Прејди на содржината

Изотопи на галиумот

Од Википедија — слободната енциклопедија
Галиум  (31Ga)
Општи својства
Име и симболгалиум (Ga)
Изгледсребрено-бела
Галиумот во периодниот систем
Водород (двоатомски неметал)
Хелиум (благороден гас)
Литиум (алкален метал)
Берилиум (земноалкален метал)
Бор (металоид)
Јаглерод (повеќеатомски неметал)
Азот (двоатомски неметал)
Кислород (двоатомски неметал)
Флуор (двоатомски неметал)
Неон (благороден гас)
Натриум (алкален метал)
Магнезиум (земноалкален метал)
Алуминиум (слаб метал)
Силициум (металоид)
Фосфор (повеќеатомски неметал)
Сулфур (повеќеатомски неметал)
Хлор (двоатомски неметал)
Аргон (благороден гас)
Калиум (алкален метал)
Калциум (земноалкален метал)
Скандиум (преоден метал)
Титан (преоден метал)
Ванадиум (преоден метал)
Хром (преоден метал)
Манган (преоден метал)
Железо (преоден метал)
Кобалт (преоден метал)
Никел (преоден метал)
Бакар (преоден метал)
Цинк (преоден метал)
Галиум (слаб метал)
Германиум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (повеќеатомски неметал)
Бром (двоатомски неметал)
Криптон (благороден гас)
Рубидиум (алкален метал)
Стронциум (земноалкален метал)
Итриум (преоден метал)
Циркониум (преоден метал)
Ниобиум (преоден метал)
Молибден (преоден метал)
Технециум (преоден метал)
Рутениум (преоден метал)
Родиум (преоден метал)
Паладиум (преоден метал)
Сребро (преоден метал)
Кадмиум (преоден метал)
Индиум (слаб метал)
Калај (слаб метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (двоатомски неметал)
Ксенон (благороден гас)
Цезиум (алкален метал)
Бариум (земноалкален метал)
Лантан (лантаноид)
Цериум (лантаноид)
Празеодиум (лантаноид)
Неодиум (лантаноид)
Прометиум (лантаноид)
Самариум (лантаноид)
Европиум (лантаноид)
Гадолиниум (лантаноид)
Тербиум (лантаноид)
Диспрозиум (лантаноид)
Холмиум (лантаноид)
Ербиум (лантаноид)
Тулиум (лантаноид)
Итербиум (лантаноид)
Лутециум (лантаноид)
Хафниум (преоден метал)
Тантал (преоден метал)
Волфрам (преоден метал)
Рениум (преоден метал)
Осмиум (преоден метал)
Иридиум (преоден метал)
Платина (преоден метал)
Злато (преоден метал)
Жива (преоден метал)
Талиум (слаб метал)
Олово (слаб метал)
Бизмут (слаб метал)
Полониум (слаб метал)
Астат (металоид)
Радон (благороден гас)
Франциум (алкален метал)
Радиум (земноалкален метал)
Актиниум (актиноид)
Ториум (актиноид)
Протактиниум (актиноид)
Ураниум (актиноид)
Нептуниум (актиноид)
Плутониум (актиноид)
Америциум (актиноид)
Кириум (актиноид)
Берклиум (актиноид)
Калифорниум (актиноид)
Ајнштајниум (актиноид)
Фермиум (актиноид)
Менделевиум (актиноид)
Нобелиум (актиноид)
Лоренциум (актиноид)
Радерфордиум (преоден метал)
Дубниум (преоден метал)
Сиборгиум (преоден метал)
Бориум (преоден метал)
Хасиум (преоден метал)
Мајтнериум (непознати хемиски својства)
Дармштатиум (непознати хемиски својства)
Рендгениум (непознати хемиски својства)
Копернициум (преоден метал)
Нихониум (непознати хемиски својства)
Флеровиум (слаб метал)
Московиум (непознати хемиски својства)
Ливермориум (непознати хемиски својства)
Тенесин (непознати хемиски својства)
Оганесон (непознати хемиски својства)
Al

