Гранит Џака
| Гранит Џака | |||
|---|---|---|---|
|
| |||
| Лични податоци | |||
| Полно име | Гранит Џака | ||
| Роден на | 27 септември 1992[1] | ||
| Роден во | Базел, Швајцарија[1] | ||
| Држава |
| ||
| Висина | 1,86 м[1] | ||
| Позиција | среден ред | ||
| Клупски податоци | |||
| Сегашен клуб |
| ||
| Број | 34 | ||
| Младинска кариера | |||
|
| |||
|
| |||
| Кариера* | |||
| Години | Клуб | Наст. | (Гол.) |
| 2010-2012 |
| 42 | (1) |
| 2012-2016 |
| 108 | (6) |
| 2016-2023 |
| 225 | (17) |
| 2023-2025 |
| 66 | (5) |
| 2025- |
| 23 | (1) |
| Репрезентација | |||
| 2008-2009 |
| 13 | (1) |
| 2009-2010 |
| 3 | (2) |
| 2010-2011 |
| 12 | (3) |
| 2010-2011 |
| 5 | (0) |
| 2011- |
| 143 | (16) |
Гранит Џака (роден на 27 септември 1992 година, во Базел) — швајцарски фудбалер од албанско потекло, играч од средниот ред на Сандерленд и на швајцарската репрезентација.
Џака ја започнал својата кариера во родниот град со екипата на ФК Базел, со кој двапати го освоил швајцарското првенство. Тој потоа се преселил во Борусија Менхенгладбах во 2012 година, развивајќи репутација на технички надарен играч и природен лидер, покрај критиките за неговиот темперамент, кој бил дури и покрај раната возраст капитен на клубот од 2015 година, двапати водејќи го истиот до пласман во Лигата на шампионите. Во 2016 година, се преселил во англискиот клуб Арсенал за сума од околу 30 милиони фунти; таму ги минал следните седум години, забележувајќи околу 300 настапи за „топџиите“ и освоил два ФА купа со клубот. Во 2023 година, тој се вратил во Германија со екипата на Бајер Леверкузен, помагајќи му на клубот да ја освои првата првенствена титула во историјата, како и Купот на Германија, во неговата дебитантска сезона. Во 2025 година, потпишал за Сандерленд.
Џака биле дел од швајцарската репрезентација под 17 години која го освоила Светското првенството во категоријата. Своето деби за сениорската репрезентација го направил во 2011 година, и моментално е рекордер по бројот на настапи, со 143. Тој ја претставувал Швајцарија на три Светски првенства во 2014, 2018 и 2022, како и на три Европски во 2016, 2020 и 2024.
Биографија
[уреди | уреди извор]Роден е во Базел, Швајцарија од родители по потекло од Подуево,[2] Косово, кои мигрирале во Швајцарија во 1990 година.[3] Неговиот постар брат Таулант Џака, е исто така, поранешен професионален фудбалер и играл за Базел и за албанската репрезентација.[4]
Технички карактеристики
[уреди | уреди извор]Внатрешен играч од средниот ред, чија разноврсност му овозможува да се користи во повеќе улоги како дефанзивен играч од средниот ред, како централен играч во среден ред од 3 играчи или како офанзивен играч од средниот ред, а во својата кариера знаел, доколку било потребно, да ја покрива и позицијата на бек во одбранбената линија.[5][6][7] Добар во играта и на кратки и на долги додавања, тој е вешт во вертикализацијата и често ризикува во играта.[5][7][8] Исто така, тој е добар во градењето акции за неговите соиграчи, како и во враќањето на поседот на топката.[7] Се издвојува по своето лидерство и цврстиот карактер, дури и ако неговата импулсивност на теренот понекогаш го прави предмет на повеќекратни дисциплински санкции.[5][6][7][9] Покрај набројаното, меѓу другите негови квалитети се истакнуваат и навремените стартови, кои му помагаат да дојде до топаката, и опасниот удар од далечина,[5][7] додека неговата игра најмногу пати кога е под притисок.[8]
Клупска кариера
[уреди | уреди извор]Базел
[уреди | уреди извор]
Џака ја започнал својот фудбалска кариера во екипата на Конкордија Базел, од каде заедно со својот брат Таулант, потоа се преселил во младинскиот сектор на Базел на крајот од 2002 година. Тој минал низ сите младински категории на Базел, напредувајќи редовно меѓу ранговите и постигнувајќи успеси. Во сезоната 2006–2007, тој бил член на тимот под 15 години кој го освоил швајцарското првенство во таа категорија, запишувајќи вечен рекорд; тие успеале да ги добијат сите првенствени натпревари во сезоната и да го освојат првенство со гол-разлика од 104:13. Откако започнал натпреварувачкиот фудбал во Швајцарија, ниеден тим претходно не го постигнал ова.[10] Во следните години, тој станал шампион на Швајцарија со Базел и во категориите по 16 и под 21 година,[11] со последните правејќи го своето деби како професионалец во третото ниво на швајцарскиот фудбал, кога нивниот тренер Патрик Рахмен, му дал можност на Џака да започне како стартер и да игра до 83-тата минута во победата со 2-1 против Шам на 15 ноември 2008 година.
