||||||||||||||
74Ga | 31 | 43 | 73.9269457(32) | 8.12(12) min | β− | 74Ge | (3−) | ||||||||||||
74mGa | 59.571(14) keV | 9.5(10) s | ИП (>75%) | 74Ga | (0)(+#) | ||||||||||||||
β−? (<25%) | 74Ge | ||||||||||||||||||
75Ga | 31 | 44 | 74.92650448(72) | 126(2) s | β− | 75Ge | 3/2− | ||||||||||||
76Ga | 31 | 45 | 75.9288276(21) | 30.6(6) s | β− | 76Ge | 2− | ||||||||||||
77Ga | 31 | 46 | 76.9291543(26) | 13.2(2) s | β− | 77mGe (88%) | 3/2− | ||||||||||||
77Ge (12%) | |||||||||||||||||||
78Ga | 31 | 47 | 77.9316109(11) | 5.09(5) s | β− | 78Ge | 2− | ||||||||||||
78mGa | 498.9(5) keV | 110(3) ns | ИП | 78Ga | |||||||||||||||
79Ga | 31 | 48 | 78.9328516(13) | 2.848(3) s | β− (99.911%) | 79Ge | 3/2− | ||||||||||||
β−, н (0.089%) | 78Ge | ||||||||||||||||||
80Ga | 31 | 49 | 79.9364208(31) | 1.9(1) s | β− (99.14%) | 80Ge | 6− | ||||||||||||
β−, n (.86%) | 79Ge | ||||||||||||||||||
80mGa[n 3] | 22.45(10) keV | 1.3(2) s | β− | 80Ge | 3− | ||||||||||||||
β−, n? | 79Ge | ||||||||||||||||||
ИП | 80Ga | ||||||||||||||||||
81Ga | 31 | 50 | 80.9381338(35) | 1.217(5) s | β− (87.5%) | 81mGe | 5/2− | ||||||||||||
β−, n (12.5%) | 80Ge | ||||||||||||||||||
82Ga | 31 | 51 | 81.9431765(26) | 600(2) ms | β− (78.8%) | 82Ge | 2− | ||||||||||||
β−, n (21.2%) | 81Ge | ||||||||||||||||||
β−, 2n? | 80Ge | ||||||||||||||||||
82mGa | 140.7(3) keV | 93.5(67) ns | ИП | 82Ga | (4−) | ||||||||||||||
83Ga | 31 | 52 | 82.9471203(28) | 310.0(7) ms | β−, n (85%) | 82Ge | 5/2−# | ||||||||||||
β− (15%) | 83Ge | ||||||||||||||||||
β−, 2n? | 81Ge | ||||||||||||||||||
84Ga | 31 | 53 | 83.952663(32) | 97.6(12) ms | β− (55%) | 84Ge | 0−# | ||||||||||||
β−, n (43%) | 83Ge | ||||||||||||||||||
β−, 2n (1.6%) | 82Ge | ||||||||||||||||||
85Ga | 31 | 54 | 84.957333(40) | 95.3(10) ms | β−, n (77%) | 84Ge | (5/2−) | ||||||||||||
β− (22%) | 85Ge | ||||||||||||||||||
β−, 2n (1.3%) | 83Ge | ||||||||||||||||||
86Ga | 31 | 55 | 85.96376(43)# | 49(2) ms | β−, n (69%) | 85Ge | |||||||||||||
β−, 2n (16.2%) | 84Ge | ||||||||||||||||||
β− (15%) | 86Ge | ||||||||||||||||||
87Ga | 31 | 56 | 86.96901(54)# | 29(4) ms | β−, n (81%) | 86Ge | 5/2−# | ||||||||||||
β−, 2n (10.2%) | 85Ge | ||||||||||||||||||
β− (9%) | 87Ge | ||||||||||||||||||
88Ga[8] | 31 | 57 | 87.97596(54)# | β−? | 88Ge | ||||||||||||||
β−, n? | 87Ge | ||||||||||||||||||
89Ga[8] | 31 | 58 | |||||||||||||||||
- ↑ mGa – Возбуден јадрен изомер.
- ↑ ( ) – Неизвесноста (1σ) е дадена во концизен облик во загради по соодветните последни цифри.