Ga

In
цинкгалиумгерманиум
Атомски број31
Стандардна атомска тежина (±) (Ar)69,723(1)[1]
Категорија  слаб метал
Група и блокгрупа 13, p-блок
ПериодаIV периода
Електронска конфигурација[Ar] 3d10 4s2 4p1
по обвивка
2, 8, 18, 3
Физички својства
Фазацврста
Точка на топење302,9146 K ​(29,7646 °C)
Точка на вриење2.673 K ​(2.400 °C)[2]
Густина близу с.т.5,91 г/см3
кога е течен, при т.т.6,095 г/см3
Топлина на топење5,59 kJ/mol
Топлина на испарување256 kJ/mol[2]
Моларен топлински капацитет25,86 J/(mol·K)
парен притисок
P (Pa) 1 10 100 1 k 10 k 100 k
при T (K) 1.310 1.448 1.620 1.838 2.125 2.518
Атомски својства
Оксидациони степени3, 2, 1, −1, −2, −4, −5[3] ​(амфотерен оксид)
ЕлектронегативностПолингова скала: 1,81
Енергии на јонизацијаI: 578,8 kJ/mol
II: 1.979,3 kJ/mol
II: 2.963 kJ/mol
(повеќе)
Атомски полупречникемпириски: 135 пм
Ковалентен полупречник122±3 пм
Ван дер Валсов полупречник187 пм
Color lines in a spectral range
Спектрални линии на галиум
Разни податоци
Кристална структураорторомпска
Кристалната структура на галиумот
Брзина на звукот тенка прачка2.740 м/с (при 20 °C)
Топлинско ширење18 µм/(m·K) (при 25 °C)
Топлинска спроводливост40,6 W/(m·K)
Електрична отпорност270 nΩ·m (при 20 °C)
Магнетно подредувањедијамагнетно
Модул на растегливост9,8 GPa
Поасонов сооднос0,47
Мосова тврдост1,5
Бринелова тврдост56,8–68,7 MPa
CAS-број7440-55-3
Историја
Наречен поПо Gallia латинското име за Франција, татковината на откривачот
ПредвиделДмитри Менделеев (1871)
Откриен и првпат издвоенЛекок де Буабодран (1875)
Најстабилни изотопи
Главна статија: Изотопи на галиумот
изо ПЗ полураспад РР РЕ (MeV) РП
69Ga 60,11 % 69Ga е стабилен со 38 неутрони
71Ga 39,89 % 71Ga е стабилен со 40 неутрони
| наводи | Википодатоци

Природниот галиум (31Ga) се состои од мешавина од два стабилни изотопи: галиум-69 и галиум-71. Познати се дваесет и девет радиоизотопи, сите вештачки, со атомски маси кои се движат од 60 до 89; заедно со три јадрени изомери, 64mGa, 72mGa и 74mGa. Повеќето изотопи со атомски масен број под 69 се распаѓаат до изотопи на цинк, додека повеќето изотопи со маса над 71 се распаѓаат до изотопи на германиум. Меѓу нив, комерцијално најважните радиоизотопи се галиум-67 и галиум-68.

Галиум-67 (полураспад од 3,3 денови) е изотоп што емитува гама (гама зрак што се емитува веднаш по електронски зафат) што се употребува во стандардното јадрено медицинско скенирање, во процедури обично наречени галиумско скенирање. Обично се користи како слободен јон, Ga3+. Тоа е најдолговечниот радиоизотоп на галиум.

Пократкиот галиум-68 (полураспад од 68 минути) е изотоп што емитува позитрон, генериран во многу мали количини од германиум-68 во генераторите на галиум-68 или во многу поголеми количини со протонско бомбардирање од 68Zn во ниско-енергетски медицински циклотрони, [4], [5] ПЕТ скенови. За оваа употреба, тој обично се прикачува како трагач за молекулата носител (на пример, аналогот на соматостатин DOTATOC), што на добиениот радиофармацевтски препарат му дава различна специфичност за земање ткиво од јонскиот 67Ga радиоизотоп кој вообичаено се употребува во стандардните галиумски скенови.

Список на изотопи

[уреди | уреди извор]
Нуклид[6]
[б 1]
Z N Изотопна маса (Da)[7]
[б 2][б 3]
Полураспад
Распаден
облик