На почетокот на сезоната 2010–2011, Џака бил промовиран во првиот тим на Базел под водство на тренерот Торстен Финк. На 28 јули 2010 година, Џака го имал своето деби за првиот тим во натпреварот од третото квалификациско коло на Лигата на шампионите на гости против Дебрецин. Тој влегол во игра во 88-мата минута, а четири минути подоцна го постигнал вториот гол на тимот и ја обезбедил победата.[12] Своето деби во швајцарското првенство за клубот го направил на 21 август, играјќи ги сите 90 минути, на гостувањето кај Тун, каде што Базел одиграл нерешено 1–1.[13] Својот прв гол во Суперлигата на Швајцарија го постигнал на 15 мај 2011 година, повторно против Тун, овојпат во домашниот натпревар на Сент Јакоб Парк во кој Базел победил со 5–1.[14] Сезоната 2010-2011, Џака ја завршил со освојување на првенствената титула, придонесувајќи за неа со 20 првенствени настапи и еден постигнат гол.[15] Тој, исто така, одиграл 6 натпревари во европските натпрварувања (4 во Лигата на шампионите и 2 во Лига Европа).
Во сезоната 2011-2012, Џака ја освоил двојната круна со клубот. Во првенството Базел бил доминантен освојувајќи ја титулата со 20 бода предност во однос на второпласираниот Луцерн.[16] Во Купот на Швајцарија пак, Базел стигнал до финалето кое се одиграло на стадионот Ванкдорф на 16 мај 2012 година. Во финалето, Базел и Луцерн одиграле нерешено 1-1, по што пеналите го одлучиле исходот на страната на Базел, кој го подигнал трофејот.[17] По завршувањето на оваа успешна сезона, Џака го напуштил клубот, откако одиграл вкупно 67 натпревари и постигнал три гола за време на неговиот престој во Базел.
Борусија Менхенгладбах
[уреди | уреди извор]На 18 мај 2012 година, Базел преку својата официјална веб-страна објавиле дека Џака ќе се пресели во германскиот клуб Борусија Менхенгладбах, предводен од швајцарскиот тренер на Лусиен Фавр. Тој потпишал петгодишен договор со клубот, а сумата на трансферот не била откриена од Менхенгладбах, но се проценува дека била околу 8,5 милиони евра.[18]

Џака го имал своето деби во натпревар од првото коло на Купот на Германија против Алеманија Ахен на 18 август 2012 година. Три дена подоцна, тој го направи својот прв настап во европските натпреварувања за Борусија во поразот со 1–3 дома од Динамо Киев во квалификациите за Лигата на шампионите. На 25 август, тој го направил своето деби во Бундеслигата во првиот натпревар на тимот за сезоната 2012–2013, добиен со 2–1 дома против Хофенхајм. Својот прв и единствен гол за сезоната го постигнал во поразот со 3–2 од Нирнберг.[19]
Во својата втора сезона во клубот, Џака започнал како стартер во 29 натпревари и имал пет настапи како замена, додека „ждребињата“ завршиле на шестото место во Бундеслигата.[19] Во сезоната 2014–2015, Џака ги започнал сите 34 натпревари на тимот во Бундеслигата,[19] и бил избран во Тимот на сезоната.[20] Борусија завршила на третото место во лигата и се квалификувала за Лигата на шампионите.
На почетокот на сезоната 2015-2016, Џака бил назначен за капитен на тимот по заминувањето на Филип Дамс.[21] На 23 септември 2015 година, тој го постигнал својот прв гол за клубот како капитен, со удар со глава по слободниот удар на Рафаел во победата со 4–2 над Аугсбург. Во следниот натпревар, против Штутгарт, Џака повторно постигнал гол во победата од 3–1. На 30 септември, тој го имал својот прв настап за Борусија во Лигата на шампионите, во поразот со 1–2 на домашен терен од Манчестер Сити.[19] На 20 декември 2015, за време на победата со 3-2 на домашен терен над Дармштат, Џака бил исклучен уште во 38-мата минута добивајќи директен црвен картон поради удирање на противнички играч;[22]тој доброволно донираше 20.000 евра во добротворни цели како извинување за својот гест.[23]
Џака ја напуштил Борусија по завршувањето на сезоната 2015-2016, забележувајќи вкупно 140 настапи и 9 гола во четирите поминати години во клубот.
