Ден на сеќавање на трансродовите

Од Википедија — слободната енциклопедија
Transgender Day of Remembrance
Transgender Day of Remembrance
Го празнува(ат)Transgender community and supporters
ВидInternational
Cultural
ДатумNovember 20
ПрославаTypically, a TDoR memorial includes a reading of the names of those who lost their lives from November 20 of the former year to November 20 of the current year, and may include other actions, such as candlelight vigils, dedicated church services, marches, art shows, food drives and film screenings
ПоврзаноTransgender Awareness Week, International Transgender Day of Visibility

 

Денот на сеќавањето на трансродовите (TDoR), познат и како Меѓународен ден на сеќавање на трансродовите, се одбележува секоја година (од неговото основање) на 20 ноември како ден за комеморација на оние кои биле убиени како резултат на трансфобија.[1][2] Денот е основан за да го привлече вниманието на континуираното насилство што го трпат трансродовите луѓе.[3]

Денот на сеќавањето на трансродовите е основан во 1999 година од мала група, вклучително и Гвендолин Ен Смит,[4] за да го спомене убиството на трансродовата жена Рита Хестер во Олстон, Масачусетс.[5] Во 2010 година, TDoR бил забележан во над 185 градови низ повеќе од 20 земји.[6]

Вообичаено, споменикот TDoR вклучува читање на имињата на оние кои ги загубиле животите од 20 ноември претходната година до 20 ноември тековната година [7] и може да вклучува и други дејства, како што се бдеење со свеќи, посветени црковни служби, маршеви, уметнички емисии, возења со храна и проекции на филмови.[8] GLAAD (поранешен сојуз на геј и лезбејки против клеветата) опширно покривал TDoR, интервјуирал бројни застапници на трансродови (вклучувајќи ја и глумицата Кандис Кејн),[9] профилирал настан во Центарот за ЛГБТ заедница во Њујорк и разговарал за медиумското покривање на TDoR.

Историја[уреди | уреди извор]

Рита Хестер (30 ноември 1963 - 28 ноември 1998) била трансродова Афроамериканка која билз убиена во Олстон, Масачусетс, на 28 ноември 1998 година.[10] Како одговор на нејзиното убиство, изливот на тага и гнев довело до бдеење со свеќи што се одржало следниот петок (4 декември) во кое учествувале околу 250 луѓе. Заедницата се борела да го види животот и идентитетот на Рита покриени со почит од локалните весници, вклучително и Бостон Хералд и Беј Виндоус, била опишана од Ненси Нанџерони.[11] Нејзината смрт го инспирирала веб-проектот „Сеќавање на нашите мртви“ и Денот на сеќавањето на трансродовите (TDoR).[12]

Раса, TDoR и трансродовите жени во боја[уреди | уреди извор]

CeCe McDonald зборува на Денот на сеќавањето на трансродовите во 2015 година во Сан Франциско.

Додека TDoR е критичен настан, научниците и активистите посветени на унапредување на интерсекциските пристапи кон транс-политиката продолжуваат да ја нагласуваат важноста да се гледа трансфобичното насилство како инхерентно поврзано со расата, полот и класата. Ова се рефлектира во непропорционалните случаи на насилство врз транс-жените со обоени луѓе генерално, особено врз црните и латино трансродовите жени.[13][14][15]

The transgender pride flag being raised above the California State Capitol on the Transgender Day of Remembrance in 2019.

Теоретичарите Ц. Рајли Снортон и Џин Харитоворн критикувале како сликите и наративите кои се фокусирале на смртта на транс луѓето со боја - најчесто трансженствените тела на боја - се циркулираат во општествените движења и простори предводени од бели геј и транс активисти, како што е TDoR.[16] Размислувајќи за случајот на транс жената- Афроамериканец, Тајра Хантер, Снортон и Харитоворн ги забележале опасностите од позиционирањето на транс жените и трансфеминските тела со боја како читливи само после нивната смрт, и неуспехот да го сфатат таквото насилство како ефекти на систематската трансфобија и расизам. Одекнувајќи покрај (но не ограничувајќи се на) транс-активистите ЦеЦе МекДоналдс, Реина Госет, Силвиа Ривера и Дин Спејд, работата на Снортон и Харитаворн се залагапа за важноста на интерсекциски пристап кон настаните како што се TDoR и трансродовиот активизам воопшто. 