[б 4]
Изведен
изотоп

[б 5]
Спин и
парност
[б 6][б 7]
Природна застапеност (моларен удел)
Енергија на возбуда Нормален сразмер Варијантен опсег
60Ga 31 29 59.95750(22)# 72.4(17) ms β+ (98.4%) 60Zn (2+)
β+, п (1.6%) 59Cu
β+, α? (<0.023%) 56Ni
61Ga 31 30 60.949399(41) 165.9(25) ms β+ 61Zn 3/2−
β+, p? (<0.25%) 60Cu
62Ga 31 31 61.94418964(68) 116.122(21) ms β+ 62Zn 0+
63Ga 31 32 62.9392942(14) 32.4(5) s β+ 63Zn 3/2−
64Ga 31 33 63.9368404(15) 2.627(12) min β+ 64Zn 0(+#)
64mGa 42.85(8) keV 21.9(7) μs ИП 64Ga (2+)
65Ga 31 34 64.93273442(85) 15.133(28) min β+ 65Zn 3/2−
66Ga 31 35 65.9315898(12) 9.304(8) h β+ 66Zn 0+
67Ga[n 1] 31 36 66.9282023(13) 3.2617(4) d ЕЗ 67Zn 3/2−
68Ga[n 2] 31 37 67.9279802(15) 67.842(16) min β+ 68Zn 1+
69Ga 31 38 68.9255735(13) Стабилен 3/2− 0.60108(50)
70Ga 31 39 69.9260219(13) 21.14(5) min β (99.59%) 70Ge 1+
ЕЗ (0.41%) 70Zn
71Ga 31 40 70.92470255(87) Стабилен 3/2− 0.39892(50)
72Ga 31 41 71.92636745(88) 14.025(10) h β 72Ge 3−
72mGa 119.66(5) keV 39.68(13) ms ИП 72Ga (0+)
73Ga 31 42 72.9251747(18) 4.86(3) h β 73Ge 1/2−
73mGa 0.15(9) keV <200 ms ИП? 73Ga 3/2−
β 73Ge
74Ga 31 43 73.9269457(32) 8.12(12) min β 74Ge (3−)
74mGa 59.571(14) keV 9.5(10) s ИП (>75%) 74Ga (0)(+#)
β? (<25%) 74Ge
75Ga 31 44 74.92650448(72) 126(2) s β 75Ge 3/2−
76Ga 31 45 75.9288276(21) 30.6(6) s β 76Ge 2−
77Ga 31 46 76.9291543(26) 13.2(2) s β 77mGe (88%) 3/2−
77Ge (12%)
78Ga 31 47 77.9316109(11) 5.09(5) s β 78Ge 2−
78mGa 498.9(5) keV 110(3) ns ИП 78Ga
79Ga 31 48 78.9328516(13) 2.848(3) s β (99.911%) 79Ge 3/2−
β, н (0.089%) 78Ge
80Ga 31 49 79.9364208(31) 1.9(1) s β (99.14%) 80Ge 6−
β, n (.86%) 79Ge
80mGa[n 3] 22.45(10) keV 1.3(2) s β 80Ge 3−
β, n? 79Ge
ИП 80Ga
81Ga 31 50 80.9381338(35) 1.217(5) s β (87.5%) 81mGe 5/2−
β, n (12.5%) 80Ge
82Ga 31 51 81.9431765(26) 600(2) ms β (78.8%) 82Ge 2−
β, n (21.2%) 81Ge
β, 2n? 80Ge
82mGa 140.7(3) keV 93.5(67) ns ИП 82Ga (4−)
83Ga 31 52 82.9471203(28) 310.0(7) ms β, n (85%) 82Ge 5/2−#
β (15%) 83Ge
β, 2n? 81Ge
84Ga 31 53 83.952663(32) 97.6(12) ms β (55%) 84Ge 0−#
β, n (43%) 83Ge
β, 2n (1.6%) 82Ge
85Ga 31 54 84.957333(40) 95.3(10) ms β, n (77%) 84Ge (5/2−)
β (22%) 85Ge
β, 2n (1.3%) 83Ge
86Ga 31 55 85.96376(43)# 49(2) ms β, n (69%) 85Ge
β, 2n (16.2%) 84Ge
β (15%) 86Ge
87Ga 31 56 86.96901(54)# 29(4) ms β, n (81%) 86Ge 5/2−#
β, 2n (10.2%) 85Ge
β (9%) 87Ge
88Ga[8] 31 57 87.97596(54)# β? 88Ge
β, n? 87Ge
89Ga[8] 31 58
 прегледај 
  1. mGa – Возбуден јадрен изомер.
  2. ( ) – Неизвесноста (1σ) е дадена во концизен облик во загради по соодветните последни цифри.
  3. # – Атомска маса означена со #: вредноста и неизвесноста не се само изведени само од опитни податоци, туку барем делумно од трендови од масената површина (TMS).
  4. Облици на распад:
    EC: Електронски зафат
    IT: Јадрен преод
    n: Неутронски распад
    p: Протонски распад
  5. Задебелен симбол како изведен – Изведениот производ е стабилен.
  6. ( ) спинова вредност – Означува спин со слаби зададени аргументи.
  7. # – Вредностите означени со # не се само изведени од опитни податоци, туку барем делумно и од трендови во соседните нуклиди (TNN).

Галиум-67 (67
Ga
) има полураспад од 3,26 денови и се распаѓа со електронски зафат и гама-зрачење (во де-ексцитација) до стабилен цинк-67. Тоа е радиофармацевтски препарат кој се употребува при галиумско скенирање (алтернативно, може да се користи пократкотрајниот галиум-68). Овој изотоп со гама-зрачење е снимен со гама камера.

