Еволуциско програмирање

Од Википедија — слободната енциклопедија

Еволуциско програмирање ― една од четирите главни парадигми на еволуцискиот алгоритам. Слично е на генетското програмирање, но структурата на програмата што треба да се оптимизира е фиксна, додека нејзините нумерички параметри се дозволени да се развиваат.

За прв пат била употребена од Лоренс Џ. Фогел во Соединетите Држави во 1960 година со цел да употреби симулирана еволуција како изучувачка постапка целејќи за створи вештачка интелигенција. Фогел користел конечни автомати како предвидувачи и ги еволуирал. Моментално еволутивното програмирање е широк еволуциско сметачки дијалект без фиксна структура или (претставителност), за разлика од некои други дијалекти. Станало потешко да се разликува од еволуциските стратегии.

Нејзиниот главен извршител на варијација е мутацијата; членовите на населението се гледаат како дел од одреден вид наместо како членови на истиот вид, затоа секој родител создава потомство, користејќи (μ + μ)  избор на преживеан.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  • Фогел, ЛЈ, Овенс, Еј Џеј, Волш, МЈ (1966), Artificial Intelligence through Simulated Evolution, Џон Вајли.
  • Фогел, ЛЈ (1999), Intelligence through Simulated Evolution : Forty Years of Evolutionary Programming, Џон Вајли.
  • Eiben, AE, Smith, JE (2003), Introduction to Evolutionary Computing, Спрингер .ISBN 3-540-40184-9

Надворешни врски[уреди | уреди извор]