Научникот Сара Лембл (2008) тврдела дека фокусот на TDoR на колективното жалење ризикува да го направи белиот гледач како невин, наместо соучесник во насилството што предизвикува смрт на транс жените со боја на кои тагуваат. Ламбл наведува дека:[17]

Наша задача тогаш е да ги притиснеме понатаму - не само во однос на TDOR туку и на многу начини на кои раскажуваме и се соочуваме со насилството. Никој од нас не е невин. Мораме да замислиме практики на сеќавање кои ги сместуваат нашите сопствени позиции во структурите на моќта кои го одобруваат насилството на прво место. Наша задача е да преминеме од сочувство кон одговорност, од соучесништво кон рефлексивност, од сведочење во акција. Не е доволно само да го почитуваме споменот на мртвите - мораме да ги трансформираме практиките на живите.

Трансродовиот активист Мирха-Солеил Рос ја критикувал TDoR за мешање на мотивацијата зад убиствата на трансродовите жени сексуални работнички. Во интервју со научникот Вивиен Намасте, таа презентирала примери на трансродови сексуални работници кои биле убиени во Торонто бидејќи биле сексуални работници и ги обвинувале организаторите на TDoR дека ги користеле овие жени кои загинале бидејќи биле сексуални работници како маченици на трансродовата заедница.[18]

Признавање од владите[уреди | уреди извор]

Канада[уреди | уреди извор]

Канадската провинција Онтарио едногласно го усвоила Законот за Ден на сеќавање на транс, 2017 година на 12 декември 2017 година, официјално признавајќи го TDoR и барајќи од Законодавното собрание на Онтарио да одржува минута молчење секоја година на 20 ноември.[19]

Соединети Држави[уреди | уреди извор]

Во 2020 година, новоизбраниот американски претседател Џо Бајден го признал Денот на сеќавање на трансродовите и рекол дека трансфобичното насилство што го доживуваат транс жените е неподносливо.[20] Во 2021 година, Џо Бајден и Камала Харис издале изјава во која се вели: „Најмалку 46 трансродови Американци беа убиени со акти на фатално насилство до денес оваа година“.[21][22][23][24] Неговата канцеларија, исто така, објавила извештај во кој се наведува „Како администрацијата на Бајден-Харис ја унапредува безбедноста, можностите и вклучувањето за трансродовите и родово различни поединци“. Покрај тоа, Бајден го повикал Сенатот да го донесе Законот за еднаквост.[25]

Антони Џ. Блинкен, државен секретар на Соединетите држави, исто така, издал изјава во која тагува за загубата на транс животите во 2021 година.[26] Како што изјавил главниот американски дипломат, „Промовирањето и заштитата на човековите права на ЛГБТКИ+ лицата е надворешнополитички приоритет на оваа администрација“.

На 18 ноември 2021 година, претставничката Ајана Пресли ги прочитала имињата на 46 транс лица убиени таа година на подот на Домот.[21][27][28] На Пресли и се придружиле и други членови на Конгресната група за ЛГБТК еднаквост во која биле претставниците Мари Њуман, Дејвид Н. Сицилин, Марк Такано, Сара Џејкобс и Ал Грин.[29]

Поврзано[уреди | уреди извор]

 