Арсенал
[уреди | уреди извор]На 25 мај 2016 година, Џака потпишал за Арсенал во трансфер вреден од околу 35 милиони фунти.[24] Неговото доаѓање се случило откако Арсенал наводно се откажал од предложениот трансфер на Н'Голо Канте од Лестер Сити поради вклучените агентски хонорари, кои вкупно изнесувале повеќе од 10 милиони фунти.[25]

Своето деби со дресот на Арсенал, Џака го имал во првиот натпревар на клубот за сезоната во Премиер лигата, загубен со 4-3 од Ливерпул, заменувајќи го Мохамед Елнени во 65-тата минута.[26] Неговиот прв гол за клубот дошол на 17 септември 2016 година, со удар од повеќе од 20 метри во победата од 4–1 над Хал Сити во Премиер лигата.[27] Четири дена подоцна, тој повторно постигнал гол со удар од далечина, овојпат од уште поголема дистанца во победата од 4–0 над Нотингем Форест во Лига купот.[28] На 15 октомври 2016 година, тој го добил првиот црвен картон како играч на Арсенал - и вкупно осми во кариерата од април 2014 година - во победата од 3–2 над Свонзи Сити.[29] На 22 јануари 2017 година, Џака бич исклучен по втор пат во сезоната, овојпат од страна на судијата Џон Мос, во победата на Арсенал од 2–1 дома против Барнли.[30] По неговиот прв гол за клубот во септември, тој не постигнал гол во Премиер лигата повторно сè до мај, постигнувајќи го првиот гол во победата од 2–0 над Манчестер Јунајтед, со што ја прекинал серијата на Јунајтед од 25 последователни натпревари без пораз.[31]
Џака бил стандарден првотимец во текот на триумфалната сезона на Арсенал во ФА купот; тој го започнал и финалето против Челси, кое „топџиите“ го добиле со 2–1.[32] Џака играл и во првиот натпревар на Арсенал за следната сезона, ФА Комјунити Шилд 2017 натпреварот што Арсенал го добил на пенали повторно против Челси.[33] Неговиот прв гол во сезоната 2017–2018, дошол во ремито 3–3 против Ливерпул, кога постигнал погодок од преку 20 метри со кој го израмнил резултатот на моментални 2–2.[34]
На 15 септември 2018 година, Џака го постигнал првиот гол, од директен слободен удар, во победата од 2–1 над Њукасл Јунајтед.[35] На 28 октомври 2018 година, тој повторно постигнал гол од слободен удар против Кристал Палас.[36] На 27 септември 2019 година, менаџерот на Арсенал Унаи Емери потврдил дека Џака ќе биде новиот капитен на Топџиите, заменувајќи го Лоран Косиелни.[37]

На натпреварот против Кристал Палас на Емирати на 27 октомври 2019 година, Џака се нашол во центарот на критиките откако бил заменет во 61-вата минута.[38] Инцидентот започнал кога дел од навивачите на Арсенал почнале да слават кога било повикано неговото име да биде заменет. Тој бил исвиркан додека излегувал надвор од теренот, а одговорил со неколку саркастични гестови и луто велејќи им „fuck off“ двапати на навивачите кои го исмејувале неговото име. Тој, исто така, го соблекол дресот пред да влезе во тунелот.[39] Неговите постапките наишле на голем број критики по натпреварот, а менаџерот Унаи Емери го опишал однесувањето на Џака како „погрешно“.[40][41] Емери, исто така, предложил дека Џака треба да се извини.[42] Арсенал подоцна на Твитер објавил објаснување од Џака за инцидентот.[43] На 5 ноември 2019 година, само еден месец и една недела по неговото објавување за капитен, на Џака му била одземена капитенската лента; Пјер-Емерик Обамејанг ја презел лентата, откако претходно бил заменик-капитен.[44][45]
По овој инцидент, тој бил отстранет од првиот тим некое време, по што започнале гласини дека е многу веројатно како Џака ќе го напушти Арсенал во претстојниот јануарски преоден рок.[46] Сепак, под мандатот на новиот менаџер Микел Артета, Џака бил повторно воведен во тимот како клучен играч и забележал нагло издигнување во неговата форма за клубот со што полека почнал да ги придобива навивачите со кои претходно имал нарушен однос.[46][47] Џака му оддал признание на Артета за неговото "оживување", тврдејќи дека „Тој [Артета] ме сврте, ми даде втора шанса и ми покажа дека ми верува па се обидов да му вратам за сè“.[46] На 1 август 2020 година, Џака бил избран да започне во финалето на ФА купот против Челси, помгајќи му на тимот да дојде до победа од 2-1 и да го освои својот втор личен трофеј во ФА купот, и 14-ти за Арсенал во нивната историја.[48]
На 28 август 2020 година, Џака бил во стартната постава за ФА Комјунити Шилд натпреварот, каде што Арсенал остварил победа од 5–4 по изведување пенали над Ливерпул, откако по 90 минути истиот завршил нерешено 1–1.[49] На 13 декември 2020 година, импулсивниот темпераментот на Џака уште еднаш стапил на сцена:[9] во натпреварот против Барнли, тој бил исклучен во 56-тата минута, откако се судрил со Двајт Макнил, а подоцна го фатил за врат Ешли Вествуд.[50] Натпреварот на крајот завршил со победа на Барнли од 1–0, откако соиграчот Пјер-Емерик Обамејанг постигнал автогол во 73-тата минута. Сепак, околу две недели подоцна тој успеал да се искупи за гестот против Барнли, откако постигнал гол од слободен удар во победата од 3–1 на домашен терен против Челси.[51]
На 13 јануари 2022 година, Џака добил црвен картон (негов петти во кариерата како играч на Арсенал[52]) во првиот натпревар од полуфиналето на Лига купот на Англија против Ливерпул,[53] кој завршил 0-0.[53] Својот прв гол во сезоната 2021–2022, го постигнал во победата од 3–1 на Емирати над Манчестер Јунајтед, со удар од далечина.[54] Неговиот прекрасен удар на крајот бил прогласен за победник на годишниот избор за „Гол на сезоната на Арсенал“.[55]
Во сезоната 2022–2023, која се испставила како негова последна во Арсенал, Џака постигнал највисоки во својата кариера во клубот, 7 првенствени гола, давајќи значителен придонес за „топџиите“ да завршат на второто место во првенството и да се квалификуваат за Лигата на шампионите за првпат после седум години. На 28 мај 2023 година, во својот последен натпревар за Арсенал, Џака постигнал два гола во победата со 5-0 над Вулверхемптон.