Галиум-68 ( 68
Ga
е позитронски емитер со полураспад од 68 минути, кој се распаѓа до стабилен цинк-68. Тоа е радиофармацевтски препарат, генериран in situ од електронски зафат на германиум-68 (полураспад од 271 денови) поради неговиот краток полураспад. Овој изотоп што има позитронско зрачење може ефикасно да се слика со ПЕТ скенирање. Алтернативно, може да се користи подолготрајниот галиум-67. Галиум-68 се употребува само како ознака што емитува позитрон за лиганд кој се врзува за одредени ткива, како што е DOTATOC, кој е аналог на соматостатин корисен за сликање на невроендокрини тумори. Галиум-68 DOTA скеновите сè повеќе ги заменуваат скеновите со октреотид (тип на скенирање на индиум-111 со користење на октреотид како лиганд на соматостатин рецептор). 68
Ga
се врзува за хемикалија како што е DOTATOC и позитроните што ги емитира се сликаат со PET-CT скен. Ваквите скенови се корисни за наоѓање на невроендокрини тумори и рак на панкреасот. [9] Така, скенирањето на октреотид за тумори се повеќе се заменува со скенирање на галиум-68 DOTATOC. [10]

  1. Деексцитациона гама се користи во медицински слики
  2. Медицински употреблив радиоизотоп
  3. Редоследот на основната состојба и изомерот е неизвесен.
  1. Standard Atomic Weights 2013. Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights
  2. 2,0 2,1 Zhang Y; Evans JRG; Zhang S (2011). „Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks“. J. Chem. Eng. Data. 56 (2): 328–337. doi:10.1021/je1011086.
  3. Patrick Hofmann. "Colture. Ein Programm zur interaktiven Visualisierung von Festkörperstrukturen sowie Synthese, Struktur und Eigenschaften von binären und ternären Alkali- und Erdalkalimetallgalliden", стр. 72. (Предлошката побарува јазичен код ISO 639.)[[Категорија:Статии со надворешни врски на Предлошката побарува јазичен код ISO 639.]] 
  4. Kumlin, J; Dam, J; Langkjaer, N; Chua, C.J.; Borjian, S.; Kassaian, A; Hook, B; Zeisler, S; Schaffer, P (October 2019). „Multi-Curie Production of Ga-68 on a Biomedical Cyclotron“. Conference: EANM'19. Посетено на 13 December 2019.
  5. Thisgaard, Helge; Kumlin, Joel; Langkjær, Niels; Chua, Jansen; Hook, Brian; Jensen, Mikael; Kassaian, Amir; Zeisler, Stefan; Borjian, Sogol (2021-01-07). „Multi-curie production of gallium-68 on a biomedical cyclotron and automated radiolabelling of PSMA-11 and DOTATATE“. EJNMMI Radiopharmacy and Chemistry. 6 (1): 1. doi:10.1186/s41181-020-00114-9. ISSN 2365-421X. PMC 7790954 Проверете ја вредноста |pmc= (help). PMID 33411034 Проверете ја вредноста |pmid= (help).
  6. Half-life, decay mode, nuclear spin, and isotopic composition is sourced in:
    Kondev, F. G.; Wang, M.; Huang, W. J.; Naimi, S.; Audi, G. (2021). „The NUBASE2020 evaluation of nuclear properties“ (PDF). Chinese Physics C. 45 (3): 030001. doi:10.1088/1674-1137/abddae.
  7. Wang, Meng; Huang, W.J.; Kondev, F.G.; Audi, G.; Naimi, S. (2021). „The AME 2020 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs and references*“. Chinese Physics C. 45 (3): 030003. doi:10.1088/1674-1137/abddaf.
  8. 8,0 8,1 Shimizu, Y.; Kubo, T.; Sumikama, T.; Fukuda, N.; Takeda, H.; Suzuki, H.; Ahn, D. S.; Inabe, N.; Kusaka, K.; Ohtake, M.; Yanagisawa, Y.; Yoshida, K.; Ichikawa, Y.; Isobe, T.; Otsu, H.; Sato, H.; Sonoda, T.; Murai, D.; Iwasa, N.; Imai, N.; Hirayama, Y.; Jeong, S. C.; Kimura, S.; Miyatake, H.; Mukai, M.; Kim, D. G.; Kim, E.; Yagi, A. (8 April 2024). „Production of new neutron-rich isotopes near the N = 60 isotones Ge 92 and As 93 by in-flight fission of a 345 MeV/nucleon U 238 beam“. Physical Review C. 109 (4): 044313. doi:10.1103/PhysRevC.109.044313.
  9. Hofman, M.S.; Kong, G.; Neels, O.C.; Eu, P.; Hong, E.; Hicks, R.J. (2012). „High management impact of Ga-68 DOTATATE (GaTate) PET/CT for imaging neuroendocrine and other somatostatin expressing tumours“. Journal of Medical Imaging and Radiation Oncology. 56 (1): 40–47. doi:10.1111/j.1754-9485.2011.02327.x. PMID 22339744.
  10. „Management of Small Bowel Neuroendocrine Tumors“. Journal of Oncology Practice. 14 (8): 471–482. 2018. doi:10.1200/JOP.18.00135. PMC 6091496. PMID 30096273.CS1-одржување: display-автори (link)