- ↑ # – Атомска маса означена со #: вредноста и неизвесноста не се само изведени само од опитни податоци, туку барем делумно од трендови од масената површина (TMS).
- ↑
Облици на распад:
EC: Електронски зафат IT: Јадрен преод n: Неутронски распад p: Протонски распад - ↑ Задебелен симбол како изведен – Изведениот производ е стабилен.
- ↑ ( ) спинова вредност – Означува спин со слаби зададени аргументи.
- ↑ # – Вредностите означени со # не се само изведени од опитни податоци, туку барем делумно и од трендови во соседните нуклиди (TNN).
Галиум-67
[уреди | уреди извор]Галиум-67 (67
Ga
) има полураспад од 3,26 денови и се распаѓа со електронски зафат и гама-зрачење (во де-ексцитација) до стабилен цинк-67. Тоа е радиофармацевтски препарат кој се употребува при галиумско скенирање (алтернативно, може да се користи пократкотрајниот галиум-68). Овој изотоп со гама-зрачење е снимен со гама камера.
Галиум-68
[уреди | уреди извор]Галиум-68 ( 68
Ga
е позитронски емитер со полураспад од 68 минути, кој се распаѓа до стабилен цинк-68. Тоа е радиофармацевтски препарат, генериран in situ од електронски зафат на германиум-68 (полураспад од 271 денови) поради неговиот краток полураспад. Овој изотоп што има позитронско зрачење може ефикасно да се слика со ПЕТ скенирање. Алтернативно, може да се користи подолготрајниот галиум-67. Галиум-68 се употребува само како ознака што емитува позитрон за лиганд кој се врзува за одредени ткива, како што е DOTATOC, кој е аналог на соматостатин корисен за сликање на невроендокрини тумори. Галиум-68 DOTA скеновите сè повеќе ги заменуваат скеновите со октреотид (тип на скенирање на индиум-111 со користење на октреотид како лиганд на соматостатин рецептор). 68
Ga
се врзува за хемикалија како што е DOTATOC и позитроните што ги емитира се сликаат со PET-CT скен. Ваквите скенови се корисни за наоѓање на невроендокрини тумори и рак на панкреасот. [9] Така, скенирањето на октреотид за тумори се повеќе се заменува со скенирање на галиум-68 DOTATOC. [10]
Белешки
[уреди | уреди извор]- ↑ Деексцитациона гама се користи во медицински слики
- ↑ Медицински употреблив радиоизотоп
- ↑ Редоследот на основната состојба и изомерот е неизвесен.
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Standard Atomic Weights 2013. Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights
- ↑ 2,0 2,1 Zhang Y; Evans JRG; Zhang S (2011). „Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks“. J. Chem. Eng. Data. 56 (2): 328–337. doi:10.1021/je1011086.
- ↑ Patrick Hofmann. "Colture. Ein Programm zur interaktiven Visualisierung von Festkörperstrukturen sowie Synthese, Struktur und Eigenschaften von binären und ternären Alkali- und Erdalkalimetallgalliden", стр. 72. (Предлошката побарува јазичен код ISO 639.)[[Категорија:Статии со надворешни врски на Предлошката побарува јазичен код ISO 639.]]
- ↑ Kumlin, J; Dam, J; Langkjaer, N; Chua, C.J.; Borjian, S.; Kassaian, A; Hook, B; Zeisler, S; Schaffer, P (October 2019). „Multi-Curie Production of Ga-68 on a Biomedical Cyclotron“. Conference: EANM'19. Посетено на 13 December 2019.
- ↑ Thisgaard, Helge; Kumlin, Joel; Langkjær, Niels; Chua, Jansen; Hook, Brian; Jensen, Mikael; Kassaian, Amir; Zeisler, Stefan; Borjian, Sogol (2021-01-07). „Multi-curie production of gallium-68 on a biomedical cyclotron and automated radiolabelling of PSMA-11 and DOTATATE“. EJNMMI Radiopharmacy and Chemistry. 6 (1): 1. doi:10.1186/s41181-020-00114-9. ISSN 2365-421X. PMC 7790954 Проверете ја вредноста
|pmc=
(help). PMID 33411034 Проверете ја вредноста|pmid=
(help). - ↑ Half-life, decay mode, nuclear spin, and isotopic composition is sourced in:
Kondev, F. G.; Wang, M.; Huang, W. J.; Naimi, S.; Audi, G. (2021). „The NUBASE2020 evaluation of nuclear properties“ (PDF). Chinese Physics C. 45 (3): 030001. doi:10.1088/1674-1137/abddae. - ↑ Wang, Meng; Huang, W.J.; Kondev, F.G.; Audi, G.; Naimi, S. (2021). „The AME 2020 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs and references*“. Chinese Physics C. 45 (3): 030003. doi:10.1088/1674-1137/abddaf.