Бајер Леверкузен
[уреди | уреди извор]На 6 јули 2023 година, Џака се вратил во Бундеслигата, потпишувајќи петгодишен договор со Бајер Леверкузен кој за него платил 25 милиони евра.[56] На 12 август, тој го направил своето деби за клубот во натпревар од Купот на Германија 2023–24, играјќи ги сите 90 минути во победата од 8–0 над нисколигашот Теутонија Отенсен.[57] На 23 февруари 2024 година, тој го постигнал својот прв гол за Леверкузен во победата од 2–1 против Мајнц 05.[58]
На 14 април, Џака постигнал еден од головите во победата на Леверкузен со 5–0 над Вердер Бремен во Бундеслигата, со која што клубот ја освоил својата првата титула германски шампион.[59] На 25 мај, тој го постигнал единствениот гол против Кајзерслаутерн во финалето на Купот на Германија, што му го донел на неговиот клуб вториот трофеј во историјата на натпреварувањето.[60]
Својата втората сезона со „фармацевтите“, Џака ја отворил со гол од далечина против Борусија Менхенгладбах на 23 август 2024 година, во победата на Леверкузен со 3–2; по постигнувањето на голот истиот не го прославил од почит кон својот поранешен клуб.[61] Леверкузен не бил во можност да ги одбрани титулите освоени во претходната сезона, завршувајќи втор во Бундеслигата зад Бајерн Минхен и испаднале шокантно од третолигашот Арминија Билефелд во полуфиналето на Купот на Германија. Исто така, клубот по неколку импресивни резултати во првенствената фаза, стигнал до осминафиналето на Лигата на шампионите, каде биле елиминирани од Бајерн Минхен.
Сандерленд
[уреди | уреди извор]На 30 јули 2025 година, Џака се вратил во Англија, потпишувајќи тригодишен договор со новопромовираната екипа во Премиер лигата, Сандерленд; вредноста на трасферот изнесувала 13 милиони фунти, со дополнителни 4 милиони фунти во бонуси.[62][63] По доаѓањето тој бил назначен за капитен на Сандерленд од страна на тренерот Режис Ле Бри.[64] На 3 ноември, тој го постигнал својот прв гол за Сандерленд во ремито 1–1 против Евертон.[65]
Репрезентативна кариера
[уреди | уреди извор]Млади репрезентации
[уреди | уреди извор]Џака играл за младинската репрезентација на Швајцарија под 17 години. Со неа, тој учествувал на Светското првенство под 17 години во Нигерија 2009, кое Швајцарија го освоила.[66]
Потоа, тој настапувал и за селекциите на Швајцарија под 18 и под 19 години, а на 3 септември 2010 година, го имал своето деби за репрезентацијата под 21 година во натпревар добиен со 1-0 против Ирска во Лугано.[67] Тој, исто така, настапил на Европското првенство за играчи под 21 година 2011 во Данска, каде швајцарската репрезентација без примен гол стигнала до финалето, во кое загубиле од Шпанија со 2-0.
Сениорска репрезентација
[уреди | уреди извор]
Пред да го направи своето сениорско деби за Швајцарија, Џака сè уште не одлучил дали да игра за неговата родна земја или за Албанија, и се пожалил во албанските спортски медиуми дека албанската федерација го игнорира, додека швајцарската покажала многу поголем интерес.[68] Дебитирал за Швајцарија на 4 јуни 2011 година, во натпреварот против Англија на Вембли во квалификациите за Европското првенство 2012, што завршил нерешено 2–2.[69]
На 15 ноември 2011 година, во неговиот шестти настап за репрезентацијата, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол во победата од 1–0 против Луксембург на Стад Жози Бартел.[70] Швајцарија, исто така, му понудила на Џака да учествува на олимпискиот турнир на Летните олимписки игри 2012, но тој одлучил да остане со својот нов клуб за нивните предсезонски подготовки.[71]
Тој учествувал во сите десет натпревари на Швајцарија во квалификациите за Светското првенство 2014, постигнувајќи ги двата гола во победата со 2–0 над Словенија.[72] На 2 јуни 2014 година, Џака бил избран во составот на Швајцарија за Светското првенство 2014 во Бразил од националниот селектор Отмар Хицфелд.[73] Во вториот натпревар на Швајцарија на турнирот, Џака постигнал гол во поразот со 5–2 од Франција.[74]
Две години подоцна, Џака бил избран за Европското првенство 2016, каде што турнирот за Швајцарија започнал со натпревар против Албанија во Ланс. Џака, чија репрезентација победила со 1–0, играл во тој натпревар против својот брат Таулант, и бил избран за играч на натпреварот.[75] Тој ги одиграл сите минути за швајцарскиот тим на турнирот, кој завршил за нив во осминафиналето со пораз од Полска на Стад Жофроа-Гишар; по нерешениот резултат 1–1, тој бил единствениот играч кој не постигнал гол за време на изведувањето на пеналите, шутирајќи покрај голот.[76]
