Демократски дефицит

Од Википедија — слободната енциклопедија

Демократскиот дефицит се јавува кога наводно демократски организации или институции (особено влада) не успеваат да ги исполнат принципите на демократија во нивните практики или работењето, каде што станува широко дискутиран претставничкиот и поврзаниот парламентарен интегритет.[1] Фразата „демократски дефицит“ првпат е употребена од Млади европски федералисти во нивниот „Манифест“ од 1977 година,[2] кој беше подготвен од Ричард Корбет.

Примери[уреди | уреди извор]

Дијаграм од гласачите на претседателските избори во САД во 2008 година според приходите.

Парламентарното собрание на ООН е предложено како начин за подобрување на демократскиот дефицит во рамките на Обединетите нации.[3] Некои научници тврдат дека ратификувањето на договорите на Европската унија со повторени референдуми - како што се одржани во Ирска за Договорот од Ница и Договорот од Лисабон - е исто така поврзан со демократски дефицит.[4] Друг проблем во ЕУ е што гласачите гласаат повеќе врз основа на националните прашања на европските парламентарни избори и дека изборите повеќе ги користат гласачите за да ја казнат својата влада на средината од нивниот мандат.[5] Друг проблем е големото влијание на лоби групите врз европските институции.[6][7]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Sanford Levinson, How the United States Constitution Contributes to the Democratic Deficit in America, 55 Drake L. Rev. 859, 860 (2007).
  2. Richard (10 October 1977). „The first use of the term "democratic deficit".
  3. Commission of Latin American Parliament joins call for UN Parliamentary Assembly | Campaign for a UN Parliament
  4. Jerzak, Connor T. (1 September 2014). „The EU's Democratic Deficit and Repeated Referendums in Ireland“. International Journal of Politics, Culture, and Society. 27 (3): 367–388. doi:10.1007/s10767-014-9185-8.
  5. Reif, K. and Schmitt, H. (1980) ‘Nine Second-Order National Elections: A Conceptual Framework for the Analysis of European Election Results’. European Journal of Political Research, Vol. 8, No. 1, pp. 3–45.
  6. „Interest Representation: Can Lobbying Regulation Help EU Overcome Democratic Deficit?“.
  7. Karr, Karolina (2007). Democracy and lobbying in the European Union. Campus Verlag. стр. 10.