Економија на Бутан

Од Википедија — слободната енциклопедија
Економија на Бутан
Тимфу е најголемиот економски центар на Бутан
ВалутаБутански нгултрум (BTN)
Фискална година1 јануари – 31 декември
Трговски организацииСАФТА
Статистика
БДП
  • $2.842 милијарди (номинално, 2019)[1]
  • $8.199 милијарди (ПКМ, 2019)[1]
Пораст на БДП
  • 3.8% (17/18) 3.9% (18/19e)
  • 1.5% (19/20f) 1.8% (20/21f)[2]
БДП/жит.
  • $3,423 (номинално, 2019.)[1]
  • $9,876 (ПКМ, 2019.)[1]
БДП по сектор
Инфлација4.2% (2020)[1]
Сиромашно население
  • 8.2% (2017)[4]
  • positive decrease9,8% со помалку од 3,20 американски долари на ден (2020f)[5]
Џиниев коефициент37.4 medium (2017, Светска Банка)[6]
Labor
по занимање
Стапка на невработеност 3.2% (2017)[3]
Водечки индустриицемент, производи од дрво, преработено овошје, алкохолни пијалоци, калциум карбид, туризам
Ранг според Индекс на леснотија 89-та (лесно, 2020)[7]
Надворешност
Извоз $554.6 милиони (2017)[3]
Извозни добраелектрична енергија (до Индија), феросилициум, цемент, кардамон, калциум карбид, челични прачки / доломит, гипс
Главни извозни партнери
Увоз $1.025 милијарди (2017)[3]
Увозни добрагориво и мазива, авиони, машини и делови, ориз, моторни возила
Главни увозни партнери
Странски директни инвестиции
  • $160.4 милиони (31 декември 2017)[3]
  • Abroad: n/a
Бруто надворешен долгнагативен пораст $2.671 милијарди (31 декември 2017 est.)[3]
Јавни финансии
Јавен долгpositive decrease 106.3% од БДП (201)[3]
Приходи655.3 милиони (2017)[3]
Расходи737.4 милиони (2017)[3][note 1]
Економска помош$985 милиони (Индија) (2015-16)
Девизни резерви $1.206 милијарди (31 декември 2017)[3]
Главен извор на податоци: Светска книга на факти на ЦИА
Сите вредности, освен ако не е запишано поинаку, се во ам. долари

Економијата на Бутан, една од најмалите и најмалку развиените земји во светот, се заснова на земјоделство и шумарство, кои обезбедуваат главна егзистенција за повеќе од 60% од населението. Земјоделството главно се состои од егзистенцијално земјоделство и сточарство . Грубите планини доминираат на теренот и ја прават тешката и скапа изградбата на патишта и друга инфраструктура.

Економијата на Бутан е тесно усогласена со индиската преку силни трговски и монетарни врски и зависност од индиската финансиска помош. Повеќето развојни проекти, како што е изградба на патишта, се потпираат на индиска мигрантска работна сила . Во тек се модерни програми за образование, социјала и животна средина со поддршка од мултилатерални развојни организации.

Секоја економска програма ја зема предвид желбата на владата да ја заштити животната средина и културните традиции на земјата. На пример, владата, во претпазливо проширување на туристичкиот сектор, ги охрабрува посетите на луксузни, еколошки совесни туристи. Деталните контроли и неизвесните политики во области како што се индустриско лиценцирање, трговија, работна сила и финансии продолжуваат да ги попречуваат странските инвестиции. Извозот на хидроенергија во Индија го зголемил вкупниот раст на Бутан, иако БДП паднал во 2008 година како резултат на забавувањето на Индија, нејзиниот доминантен извозен пазар.

Макро-економски тренд[уреди | уреди извор]

Следува графикон на трендот на бруто домашниот производ на Бутан по пазарни цени [1] од страна на Меѓународниот монетарен фонд :

Година БДП (милиони БТН ) БДП (милиони УСД)
1985 година 2.166 175
1990 година 4.877 279
1995 година 9.531 294
2000 година 20.060 460 година
2005 година 36.915 828 година
2008 година 45 000 1280 година

Хидроенергетскиот потенцијал на Бутан и неговата привлечност за туристите се клучни ресурси. Владата на Бутан направи одреден напредок во проширувањето на производната база на нацијата и подобрувањето на социјалната благосостојба.

Во 2004 година, Бутан станала првата земја во светот што забранила пушење и продажба на тутун.

Поврзано[уреди | уреди извор]

  • Земјоделство во Бутан
  • Банкарство во Бутан
  • Рударство во Бутан
  • Риболов во Бутан
  • Шумско стопанство во Бутан
  • Бутански нгултрум, валута

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „World Economic Outlook Database, October 2019“. IMF.org. International Monetary Fund. Посетено на 20 October 2019.
  2. „Global Economic Prospects, June 2020“. openknowledge.worldbank.org. World Bank. стр. 98. Посетено на 24 June 2020.
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 „The World Factbook“. CIA.gov. Central Intelligence Agency. Архивирано од изворникот на 2016-12-09. Посетено на 25 January 2019.
  4. „Poverty headcount ratio at national poverty lines (% of population) - Bhutan“. data.worldbank.org. World Bank. Посетено на 21 March 2020.
  5. „South Asia Economic Focus, Spring 2020 : The Cursed Blessing of Public Banks“. openknowledge.worldbank.org. World Bank. стр. 92. Посетено на 14 April 2020.
  6. „GINI index (World Bank estimate)“. data.worldbank.org. World Bank. Посетено на 25 January 2019.
  7. „Ease of Doing Business in Bhutan“. Doingbusiness.org. Посетено на 2017-11-29.
  8. „Export Partners of Bhutan“. CIA World Factbook. 2015. Архивирано од изворникот на 2016-10-02. Посетено на 26 July 2016.
  9. „Import Partners of Bhutan“. CIA World Factbook. 2015. Архивирано од изворникот на 2016-08-06. Посетено на 26 July 2016.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

Белешки[уреди | уреди извор]

  1. the Government of India finances nearly one-quarter of Bhutan's budget expenditures