Железо(III) азид
Други називи
| |
| Назнаки | |
|---|---|
| 14215-32-8 | |
| ChemSpider | 57449725 |
| |
| 3Д-модел (Jmol) | Слика |
| PubChem | 57348355 |
| |
| Својства | |
| Хемиска формула | |
| Моларна маса | 0 g mol−1 |
| Изглед | Темно кафеава цврстина (цврста материја)[1] |
| Точка на топење | |
| Растворливост | Растворлив во метанол |
| Опасност | |
| GHS-ознаки: | |
Пиктограми |
Предлошка:GHS01 |
Сигнални зборови |
Опасност |
| Слични супстанци | |
| Други катјони | Кобалт(II) азид Никел(II) азид Бакар(II) азид |
| Дополнителни податоци | |
| Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa) | |
| Наводи | |
Железо(III) азид, исто така наречен железен азид — хемиско соединение со формула Fe(N
3)
3. Тоа е крајно експлозивна, чувствителна на удар, хигроскопна темно кафеава цврстина (цврста материја). Ова соединение се користи за подготовка на различни азидоалкани, како што е n-бутил азид, од алкени преку образување на алкилборани и последователно антимарковниковско додавање на азидна група.[2]
Подготовка
[уреди | уреди извор]Ова соединение се подготвува со реакција на натриум азид и железо(III) сулфат во метанол:[2]
- 6 NaN
3 + Fe
2(SO
4)
3 → 2 Fe(N
3)
3 + 3 Na
2SO
4
Железо(III) азидот може да се образува и со импулсно гама-зрачење на мешавина од железо(II) перхлорат, натриум азид и водород пероксид.[3] Во овие услови, се образува неутрален N3 радикал, кој го оксидира железото(II) во железо(III), потоа железото(III) веднаш се комбинира со азидни јони.
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ „10“. Chemical Abstracts: Volume 11 (англиски). the University of Michigan: American Chemical Society. 1917. стр. 2901.
- 1 2 Andrew D. White (2001). „Iron(III) Azide“. Encyclopedia of Reagents for Organic Synthesis (англиски). John Wiley & Sons, Ltd. doi:10.1002/047084289X.ri053. ISBN 0471936235.
- ↑ George V. Buxton; Igor Janovský (1976). „Mechanism of the oxidation of iron(II) by the azide radical“. Journal of the Chemical Society, Faraday Transactions 1: Physical Chemistry in Condensed Phases (англиски). 72: 1884–1886. doi:10.1039/F19767201884.
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||