Енергетска демократија

Од Википедија — слободната енциклопедија

Енергетската демократија е политички, економски, социјален и културен концепт што ја спојува технолошката енергетска транзиција со зајакнување на демократијата и учеството на јавноста. Концептот е поврзан со постојана децентрализација на енергетските системи со енергетска ефикасност и обновлива енергија што се користат и за зајакната локална сопственост на енергија. Со новите зелени технологии на располагање, таков премин е можна примена на нови учесници: прозумери, задруги за обновлива енергија и општински, централи во сопственост на заедницата кои ја заменуваат централизираната, енергетски корпорации.

Овој концепт бил промовиран од деловниот сектор со обновливи извори на енергија,[1] локалните заедници,[2] синдикатите (на пр.,Глобален институт за труд, Синдикати за енергетска демократија [3] ), think tanks (на пр., Фондација Зелен институт ) итн.[4] и невладини организации (на пр., Фондација Роза Луксембург, REScoop.eu).

Постојат различни концепти на енергетска демократија. Ран концепт бил објавен од групата гегенстром со седиште во Берлин во 2012 година.[5] Тезата на трудот повикува на „100% транзиција кон обновлива енергија што е можно побрзо“ и реформа на сопственоста на производството на енергија: „цврсти енергетски корпорации! Социјализирајте се за обезбедување енергија! Гаметот на енергетската демократија ќе бидат јавните градски комунални претпријатија (Stadtwerke) и енергетските задруги.“ Концептот ги инспирирал германските климатски кампови во 2011 година, како збирка на тези и аргументи.[6] Климатскиот камп Лаузицкамп во Lusatia во 2012 година објавил кратко резиме на концептот: „Енергетска демократија значи да се осигура дека секој ја има потребната енергија. Сепак, енергијата мора да се произведува на начин што ниту штети, ниту ја загрозува животната средина или луѓето. Конкретно, ова значи оставање фосилни горива во земјата, дружење и демократизација на средствата за производство и промена на нашиот став кон потрошувачката на енергија“.[7]

Енергетската демократија тврди социјално праведен енергетски систем што се залага за јавен интерес кој дава приоритет на социјалните и еколошките цели отколку на енергетскиот систем насочен кон профит.[8]

Во 2014 година, концептот на енергетска демократија бил промовиран од градот Boulogne-Billancourt во Франција. За своето учество во предизвикот на градоначалниците на Блумберг, градот претставил иновативна визија за енергетска демократија заснована врз намалување на употребата на фосилни горива и систем на стимулации за поттикнување на граѓаните во намалувањето на нивната потрошувачка на енергија.

Енергетската-демократија е успешен концепт на движења на корените на трева за комбинирање на отпорот спротивставен на експлоатација на фосилни горива како јаглен или гас од шкрилци со алтернативна агенда.[9] Многумина ја сметаат Германија и нејзината транзиција кон обновлива енергија (Energiewende) како модел на енергетска демократија.[10]„Освен тоа, надежта е дека енергетската демократија може да понуди нови простори за соработка помеѓу еколошките движења и движењата за социјална, економска и работничка правда.“[11]

Академик, Џејмс Гудман, детално ја опишува разликата помеѓу енергетската политика во Германија и Индија, истражувајќи го учеството на јавноста во приодите кон обновливата енергија. Тој заклучува дека „енергетските политики се откриваат дека сè повеќе се вградени во пошироката„ климатска дијалектика“, принудувајќи нови, повеќе трансформативни можности на агендата.“[12]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. CleanTechnica Energy Democracy campaign website
  2. „Renewable Communities - Energy Democracy“. Архивирано од изворникот на 2013-09-27. Посетено на 2021-04-25.
  3. „Homepage“.
  4. Energy Democracy (Demokracja energetyczna) website
  5. Gegenstrom 2011, Energiepolitische Thesen http://www.gegenstromberlin.net/wp-content/uploads/2011/05/Energiepolitische_Thesen-gsb_2011.pdf Архивирано на 25 април 2021 г.
  6. Zeitung zu den Klimacamps 2011 im deutschsprachigen Raum http://www.klimacamp2011.de/files/klimazeitung-fin2.pdf
  7. quoted after the translation at Büro für eine demokratische Energiewende 2012 <http://energie-demokratie.de/what-is-energy-democracy Архивирано на 4 октомври 2018 г.>
  8. „PRINCIPLES OF ENERGY DEMOCRACY“. ENERGY DEMOCRACY (англиски). 2017-01-05. Посетено на 2020-10-23.
  9. Kunze, Conrad and Becker, Sören, Energy democracy in Europe: A survey and outlook, Rosa-Luxemburg-Stiftung Brussels Office, 2014. http://www.rosalux.de/publication/40662/energy-democracy-in-europe.html
  10. „Energy Democracy – Germany's ENERGIEWENDE to Renewables“ (англиски). Посетено на 2019-01-11.
  11. James Angel, Strategies of Energy Democracy, Rosa-Luxemburg-Stiftung Brussels Office, http://www.rosalux.de/publication/42125/strategien-der-energiedemokratie.html
  12. Goodman, James (2016). „The 'climate dialectic' in energy policy: Germany and India compared“. Energy Policy. 99: 184–193. doi:10.1016/j.enpol.2016.03.014.