Пред квалификациите за Светското првенство 2018, се шпекулирало дека Џака би можел да ја промени својата репрезентација за да ја претставува косовската репрезентација, која била прифатена како полноправна членка на ФИФА и за прв пат ѝ било дозволено да игра натпреварувачки натпревари. Сепак, Џака објавил отворено писмо во кое наведува дека неговото учество на Европското првенство 2016 го дисквалификувало од промена на својата верност и затоа бил врзан за Швајцарија.[77]
Џака бил избран во 23-члениот состав на Швајцарија на селекторот Владимир Петковиќ за Светското првенство 2018 во Русија.[78] На 22 јуни, тој го израмнил резултатот со удар од далечина, кога Швајцарците се вратиле од негатива и ја победиле Србија со 2–1 во нивниот втор натпревар на турнирот. Тој и неговиот колега стрелец на вториот гол Џердан Шаќири, кој исто така е од албанско потекло, ги прославиле своите голови правејќи гест на орел сличен на двоглавиот орел на албанското знаме.[79][80][81][82] ФИФА ги казнила играчите со 10.000 швајцарски франци „за неспортско однесување спротивно на принципите за фер-плеј“.[83][84]
Џака бил назначен од Петковиќ за привремен капитен на репрезентацијата во отсуство на Штефан Лихтштајнер, што предизвикало негова критики од поранешниот швајцарски репрезентативец Стефан Аншо, кој тврдел дека Џака не може правилно да ја претставува Швајцарија поради неговото албанско потекло, наместо тоа предложил Лихтштајнер, Јан Зомер или Фабијан Шер да бидат капитени.[85] Во септември 2019 година, Џака му ја понудил капитенската лента на Џердан Шаќири во обид да го предомисли да се врати во националниот тим.[86]
Во јуни 2021 година, Џака бил избран во составот на Швајцарија за Европското првенство 2020.[87] За време на неговото второ Европско првенство во кариерата, тој ги одиграл како капитен и трите натпревари од групната фаза, како и натпреварот против Франција во осминафиналето. Во натпреварот против Франција, тој му асистирал на Марио Гаврановиќ за израмнувачкиот гол во 90-тата минута, со што Швајцарија се пласирала во четвртфиналето преку изведување на пенали.[88] Сепак, жолтиот картон добиен 14 минути претходно значел дека Џака ќе биде суспендиран за четвртфиналето, каде што Швајцарците загубиле од Шпанија повторно по изведување на пенали.[89]
Во ноември 2022 година, Џака бил избран во составот од 26 играчи на швајцарската репрезентација за Светското првенство 2022 во Катар.[90] На своето трето Светско првенство, тој ги одиграл сите минути во четирите натпревари на Швајцарија на турнирот, каде тие стигнале до осминафиналето, каде што биле поразени со убедливи 6–1 од Португалија.[91]
На 15 октомври 2023 година, во нерешениот резултат 3–3 против Белорусија за време на квалификациите за Европското првенство 2024, Џака го израмнил рекордот на Хајнц Херман од 118 настапи за швајцарската репрезентација.[92] Еден месец подоцна, со настапот во ремито 1–1 против Израел, тој што го срушил рекордот со својот 119-ти настап, станувајќи играчот со најмногу настапи во историјата на швајцарската репрезентација.[93]
Во 2024 година, тој го одиграл своето трето Европско првенство; на првенството одиграно во Германија, Швајцарија како и пред четири години била елиминирана во четвртфиналето од Англија, а тој ги одиграл сите пет натпревари.
Хронологија на репрезентативните настапи
[уреди | уреди извор]Титули
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]- Базел
- 2010-2011, 2011-2012
- 2011-2012
- Арсенал
ФА куп : 2
- 2016-2017, 2019-2020
- 2017, 2020
- Бајер Леверкузен
Бундеслига : 1
- 2023-2024
Куп на Германија : 1
- 2023-2024
- 2024
Репрезентативни
[уреди | уреди извор]- Швајцарија 17
Наводи
[уреди | уреди извор]- 1 2 3 „Granit Xhaka“. Премиер лига на Англија. Посетено на 2 јануари 2022.
- ↑ Xhaka arrived, Podujeva 'lights up' (Video) telegrafi.com
- ↑ „Albanien hat schon telefoniert“.
Bei Granits Mutter beisst der albanische Fussballverband denn auch auf Granit: «Unsere Kinder sind hier geboren worden und zur Schule gegangen. Sie gehören in die Schweiz.»
- ↑ „Europei 2016, Svizzera-Albania: i fratelli Xhaka uno contro l'altro nella sfida dell'accoglienza elvetica“. 11 јуни 2016. Посетено на 13 јуни 2016.
- 1 2 3 4 „Hype Xhaka“. 14 јули 2016. Посетено на 16 јуни 2021.
- 1 2 „Granit Xhaka, all'Olimpico per lasciare il segno (e restare)“. Посетено на 16 јуни 2021.
- 1 2 3 4 5 „Europei 2020, Calciomercato, Xhaka sfida l'Italia con la Svizzera: perché Mourinho lo vuole per la sua Roma“. 16 јуни 2021. Посетено на 16 јуни 2021.