- ↑ 8,0 8,1 Shimizu, Y.; Kubo, T.; Sumikama, T.; Fukuda, N.; Takeda, H.; Suzuki, H.; Ahn, D. S.; Inabe, N.; Kusaka, K.; Ohtake, M.; Yanagisawa, Y.; Yoshida, K.; Ichikawa, Y.; Isobe, T.; Otsu, H.; Sato, H.; Sonoda, T.; Murai, D.; Iwasa, N.; Imai, N.; Hirayama, Y.; Jeong, S. C.; Kimura, S.; Miyatake, H.; Mukai, M.; Kim, D. G.; Kim, E.; Yagi, A. (8 April 2024). „Production of new neutron-rich isotopes near the N = 60 isotones Ge 92 and As 93 by in-flight fission of a 345 MeV/nucleon U 238 beam“. Physical Review C. 109 (4): 044313. doi:10.1103/PhysRevC.109.044313.
- ↑ Hofman, M.S.; Kong, G.; Neels, O.C.; Eu, P.; Hong, E.; Hicks, R.J. (2012). „High management impact of Ga-68 DOTATATE (GaTate) PET/CT for imaging neuroendocrine and other somatostatin expressing tumours“. Journal of Medical Imaging and Radiation Oncology. 56 (1): 40–47. doi:10.1111/j.1754-9485.2011.02327.x. PMID 22339744.
- ↑ „Management of Small Bowel Neuroendocrine Tumors“. Journal of Oncology Practice. 14 (8): 471–482. 2018. doi:10.1200/JOP.18.00135. PMC 6091496. PMID 30096273.CS1-одржување: display-автори (link)
Изотопи на хемиските елементи | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 H |
2 He | ||||||||||||||||
3 Li |
4 Be |
5 B |
6 C |
7 N |
8 O |
9 F |
10 Ne | ||||||||||
11 Na |
12 Mg |
13 Al |
14 Si |
15 P |
16 S |
17 Cl |
18 Ar | ||||||||||
19 K |
20 Ca |
21 Sc |
22 Ti |
23 V |
24 Cr |
25 Mn |
26 Fe |
27 Co |
28 Ni |
29 Cu |
30 Zn |
31 Ga |
32 Ge |
33 As |
34 Se |
35 Br |
36 Kr |
37 Rb |
38 Sr |
39 Y |
40 Zr |
41 Nb |
42 Mo |
43 Tc |
44 Ru |
45 Rh |
46 Pd |
47 Ag |
48 Cd |
49 In |
50 Sn |
51 Sb |
52 Te |
53 I |
54 Xe |
55 Cs |
56 Ba |
![]() |
72 Hf |
73 Ta |
74 W |
75 Re |
76 Os |
77 Ir |
78 Pt |
79 Au |
80 Hg |
81 Tl |
82 Pb |
83 Bi |
84 Po |
85 At |
86 Rn |
87 Fr |
88 Ra |
![]() |
104 Rf |
105 Db |
106 Sg |
107 Bh |
108 Hs |
109 Mt |
110 Ds |
111 Rg |
112 Cn |
113 Nh |
114 Fl |
115 Mc |
116 Lv |
117 Ts |
118 Og |
![]() |
57 La |
58 Ce |
59 Pr |
60 Nd |
61 Pm |
62 Sm |
63 Eu |
64 Gd |
65 Tb |
66 Dy |
67 Ho |
68 Er |
69 Tm |
70 Yb |
71 Lu | ||
![]() |
89 Ac |
90 Th |
91 Pa |
92 U |
93 Np |
94 Pu |
95 Am |
96 Cm |
97 Bk |
98 Cf |
99 Es |
100 Fm |
101 Md |
102 No |
103 Lr | ||