Здружение на книжевниците на Србија
| Удружење књижевника Србије Udruženje književnika Srbije | |
![]() | |
| Седиште | ул. Француска бр. 7, Белград |
|---|---|
| Место | Србија |
| Клучни лица | Милош Јанковиќ (претседател) |
| Мреж. место | uksrbije.org.rs |
Здружение на книжевниците на Србија (ЗКС) — здружение основано на 26 мај 1905 година, во станот на Српската книжевна задруга, со присуство на 21 писател, а под претседателство на Милан Милиќевиќ, доајенот на српските писатели по возраст, кога е донесена одлуката за основање на Српското книжевно друштво. Гласило на Друштвото бил весникот „Књижевне новине“, основан во 1948 година.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]На Здружението на книжевниците на Србија му претходеле:
- „Друштво за уметност“ (1883)
- „Книжевно-уметничка заедница“ (1892)
- „Друштво на српските писатели и уметници“ (1902)
Овие друштва се сметаат за претходници на „Српското книжевно друштво“.
Главни цели
[уреди | уреди извор]Главните цели на Српското книжевничко друштво се:
- да ги здружи српските писатели во една заедница
- да ги заштити професионалните интереси на своите членови
- да ги регулира меѓусебните односи
- да се регулираат односите со издавачите и публиката
- да ги олеснат условите за нивната книжевна работа
- да им помогне на своите членови или нивните семејства кои се нашле во тешка финансиска состојба
Прва управа
[уреди | уреди извор]
Првиот одбор од пет члена бил избран со тајно гласање.[2] Негови членови биле:
- Симо Матавуљ, претседател
- Јован Скерлиќ, секретар
- Добросав Ружиќ, благајник
- Живојин О. Дачиќ, библиотекар
- Риста Ј. Одавиќ, домаќин
Основачи
[уреди | уреди извор]Основачи и први чланови Српското книжевничкоКни друштво биле: д-р Александар Белиќ, Боривоје Поповиќ, Добросав Ружиќ, Драгомир Јанковиќ, д-р Драгољуб Павловиќ, Драгутин Илиќ, Живојин Дачиќ, д-р Јован Скерлиќ, д-р Лујо Војновиќ, Љубомир Јовановиќ, Милан Милиќевиќ, Милован Глишиќ, Милорад Ј. Митровиќ, Милорад Павловиќ, д-р Никола Вулиќ, Павле Поповиќ, Петар Одавиќ, Радоје Домановиќ, Риста Одавиќ, Симо Матавуљ, и д-р Станоје Станојевиќ.
Поврзано
[уреди | уреди извор]Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ „Књижевне новине“. Званични веб-сајт. Удружење књижевника Србије. Архивирано од изворникот на 04. 09. 2018. Посетено на 25. 11. 2020. Проверете ги датумските вредности во:
|accessdate=, |archive-date=(help) - ↑ „Званичан сајт Удружење књижевника Србије“. Удружење књижевника Србије. Архивирано од изворникот на 19. 01. 2019. Посетено на 23. 1. 2018. Проверете ги датумските вредности во:
|accessdate=, |archive-date=(help)
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- Милијан Деспотовић: „Монаштво писане речи”, о књизи, „Удружење српских књижевника 1905-1945”, у књизи „Дисање у речи”, Свитак, Пожега, 2023.
- Удружење књижевника Србије
- Удружење српских књижевника 1905-1945, Милован Ј. Богавац, УКС
- „Француска 7” – некад институција а данас чист ентузијазам („Политика”, 7. април 2018)