- 1 2 „Chi ha paura dell'Arsenal?“. 8 март 2018. Посетено на 16 јуни 2021.
- 1 2 „Arsenal's Granit Xhaka says he is not a 'dirty, dumb and brainless' player after criticism of disciplinary record“ (англиски). 23 март 2017.
- ↑ „U15 mit Rekord für die Ewigkeit“ [U15 with a record for eternity] (германски). FC Basel 1893. 2006. Архивирано од изворникот на 6 January 2014. Посетено на 2007-06-17.
- ↑ FC Basel 1893 (2008). „Zwei weitere Nachwuchstitel für den FCB“ (германски). FC Basel 1893. Архивирано од изворникот на 6 January 2014. Посетено на 2008-06-15.
- ↑ Watson-Broughton, Matthew (28 July 2010). „Basel do enough to down Debrecen“. UEFA. Посетено на 2023-11-16.
- ↑ Verein "Basler Fussballarchiv” (21 August 2010). „FC Thun - FC Basel 1:1 (0:0)“. Verein "Basler Fussballarchiv". Посетено на 2023-11-16.
- ↑ Meister, Remo (15 May 2011). „Der FCB ist zurück an der Spitze“ (германски). FC Basel 1893. Архивирано од изворникот на 5 April 2012. Посетено на 15 May 2011.
- ↑ Zea, Anthony (2012). „Switzerland 2010/2011“. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Посетено на 2023-11-16.
- ↑ Meister, Remo (29 April 2012). „Der 15. Meistertitel für den FCB – die Bilanz einer grandiosen Saison“ (германски). FC Basel 1893. Архивирано од изворникот на 16 October 2013. Посетено на 29 April 2012.
- ↑ Stokkermans, Karel (2017). „Switzerland 2011/12“ (француски). Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Посетено на 2023-11-16.
- ↑ „Granit Xhaka wechselt im Sommer vom FCB zu Borussia Mönchengladbach“ (германски). FC Basel 1893. 18 May 2012. Архивирано од изворникот на 1 January 2013. Посетено на 18 May 2012.
- 1 2 3 4 „Granit Xhaka“. kicker. Посетено на 31 March 2016.
- ↑ „Infografik: Die Top-11 der Saison 2014/15“. Bundesliga. 25 May 2015. Архивирано од изворникот на 17 July 2015. Посетено на 31 March 2016.
- ↑ „Xhaka kehrt noch einmal nach Gladbach zurück“ (германски). derbund.ch. 29 јуни 2016. Посетено на 4 јануари 2025.
- ↑ 2015-16 German Bundesliga; Gladbach 3-2 Darmstadt (Dec 20, 2015) Final Score - ESPN
- ↑ „Granit Xhaka pays his dues after Gladbach star racks up red cards“. ESPN FC. 22 December 2015. Посетено на 11 June 2016.
- ↑ „Arsenal reveal Xhaka's staggering transfer and salary figures“. telegrafi.com. 25 May 2016. Посетено на 25 May 2016.
- ↑ McNicholas, James (17 April 2020). „Vardy, Mata, Tevez and more: The inside stories of Arsenal's failed signings“. The Athletic. Архивирано од изворникот 26 April 2021.
- ↑ „FT: Arsenal 3–4 Liverpool“. BBC Sport. 10 August 2016. Посетено на 24 September 2016.
- ↑ „Hull City 1–4 Arsenal“. BBC Sport. 17 September 2016. Посетено на 17 September 2016.
- ↑ „Nottingham Forest vs Arsenal report: Granit Xhaka and Lucas Perez give Arsene Wenger plenty to smile about“. The Independent. 21 September 2016.
- ↑ „Arsenal 3–2 Swansea City“. BBC Sport. Посетено на 24 September 2016.
- ↑ Skelton, Jack (22 January 2017). „Arsenal 2–1 Burnley“. BBC Sport. Посетено на 22 January 2017.
- ↑ „Arsenal 2–0 Manchester United“. BBC Sport. 7 May 2017. Посетено на 7 May 2017.
- ↑ „Arsenal 2–1 Chelsea – Emirates FA Cup Final 2016/17“. FATV. 28 May 2017. Архивирано од изворникот на 2022-11-06. Посетено на 2026-01-05 – преку YouTube.CS1-одржување: бот: непознат статус на изворната URL (link)
- ↑ „Arsenal 1–1 Chelsea (4–1 Pens) – FA Community Shield“. FATV. 7 August 2017. Архивирано од изворникот 18 November 2021 – преку YouTube.
- ↑ „Arsenal 3–3 Liverpool“. BBC Sport. 22 December 2017. Посетено на 9 January 2018.
- ↑ Taylor, Louise (15 September 2018). „Arsenal's Mesut Özil leaves Ciaran Clark and Newcastle too much to do“. The Guardian. Посетено на 29 October 2018.
- ↑ Fifield, Dominic (28 October 2018). „Crystal Palace's Luka Milivojevic holds his nerve to end Arsenal's winning run“. The Guardian. Посетено на 29 October 2018.
- ↑ „Granit Xhaka: Arsenal manager Unai Emery names midfielder as new captain“. BBC Sport. 27 September 2019. Посетено на 27 September 2019.
