Игор Мандиќ

Од Википедија — слободната енциклопедија
Игор Мандиќ
Igor Mandić
Мандиќ во 2008 година на саемот за книги во Загреб
Роден/а20 ноември 1939(1939-11-20)
Шибеник, Хрватска Бановина, Кралство Југославија
Починат/а13 март 2022(2022-03-13) (возр. 82)
Занимање
Јазикхрватски
Националностхрватска
Апсолвент наУниверзитет во Загреб
Период1959 — 2022

Игор Мандиќ (Шибеник, 20 ноември 1939Загреб, 13 март 2022) — книжевен критичар, есеист, колумнист и полемичар. Објавувал книжевна критика, социокултурни фељтони, есеи и полемики. Бил долгогодишен соработник на многу радио и телевизиски станици. Добитник е на Наградата за животно дело на Хрватското здружение на новинари во 2005 година.

Животопис[уреди | уреди извор]

Дипломирал компаративна книжевност на Филозофскиот факултет во Загреб во 1963 година. Од 1966 година е вработен во Вјесник, како критичар во дневните весници, како колумнист за „Вјесник у сриједу“ и како внатрешен рецензент, уредник и автор на текстови во некои од изданијата на Вјесник. Од 1993 до 1995 година пишувал културни коментари за Слободна Далмација, а во 1997 година станал слободен уметник, објавувајќи во различни весници, меѓу кои и Нови пламен. Бил главен уредник на весникот Вјесник (2000). Живеел и работел во Загреб, каде што починал на 13 март 2022 година.

Политички ставови[уреди | уреди извор]

Во емисијата Во недела во два, Мандиќ рекол дека Татковинската војна била „граѓанска војна“ и дека тоа не е агресија туку уназадување бидејќи е нормално да се очекува побуна на Србите за ситуацијата во Хрватска.[1] Тој бил против независноста на Косово бидејќи, според него, Космет е српска земја.[се бара извор] Исто така, изјавил дека се противи на независноста на Црна Гора. Тој смета дека Србите и Хрватите се „две племиња од ист народ“ и дека е за повторно создавање на федерална заедница.[се бара извор]

Дел од изјавата на Мандиќ од комеморацијата во Јадовно на 26 јуни 2011 година (според српските Новости): „Усташкиот колачки менталитет сè уште е во хрватскиот народ и тоа можам да го викам од облакодерот на плоштадот на Републиката во Загреб“... „Сѐ додека има злонамерни извици на стадионите, графити... а зад таа омраза и ирационален бес потпомогнати од политиката, нема да има среќа. Што е уште полошо, зад сето тоа се крие интересот на цела фашистичка Европа.[2]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Uz dlaku, критики (Загреб, 1970)
  • Mysterium televisionis, есеи (Сплит, 1972)
  • Gola masa, фељтони (Загреб, 1973)
  • Nježno srce, полемики (Загреб, 1975)
  • Mitologija svakidašnjeg života, фељтони (Риека, 1976)
  • Od Bacha do Cagea, есеи, критики (Загреб, 1977)
  • 101 kratka kritika (Загреб, 1977)
  • U sjeni ocvale glazbe, полемики (Загреб, 1977)
  • Policajci duha, полемики (Загреб, 1979)
  • Šok sadašnjosti, есеи (Загреб, 1979)
  • Arsen, монографија (Загреб, 1983)
  • Književnost i medijska kultura, есеи (Загреб, 1984)
  • Što, zapravo, hoće te žene?, фељтони (Загреб, 1984., Вараждин и Пула, 1985)
  • Principi krimića, есеи (Белград, 1985)
  • Jedna antologija hrvatske poratne poezije, антологија (Прокупље, Загреб, 1987)
  • Zbogom dragi Krleža, полемики (Белград, 1988)
  • Bračna kuhinja, фељтони /со Славица Мандиќ / (Загреб, 1989)
  • Ekstaze i mamurluci, есеи (Загреб, 1989)
  • Romani krize, критики (Белград, 1996)
  • Književno (st)ratište, критики (Загреб, 1998)
  • Za našu stvar, критики, полемики (Загреб, 1999.; II роширено издание, Белград, 2001)
  • Prijapov problem, есеи (1999)
  • Između dv(ij)e vatre, колумни (Белград, 2000)
  • Bijela vrana, колумни-полемики (Загреб, 2002)
  • Sloboda lajanja i Zauzeto, Hrvat (Загреб, 2012)
  • Hitna služba; избор колумни од „Вјесник“ 1999 – 2005 (Загреб, 2005)
  • Sebi pod kožu. Nehotična autobiografija (Загреб, 2006)
  • Bračna kuhinja /со Славица Мандиќ/ (Загреб, 2006)
  • Notes - VUS 1968-1972 (Загреб, 2007)
  • U zadnji čas. Autobiografski reality show (Загреб, 2009)

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Nedjeljom u dva: Smrt, ljubav i patriotizam po Mandiću“. Hrvatska radiotelevizija. Посетено на 2021-01-03.
  2. novossti.com, Ne slavimo smrt nego život svih ljudi, 3. srpnja 2011., пристапено 10 јули 2011