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Trans Day of Remembrance“. Massachusetts Transgender Political Coalition. 2013. Архивирано од изворникот на August 14, 2010. Посетено на November 20, 2013.
  2. „Transgender Day of Remembrance“. Human Rights Campaign. Архивирано од изворникот на November 26, 2013. Посетено на November 20, 2013.
  3. Millen, Lainey (November 20, 2008). „North Carolinians mark Transgender Remembrance Day“. QNotes. Архивирано од изворникот на July 24, 2011. Посетено на November 28, 2010.
  4. Smith, Gwendolyn Ann (November 20, 2012). „Transgender Day of Remembrance: Why We Remember“. HuffPost. Посетено на May 3, 2021. In 1999 a handful of transgender people sought to highlight the need for awareness around anti-transgender violence, which refers to attacks against people who are perceived as transgender — regardless of how one may personally identify. To that end, we held the first Transgender Day of Remembrance event in the Castro district of San Francisco, holding the names of those we’d lost in silent testimony.
  5. Jacobs, Ethan (November 15, 2008). „Remembering Rita Hester“. EDGE Boston. Архивирано од изворникот на October 8, 2012. Посетено на November 28, 2010.
  6. St. Pierre, E. (2010). TDoR Events and Locations 2010. Transgenderdor.org.
  7. „St. Louis Observes Transgender Day of Remembrance“. Vital Voice. 2012. Архивирано од изворникот на December 3, 2013.
  8. Gonzalez, Yvonne (November 18, 2010). „Groups recognize transgender remembrance day“. The State Press. Архивирано од изворникот на November 22, 2010.
  9. „Exclusive Video: Candis Cayne Discusses Being Out as Transgender in Hollywood“. GLAAD. November 20, 2009. Архивирано од изворникот на August 4, 2011. Посетено на March 7, 2011.
  10. 'Remembering Rita Hester' Архивирано на 5 ноември 2014 г. November 15, 2008, Edge Boston
  11. Nancy Nangeroni (1999-02-01). „Rita Hester's Murder and the Language of Respect“. Архивирано од изворникот на August 24, 2019. Посетено на 20 November 2017.
  12. Irene Monroe (2010-11-19). „Remembering Trans Heroine Rita Hester“. Huffington Post. Архивирано од изворникот на November 16, 2013. Посетено на 9 November 2013.
  13. National Coalition of Anti-Violence Programs. „Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender, Queer, and HIV-Affected Hate Violence in 2014“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на July 5, 2016. Посетено на March 19, 2016.
  14. „Black Trans* Women's Lives Matter“. Архивирано од изворникот на January 14, 2016. Посетено на March 19, 2016.
  15. Vincent, Addison Rose (August 13, 2015). „State of Emergency Continues for Trans Women of Color“. Архивирано од изворникот на March 24, 2016. Посетено на March 19, 2016 – преку Huffington Post.
  16. C. Riley Snorton and Jin Haritaworn (2013). Trans necropolitics: A transnational reflection on violence, death, and the trans of color afterlife. The Transgender Studies Reader 2: New York: Routledge Press. стр. 66–76. Архивирано од изворникот на February 27, 2019. Посетено на February 10, 2018.CS1-одржување: место (link)
  17. Lamble, Sarah (2008). „Retelling racialized violence, remaking white innocence: The politics of interlocking oppressions in Transgender Day of Remembrance“. Sexuality Research and Social Policy. 5: 24–42. doi:10.1525/srsp.2008.5.1.24. Архивирано од изворникот на July 7, 2015. Посетено на March 19, 2016.
  18. Namaste, Viviane (2011). Sex Change, Social Change. Women's Press. ISBN 9780889614833.
  19. „Ontario enshrines Trans Day of Remembrance in law as Nov. 20“. CP24 (англиски). The Canadian Press. December 12, 2017. Архивирано од изворникот на December 22, 2017. Посетено на December 21, 2017.
  20. „Joe Biden on Instagram: "At least 37 transgender and gender-nonconforming people have been killed this year, most of them Black and Brown transgender women. It's intolerable. This Transgender Day of Remembrance, we honor their lives—and recommit to the work that remains to end this epidemic of violence. To transgender and gender-nonconforming people across America and around the world: From the moment I am sworn in as president, know that my administration will see you, listen to you, and fight for not only your safety but also the dignity and justice you have been denied.".
  21. 21,0 21,1 „2021 marks the deadliest year yet for transgender people in the U.S., advocacy group says“. CBS News. November 20, 2021. Посетено на November 21, 2021.
  22. „Statement by President Biden on Transgender Day of Remembrance“. November 20, 2021.
  23. Biden-⁠Harris Administration Memorializes Transgender Day of Remembrance, NOVEMBER 20, 2021
  24. President Biden honors trans people lost to “horrifying” violence on Transgender Day of Remembrance
  25. Biden marks 'deadliest year on record for transgender Americans' on day of remembrance
  26. „On Transgender Day of Remembrance“.
  27. Squad Member Ayanna Pressley Read Names of 46 Killed Trans People in House Speech
  28. Rep. Ayanna Pressley Honors Trans Remembrance Day on the Floor of Congress, Ayanna Pressley's YouTube Channel
  29. Transgender Day of Remembrance Special Order Hour - November 17th, 2021

Надворешни врски[уреди | уреди извор]