- ↑ „Watch: Xhaka Mouths Off at Arsenal Fans as He's Subbed Off“. Sports Illustrated. Associated Press. 27 October 2019. Посетено на 29 October 2019.
- ↑ „WATCH: Arsenal captain Granit Xhaka tells fans to f*** off after being substituted against Crystal Palace“. timesnownews.com. 28 October 2019. Посетено на 29 October 2019.
- ↑ „Granit Xhaka: Arsenal captain 'wrong' to react to booing fans – Unai Emery“. BBC Sport. 27 October 2019.
- ↑ „'He was wrong': Unai Emery on Xhaka's angry reaction to fans' boos – video“. The Guardian. 28 October 2019. ISSN 0261-3077. Посетено на 29 October 2019.
- ↑ „Granit Xhaka: Arsenal captain should apologise for reaction, says Unai Emery“. BBC Sport. 29 October 2019.
- ↑ „The following is a message from Granit Xhaka...pic.twitter.com/YG5lBKmQvi“. 31 October 2019.
- ↑ Maltby, Matt (5 November 2019). „Pierre-Emerick Aubameyang appointed Arsenal captain after Granit Xhaka is axed“. Daily Mirror. Посетено на 5 November 2019.
- ↑ „Granit Xhaka: Arsenal midfielder stripped of captaincy – Unai Emery“. BBC Sport. 5 November 2019.
- 1 2 3 „Xhaka reveals how Arteta paved his road to Arsenal redemption“. BT.
- ↑ Dean, Sam (31 July 2020). „How Arsenal's Granit Xhaka fought back from the depths to become a pillar of Mikel Arteta revolution“. The Daily Telegraph. Архивирано од изворникот 12 January 2022.
- ↑ McNulty, Phil (1 August 2020). „Arsenal 2–1 Chelsea“. BBC Sport. Посетено на 2 August 2020.
- ↑ „Arsenal 1–1 Liverpool (5–4 on pens): Pierre-Emerick Aubameyang secures Community Shield shootout win“. Sky Sports. Посетено на 15 February 2021.
- ↑ Ames, Nick (13 December 2020). „Mikel Arteta says Xhaka red card 'worse' than Pépé's as Arsenal crisis deepens“. The Guardian. Посетено на 15 December 2020.
- ↑ „Arsenal lifts gloom with 3–1 win against Chelsea in EPL“. Hindustan Times. 27 December 2021. Посетено на 30 December 2020.
- ↑ „Granit Xhaka exclusive interview: Arsenal midfielder insists he won't change despite red cards“. Sky Sports. 23 January 2022. Посетено на 23 January 2022.
- 1 2 Poole, Harry (13 January 2022). „Liverpool 0–0 Arsenal: Hosts frustrated by 10-man Gunners in their Carabao Cup semi-final first leg“. BBC Sport. Посетено на 23 January 2022.
- ↑ „'I couldn't write that story!' – Arteta thrilled with Xhaka thunderbolt as Arsenal beat Man Utd“. Goal. Посетено на 18 June 2022.
- ↑ „🏆 2021/22 Goal of the Season: The winner is…“. Arsenal F.C. Посетено на 18 June 2022.
- ↑ „Granit Xhaka: Bayer Leverkusen sign Swiss midfielder from Arsenal for £21.4m“. BBC Sport. 6 July 2023. Посетено на 1 October 2023.
- ↑ „Teutonia 05 Ottensen 0–8 Bayer 04 Leverkusen“ (германски). German Football Association. 12 August 2023.
- ↑ „Bayer Leverkusen 2–1 Mainz“. BBC Sport. 23 February 2024. Посетено на 23 February 2024.
- ↑ „Bayer Leverkusen win first Bundesliga title, ending Bayern Munich's reign“. Al Jazeera. 14 April 2024. Посетено на 16 April 2024.
- ↑ „Kaiserslautern 0–1 Bayer Leverkusen“. BBC Sport. 25 May 2024. Посетено на 25 May 2024.
- ↑ „Xhaka explains lack of goal-celebration: "Wanted to show Gladbach and its fans full respect."“. Bundesliga News in English (англиски). 2024-08-23. Посетено на 2024-08-28.
- ↑ „SAFC sign Granit Xhaka!“. Sunderland A.F.C. 30 July 2025. Посетено на 30 July 2025.
- ↑ Kearns, Sean (30 July 2025). „Sunderland sign Bayer Leverkusen midfielder Xhaka“. BBC Sport. Посетено на 30 July 2025.
- ↑ „'I'm here to win' – Xhaka named Sunderland captain“. BBC Sport. 14 August 2025.
- ↑ „Granit Xhaka pegs back Everton to deny Moyes winning return to Sunderland“. The Guardian. 3 November 2025.
- ↑ „Player statistics FIFA U17 World Cup“. FIFA. Архивирано од изворникот на 28 October 2009. Посетено на 29 August 2010.
- ↑ UEFA.com (2010). „Switzerland see off Ireland for play-off place“. UEFA. Архивирано од изворникот 16 August 2010. Посетено на 3 September 2010.
- ↑ Begu, Yll (13 April 2011). „Në fokus / Granit Xhaka: Dua të luaj për Shqipërinë, por mungon interesimi i FSHF-së!“.
"Mesfushori i Bazelit, Granit Xhaka, së bashku me vëllanë e tij, Taulantin, kanë dëshirë për t'u bërë pjesë e kombëtares shqiptare, mirëpo deri më tash nuk kanë parë kurrfarë interesimi nga Federata Shqiptare e Futbollit që t'i afrojë ata në kombëtaren kuqezi.", further in the article Xhaka says: "“Në javët e fundit është bërë një presion i madh drejt nesh nga mediet lokale për të zgjedhur kombëtaren e Zvicrës dhe e kam të vështirë ta kuptoj përse askush nga FSHF-ja nuk ka reaguar për të shprehur interesim që ne të vishemi kuqezi”, ka theksuar Granit Xhaka.
- ↑ Collett, Mike (4 June 2011). „Below-par England salvage draw with Switzerland“. Reuters. Архивирано од изворникот на 11 March 2012. Посетено на 5 June 2011.
- ↑ „Matchtelegram Luxembourg-Schweiz“ (германски). Swiss Football Association. 2011. Архивирано од изворникот на 15 January 2013. Посетено на 15 November 2011.
- ↑ „Olympics-Shaqiri, Xhaka excluded from Swiss soccer squad“. Reuters. 9 July 2012. Посетено на 27 July 2012.
- ↑ „Granit XHAKA“. FIFA. Архивирано од изворникот на 19 June 2014. Посетено на 21 June 2014.
- ↑ „Switzerland World Cup 2014 squad“. The Daily Telegraph. 2 June 2014. Архивирано од изворникот 12 January 2022. Посетено на 16 June 2014.
- ↑ „Switzerland 2–5 France“. BBC Sport. 20 June 2014. Посетено на 21 June 2014.
- ↑ Atkin, John (11 June 2016). „Switzerland hold on against ten-man Albania“. UEFA. Посетено на 25 June 2016.
- ↑ Brassell, Andy (25 June 2016). „Poland hold nerve after Switzerland's Granit Xhaka blazes penalty wide“. The Guardian. Посетено на 25 June 2016.
- ↑ „Letër e hapur nga Granit XHAKA – TALENTËT“. talentet.eu. Архивирано од изворникот на 5 September 2016. Посетено на 6 September 2016.
- ↑ „2018 World Cup: Switzerland name Granit Xhaka and Xherdan Shaqiri in squad“. BBC Sport. 4 June 2018. Посетено на 22 June 2018.
- ↑ Lowe, Sid (22 June 2018). „Switzerland's Xherdan Shaqiri stuns Serbia with late breakaway“. The Guardian. Посетено на 22 June 2018.
As he turned and screamed, he took his shirt off, flexed his muscles and performed a double-eagle celebration, a recreation of the Albanian flag. Alongside him, Granit Xhaka did the same – for the second time.
- ↑ „Swiss duo's 'provocative' black eagle goal celebration 'mixes sport and politics'“. CNN. 24 June 2018. Посетено на 25 June 2018.
- ↑ „Switzerland's Xhaka and Shaqiri charged by Fifa over Serbia goal celebrations“. The Guardian. 25 June 2018. Посетено на 24 June 2018.
- ↑ „World Cup 2018: Xherdan Shaqiri and Granit Xhaka's controversial goal celebrations criticised by Swiss media“. The Guardian. 23 June 2018. Посетено на 25 June 2018.
- ↑ „World Cup 2018: Switzerland trio avoid bans for 'eagle gesture' goal celebrations“. BBC Sport. 25 June 2018. Посетено на 25 June 2018.
- ↑ „World Cup 2018: Granit Xhaka and Xherdan Shaqiri avoid bans after political goal celebrations“. BBC Sport. 25 June 2018. Посетено на 25 June 2018.
- ↑ „Granit Xhaka would be a bad choice to captain Switzerland, says Stephane Henchoz“. The Independent. 5 September 2018. Посетено на 27 September 2019.
- ↑ „Arsenal's Granit Xhaka Willing to Give Up Switzerland Captaincy to See Xherdan Shaqiri Return“. 90min.com. 6 September 2019. Посетено на 27 September 2019.
- ↑ „Euro 2020 Svizzera“. 4 June 2021.
- ↑ „Switzerland beats France 5–4 on penalties at Euro 2020“. ESPN. 29 June 2021. Посетено на 16 June 2024.
- ↑ „Switzerland 1–1 Spain: Spain beat Switzerland on penalties to reach Euros semis“. BBC Sport. 1 July 2021. Посетено на 16 June 2024.
- ↑ „Switzerland squad WC22“. 6 December 2022.
- ↑ „Portugal 6–1 Switzerland: Ronaldo replacement Ramos scores hat-trick as Portugal advance“. BBC Sport. 5 December 2022. Посетено на 16 June 2024.
- ↑ „INTERNATIONAL UPDATE: XHAKA EQUALS SWISS RECORD – WERKSELF TRIO IN ACTION WITH GERMANY“. Bayer 04 Leverkusen. 18 October 2023. Посетено на 16 June 2024.
- ↑ „Granit Xhaka sets Switzerland record with 119th national team game in Euro 2024 qualifier“. Bayer 04 Leverkusen. 16 November 2023. Посетено на 16 June 2024.
- ↑ 4. место
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]
| ||||||